Piše: Dr Mirjana Anđelković Lukić
Azijski zmaj Kina postaje ne samo ekonomska sila s 10 odsto godišnjeg ekonomskog rasta, već taj snažni zamajac se ogleda i u jačanju njenih oružanih snaga. Okrenula se izgradnji ratnog vazduhoplovstva i moćne ratne mornarice i predviđa izgradnju više nosača aviona. Na Pacifiku se pojavljuje još jedna respektabilna snaga, Kina, na šta SAD gledaju s podozrenjem. Vojni buxet Kine svake godine se povećava i prošle godine je dostigao 28,3 milijarde evra, mada nepoverljivi Amerikanci smatraju da je on daleko veći i da vojni troškovi Kine premašuju 90 milijardi dolara. Kina je zvanično objavila da napušta Mao Cetungovu strategiju “narodnog rata” i prelazi na strategiju “aktivne odbrane na isturenim linijama”, što znači da mora da ojača svoje vazduhoplovne i mornaričke snage. Očigledno se Kina sprema da adekvatno odgovori rastućim globalnim aspiracijama SAD.

Istok je crven
Imajući u vidu narastanje kineske vojne moći, ne čudi da je jedan događaj početkom januara 2007. godine uzbudio SAD i njene verne saveznike: Veliku Britaniju, Australiju, Kanadu i Japan koji su Pekingu uputili i protestne note. Naime Kina je uspešno uništila svoj meteorološki satelit na visini od 865 kilometara balističkim projektilom KT-2, lansiranim iz Svemirskog centra Ksičang u pokrajini Sičuan. Projektil KT-2 je bio dužine 35 metara, prečnika 3 metra, a srednji domet rakete je 6440 kilometara. Oboreni satelit FY-1C je lansiran u orbitu 1999. godine i bio je težak 750 kilograma. Posle pogotka balističkom raketom, satelit se raspao na skoro 800 velikih parčića dimenzija oko 10 centimetara, 40.000 parčića veličine od jedan do 10 centimetara i više od dva miliona sitnih krhotina veličine od milimetra i više. Pentagon se zabrinuo da bi ovi balistički projektili u slučaju mogućeg sukoba između SAD i Kine oko Tajvana mogli postati efikasno oružje protiv američkih satelita od kojih uveliko zavisi moderno vođenje rata. Pentagon se od prvog Zalivskog rata oslanja na komunikaciju špijuniranja i navođenja projektila preko svojih satelita. Pomoću njih otkriva neprijateljske položaje, izvodi ciljane raketne napade i dobija detaljne izveštaje s ratišta, tako da bi eventualno uništavanje satelita poremetilo ratna dejstva.
Prvi kineski satelit izbačen je u orbitu 1970. godine. Imao je svega 40 kilograma i stalno je emitovao revolucionarnu pesmu Dong Fang Hong “Istok je crven”. Od tada je Kina lansirala u orbitu više satelita, a raketa “Dugi marš“ u svemir je ponela i prvog kineskog astronauta 2003. godine. Te 2003. godine Kina je po količini stranih ulaganja pretekla SAD. Zbog snažnog ekonomskog razvoja Kine s razvojnom stopom iznad 10 odsto Buš ne može “ratom zvezda” da je ekonomski iscrpi.

Pritisak na Ameriku
Zavisno od kvaliteta projektila, Kina bi sad mogla da ruši strane špijunske satelite što bi moglo da izazove međunarodne incidente. A može da se dese i neke “slučajne” kolateralne greške kao ona kad je NATO bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu. Kina je takođe proizvela lasere koji mogu da oslepe satelite. Nedavno je uspešno sprovela testiranje anti-satelitskog oružja.
SAD i SSSR su takođe sprovodili slične testove, ali u 80-tim godinama posle čega su napušteni. Formalni razlog za napuštanje testova bio je da ispaljeni projektili mogu da oštete i druge satelite u svemiru i što ostaci od satelita mogu da padnu na Zemlju i ugroze ljude. Kina već dugo poziva SAD na odustajanje od vlastitog programa svemirskog naoružavanja i neki analitičari smatraju da je ovo testiranje projektila i obaranje satelita način pritiska na SAD da se podvrgnu tom zahtevu.
Pretnje američkim interesima su očigledne: test je pokazao da bi Kina mogla da uništi američki špijunski satelit. Kineski vojni zvaničnici temeljno su razmotrili kako su SAD iskoristile satelitske snimke u Zalivskom ratu, ratu u Iraku i Avganistanu i u praćenju severnokorejskog nuklearnog programa. Iskustvo bi moglo da bude korisno u slučaju krize s Teheranom. Kineski test je verovatno podstakao Bušovu administraciju da hitno pronađe način da se obračuna s kineskom protiv-satelitskom tehnologijom. Čine se napori da se ojačaju osetljivi sateliti, poboljša njihova sposobnost izbegavanja robusnog kinetičkog oružja kao što je ono kojim je uništen kineski satelit i da se razvije rezervni sistem zamene satelita koji bi se odmah pokrenuo u slučaju uništenja jednog satelita u orbiti.

Akcije u svemiru
U orbiti oko zemlje postoji na hiljade komada vasionskog otpada koji čeka da sagori po ulasku u njenu atmosferu. Međutim ne postoji tačno razgraničena visinska granica na kojoj počinje da deluje ovaj prirodni štit. Što je niža orbita, kraći je životni vek satelita. Pojedini sateliti koji kruže orbitama visine do 200 kilometara (niske orbite) žive svega nekoliko dana. Životni vek satelita na srednjim orbitama (do 1.000 kilometara) kreće se i do nekoliko decenija. Geostacionarni sateliti koji kruže na visokim orbitama (36.000 kilometara i više od Zemlje) ostaće stotinama hiljada godina u kosmosu. Oni predstavljaju najveću opasnost za novolansirane telekomunikacione satelite. Kako je ovo “najkomercijalnija” orbita, tamo je poprilična gužva te danas nije ni malo jednostavno postaviti satelit na geostacionarnu orbitu.
Američki predsednik Xorx Buš je u avgustu 2006. godine odobrio zakon kojim se zahteva “pravo akcije u svemiru” i u kojem piše da će SAD “odvraćati druge od ugrožavanja tog prava ili razvoja mogućnosti za to”. Nisko-orbitni sateliti postali su neophodni američkoj vojsci za vođenje rata i ratnih akcija, a uspešni kineski eksperiment ugrožava njihovu premoć na tom području. Kinesko lansiranje projektila je dokaz namere, ali i želje Kine da proširi svoj vojni i ekonomski uticaj u svetu.
Svet se konačno od monopolarnog pomera ka bipolarnom ili više polarnom, imajući u vidu pored Kine, ogroman ekonomski i naučni potencijal Indije i naravno, Rusije. Da li će svet ekonomskim i vojnim jačanjem ovih zemalja postati bolje i bezbednije mesto za život pokazaće bliska budućnost. •