BEOGRAD - Srbiju će uskoro preplaviti hrana puna aditiva, čak i onih koji su potencijalni izazivači raka. Godinama se u našoj zemlji, na predlog međunarodne organizacije za hranu Kodeks alimentarijus, sistematski dozvoljavaju aditivi i ostali dodaci hrani koji su ranije bili zabranjeni, a između ostalog, ova organizacija podržava korišćenje i genetski modifikovane hrane.
- Ovi normativi dozvoljavaju i veću upotrebu pesticida u hrani, čak i onih za koje se zna da su kancerogeni, a posledica toga biće porast hroničnih bolesti i raka - objašnjavaju u jednoj ekološkoj organizaciji i dodaju da će uvođenjem ovih pravila sve životinje koje se uzgajaju za hranu ili mleko morati da dobiju hormon rasta i antibiotik, dok će poljoprivrednici biti prinuđeni da koriste semenje izloženo zračenju.
Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić kaže da je skandalozno dozvoliti da se antibiotici, mnogi aditivi i hormoni nađu u hrani.
- Čovek koji je bolestan i pije antibiotike može doživeti anafilaktički šok i umreti ako pojede meso životinje koja je takođe konzumirala antibiotike - tvrdi dr Stojšić i dodaje da hrana u kojoj se nalaze hormoni dovodi do prevremenog polnog sazrevanja dece, što zatim dovodi do pojave raka.
- Tumori dojke i materice u dvadesetim godinama direktno su povezani sa hormonima u hrani - kaže Stojšić.
On naglašava da je jedna od najvećih opasnosti današnjice genetski modifikovana hrana. Prema njegovim rečima, tipičan primer je genetski modifikovana soja, koja je kod stanovnika Amerike i Engleske pre nekoliko godina dovela do pojave krvavih proliva i kancera debelog creva.

- Najcrnje od svega je što će se tek za nekoliko godina znati koje još sve posledice ovi otrovi imaju po ljudski organizam - objašnjava Stojšić i naglašava da ljudi, dok još mogu, treba da kupuju hranu uzgajanu na malim seoskim parcelama, a da izbegavaju kupovinu u velikim stranim marketima u kojima se, prema njegovim rečima, uveliko prodaje genetski modifikovana hrana.
Odgovorni iz Ministarstva poljoprivrede smatraju da se donošenjem standarda i srodnih dokumenata olakšava međunarodna trgovina hranom i ne vide ništa sporno u primeni njihovih predloga.

Protesti u EU
Kodeks je kraći naziv Komisije za Kodeks alimentarijus, a predstavlja specijalizovanu međunarodnu organizaciju za hranu, koju su 1963. godine osnovale Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija. Kodeks alimentarijus nije zdravstvena komisija, već komisija za trgovinu i kontrolu sigurnosti hrane. Britanija je prihvatila Kodeks alimentarijus, bez obzira na protest više od milion stanovnika. Češka je jedina članica Evropske unije koja se još uvek odupire Kodeksu, dok su sve ostale prihvatile većinu njegovih propisa.

Po Kodeksu
Kodeks nameće krajnje problematične kriterijume u proizvodnji hrane i dozvoljava uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnom nivou. Pored toga, ovi proizvodi više ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi, a više od 300 različitih aditiva odobreni su kao "sigurni" - među njima i aspartam, BHA, BHT, potasium bromat, tartrazine, koji su tretirani kao kancerogeni ili štetni po zdravlje ljudi i životinja. Uz to, kko-proizvođačima je dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zračenju, a dozvoljavaju se i povišene koncentracije više od 3.275 vrsta pesticida u hrani.
- Moram da naglasim da je reč o pravilniku o kvalitetu, a ne bezbednosti hrane, i da u njega godinama unosimo aditive, ali i mnoge druge preporuke na predlog Kodeksa - kaže Slobodan Šibalić, načelnik odeljenja za veterinu. Prema njegovim rečima, primena pravilnika je neobavezna, ali je našoj zemlji u interesu da se saradnja u potpunosti uspostavi.