Vesti o svakom „najnovijem snimku Bin Ladena” hitro i naširoko prenose na hiljade medija širom sveta, počev od onih najmoćnijih. Međutim, takva pokrivenost je potpuno izostala u slučaju jedne druge, izuzetno važne vesti koja se ticala Bin Ladena. U pitanju je svedočenje britanske novinarke Iv-En Prentis pred Haškim tribunalom. U trenutku kada je otkrila da je, zajedno sa novinarom „Špigla”, videla Osamu Bin Ladena kako ulazi u kabinet pokojnog lidera bosanskih Muslimana Alije Izetbegovića u novembru 1994. godine, predsedavajući sudija ju je naglo prekinuo, ne dozvolivši da dovrši rečenicu. Gotovo svi tragovi o tom iskazu docnije su uklonjeni. Šta nam pokazuje disciplinovani muk svetskih medija o tom slučaju?

Piše: dr Srđa Trifković
Džihad se nastavlja i rat protiv Amerike neće biti ograničen samo na Irak, poručuje Osama Bin Laden u jednom od svojih nedavnih snimaka. Pri tom je vođa al-Kaide obećao da nikada neće biti uhvaćen živ i – implicitno negirajući bilo kakve veze između Al Kaide i bivšeg iračkog lidera – optužio američke snage za „varvarska” dela u Iraku, uporediva sa onima koja je počinio Sadam Husein. Delovi snimka objavljenog na sajtu povezanom sa Al Kaidom, prvobitno su emitovani na Al Džaziri, kada je i CIA potvrdila da glas zaista pripada Bin Ladenu.
Vest o još jednom snimku Bin Ladena, kao i obično, hitro je prenelo na hiljade medija u Americi i ostatku sveta. Takva pokrivenost je primetno nedostajala u slučaju jedne druge, mnogo interesantnije vesti koja se ticala Bin Ladena, vesti koja je ili slučajno previđena ili smišljeno ignorisana od strane najvećih svetskih medija. U pitanju je svedočenje jedne moje stare poznanice, britanske novinarke Iv-En Prentis, koja se zimus (3. februara) pojavila kao svedok odbrane na suđenju Miloševiću u Hagu.
Ni posle sedam meseci pojedinosti o ovom izuzetno zanimljivom slučaju nisu poznati javnosti. Naime, predsedavajući sudskog veća, sudija Patrik Robinson, iznenada je prekinuo njeno svedočenje u trenutku kada je izjavila da je videla Osamu Bin Ladena kako ulazi u kabinet pokojnog bosanskog predsednika Alije Izetbegovića, u novembru 1994. godine. I pre nego što je uspela da nastavi iskaz, tužilac Džefri Najs je uložio prigovor i sudija Robinson je prekinuo njeno svedočenje, nazvavši ga „irelevantnim”.
Svaki iskusni medijski profesionalac video bi ovu vest kao potencijalni materijal za prvu stranu. Da li se to zaista dogodilo, da li je zaista Bin Laden tokom bosanskog rata primljen u Sarajevu na najvišem nivou? Šta je zapravo on tamo radio? Koje su implikacije tog sastanka, ako je do njega zaista došlo? Koliko je sam svedok pouzdan? I, možda najvažnije od svega, zašto je tribunal zaustavio njeno svedočenje?
Prva pažnje vredna činjenica je da ni posle sedam meseci nije dostupan zvanični transkript svedočenja gospođe Prentis. Sajt Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i dalje šturo navodi da je „svedok Iv-En Prentis (novinar i reporter tokom relevantnog perioda) bila ispitana od strane optuženog, zatim unakrsno ispitana od strane Tužilaštva i dodatno ispitana od strane optuženog”. Izvori bliski timu odbrane su nezvanično objavili kratak pregled njenog svedočenja, u kojem se kaže da je zaustavljena nakon što je izjavila da je, „dok je čekala u Izetbegovićevom foajeu, zajedno sa novinarom Špigla, videla kako se Osama Bin Laden dovodi u Izetbegovićev kabinet”. Ovu tvrdnju nisu demantovali ni sud ni sama gospođa Prentis.
Kredibilitet svedoka je potvrđen njenom impresivnom biografijom. Izveštavala je sa Balkana za londonski Times, kao novinar na prvoj liniji – ne kao onaj medijski čopor iz „Holidej Ina” – i rizikovala svoj život pod NATO bombama na Kosovu 1999, kada je njen vozač poginuo a ona bila teže ranjena. Njena iskustva su rezultovala jednom od najboljih knjiga o ratovima jugoslovenskog raspada, objavljenih na bilo kom jeziku.
ČUDOVIŠTE KAO KUĆNI LJUBIMAC - Veza između Izetbegovića i Osame Bin Ladena je već više godina poznata našim čitaocima i nema potrebe za dodatnim objašnjenjima. Poznata je i američkoj vojsci: suprotno od zvanične propagande, „predsednik Izetbegović i njegovi spletkaroši izgleda da skrivaju mnogo drugačije namere i ciljeve”, zaključio je još 1995. potpukovnik Džon E. Srej u studiji rađenoj za Centar za istraživanje stranih oružanih snaga u Pentagonu (Prodaja bosanskog mita Americi: kupac neka se čuva).
Slične informacije su u svoje vreme procurile čak i u nekim mainstream medijima, u Vašington Postu na primer, koji je novembra 1995. godine izvestio da „jezgro Bin Ladenove mreže na Balkanu predstavljaju veterani el Mudžahid brigade, mudžahedinske jedinice Armije Bosne i Hercegovine”, među kojima su i „dobrovoljci iz celog islamskog sveta čiji je prolaz do Bosne organizovala Al Kaida“:
„Ova jedinica se isticala svojom spektakularnom surovošću prema hrišćanima, uključujući odrubljivanje glava zatvorenicima uz skandiranje Alahu. El Moujahed brigada je bila rasadnik iz kojeg su se po Evropi i Severnoj Americi raširili međunarodni teroristi. Brigadni kadar dobio je bosansko državljanstvo i nove pasoše, baš kao i sam Bin Laden.“
Toliko o tome da li su Izetbegović i Bin Laden imali razloga za sastanak. Ostaje samo jedno nerazrešeno pitanje: Zašto je sud cenzurisao gospođu Prentis? Prema svemu što znamo, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je kvazi-sudska politička institucija koja dela u skladu sa željama svojih donatora. Možemo pretpostaviti da razlog cenzurisanja gospođe Prentis leži u tome što američka vlada, i nakon svih ovih godina, ne želi da njena veza sa raznoraznim muslimanskim štićenicima bude otkrivena.
Uporno prikrivanje ove veze je 18. februara prokomentarisao i jedan američki kontraobaveštajni analitičar, koji se umorio od stalnih teorija zavere povezanih sa Bin Ladenom. „Mnogo negativnije od ovih spekulacija,” piše on, „jesu veoma stvarne veze između Vašingtona i islamskih džihadista na Balkanu tokom devedesetih godina”:
„Izveštaj Komisije o 11. septembru nagoveštava ovu vezu spominjanjem postojanja ćelija Bin Ladenove mreže u Zagrebu i Sarajevu pod velom dobrotvornih organizacija. U stvari, američka vlada se upustila u veliku tajnu operaciju ubacivanja islamskih boraca na Balkan, dobrim delom veterana avganistanskog rata, sve sa ciljem podrivanja Miloševića. ,Embargo na oružje’ koji je nametnula američka vojska bio je maska za ovu aktivnost... Na kraju se Frankenštajnovo čudovište otrglo kontroli svoga tvorca.”
ZABLUDE DR FRANKENŠTAJNA - Jedina greška u navedenoj tvrdnji je sugestija da se čudovište otrglo kontroli. Upravo suprotno: tvorac se i dalje nada da će obuzdati čudovište, načiniti ga lako upotrebljivim popuštajući i laskajući mu. Isti taj izveštaj povodom 11. septembra, na primer, tvrdi da Amerika „brani svoje vrednosti” podržavajući ciljeve muslimana širom sveta: „Sjedinjene Države su branile, i brane još uvek, muslimane od tirana i kriminalaca u Somaliji, Bosni, na Kosovu, u Avganistanu i u Iraku. Ukoliko Amerika ne bi delovala agresivno da sebe definiše u islamskom svetu, ekstremisti će rado uraditi taj posao za nas.”
Vredno zapažanja, isti izveštaj priznaje da je „pripremni rad za uspostavljanje globalne terorističke mreže započet” (str. 58) tokom balkanskog konflikta devedesetih godina prošlog veka. A ipak, komisija je završila izveštaj preporukom za proširenje pro-islamskih intervencija nalik onim u Bosni i na Kosovu. Ova očigledna apsurdnost mora biti razmotrena u širem kontekstu. Prema Džejmsu Džatrasu, dugogodišnjem analitičaru u Republikanskom komitetu američkog Senata, moramo poći od tendencija u američkoj globalnoj politici koje staju u jednu reč –hegemonija:
„Ovo se ne odnosi samo na hegemoniju u Evropi kroz NATO – koja je imala specifičnu primenu u balkanskim intervencijama–nego i na takozvanom širem Srednjem Istoku, što uključuje i Kavkaz i centralnu Aziju, u šta ponekad svrstavaju i Balkan. Šire primenjeno, to znači da mišljenje bilo koje druge sile, ili moguće kombinacije sila, ne može nadjačati mišljenje Amerike na bilo kojoj tački planete. Važna logična posledica prethodnog je napor da se umanji moć određenih regionalnih sila, naročito Rusije.”
Težnja za hegemonijom bila je i jeste dvostranačka, otuda nastavak grešaka na Balkanu. Neslaganje između ogromne medijske pokrivenosti poslednjeg Bin Ladenovog snimka i potpunog izostajanja toga u slučaju ućutkivanja gospođe Prentis u Hagu podseća nas da ni danas protivteroristička strategija nije moguća bez prethodnog priznavanja nekadašnjih grešaka američke politike koja je gajila terorizam.
Osam godina tajnog i javnog podržavanja postojanja islamistima na Balkanu administracije Klinton–Olbrajt bile su moralna katastrofa i debakl međunarodne politike. Činjenica da se ovaj debakl nastavlja i pod Bušom pokazuje kako kreatori međunarodne politike u Vašingtonu, kao davni Burboni, ništa ne uče i ništa ne zaboravljaju.

ANTRFILE
Ozbiljna protivteroristička strategija danas nije moguća bez prethodnog priznavanja grešaka američke politike koja je gajila terorizam. Osam godina tajnog i javnog podržavanja postojanja islamističkih kampova na Balkanu administracije Klinton–Olbrajt bile su moralna katastrofa i debakl međunarodne politike