Kad pored svetski poznate albanske narko mafije DEA pronađe Crnu Goru i Srbiju kao glavne narko države na Balkanu onda ova buka oko Šarića ima u suštini više političku nego stvarno kriminalnu dimenziju, bar što se vladajućeg vrha Crne Gore tiče. Iza svega stoji ideja da se ukloniti Milo Đukanović ili da se bar ozbiljno uceni, kako bi se od Crne Gore iscedio još neki antisrpski korak, i definitivno dezintegrisao Srpski korpus na Balkanu.

Već skoro mesec dana nas sve televizije a i pisani mediji „zabavljaju“ hvatanjem velikog narko bosa Darka Šarića. Te tu je, pa nije, u Crnoj Gori se krije, a Crna Gora ko Rusija pa gde da ga tražiš, kako da ga nađeš. Zaplenjenu kuću stečenu kriminalom, kraj Novog Sada videli smo i spolja i iznutra bar dvadeset puta, i samo kad se dočepamo tog Šarića sa narko kriminalom je u Srbiji skoro završeno – još tu i tamo po koja tona mesečno koju Šiptari sa Kosova prebacuju u Evropu. A normalno malo ostave i u Srbiju tek da se nađe.

Odmah su pukle i bombasti naslovi Američka DEA hvali srpsku BIU(1), pa kako se Srbija uspešno obračunava sa organizovanim kriminalom, i još poprilično toga. Po definiciji organizovani kriminala je saradnja kriminalaca i političara odnosno ljudi na vlasti. Nisam čuo, a intenzivno sam pratio, da je BIA otkrila nekog na vlasti koji je sarađivao sa ozloglašenim Šarićem. Da otkrije Šarićeve pomoćnike pa i samog Šarića mogao je svaki beogradski „linijaš“ čim nalupa par šamara nekom od dilera u krugu svake beogradske škole. BIA bi trebala da otkriva ove na vlasti, jer Šarić ovde u Srbiji kupuje firme, stanove gradi kuće… već deset godina i „niko ništa ne zna“. Odakle tom Šariću stižu pare da to sve pokupuje i s kojom to uvaženom gospodom na vlasti pije kafu? Inače bez te „uvažene gospode“ i njihovog procenta se u Srbiji ne može kupiti ni šupa? Ovi na vlasti su posao za BIA, a ne Šarić i Šarančićići.

Pošto naši na vlasti u Srbiji „nikada nisu ni čuli ni videli“ Šarića, moro ga je Milo gledat - ako ništa drugo, ono što je iz Pljevalja. Naši na vlasti „čisti“ (tako BIA kaže) e, onda je on Milov, sto odsto. Milo je ionako petljavina, i vazda je nešto i sa nekijema petlja. Cigare na šlepere, pa mu se tu izležavala talijanska mafija, pa ruska… vazda nešto. Mora da je sad i drogu počeo valjat!? Ako je organizovani kriminal na delu, a kažu da jeste, e neko je iz vlasti moro biti ruku pod ruku sa Šarićem – a Milo je vlast, i to kakva.

Da zaoremo malo dublje iza ove velike narko afere pa da vidimo šta je stvarna pozadina „velikog otkrića i iznenadne pojave“ Šarićeve mafije. RTS zvanično saopštava da je operacija "Balkanski ratnik" pripremana godinu dana. U novembru 2009. godine zaplenjeno je i 490 kilograma kokaina u Buenos Airesu, u stanu čiji su zakupci bile osobe balkanskog porekla. "Uhapšeno je jedanaestoro Urugvajaca, Srba i Bošnjaka – imena se naravno „u cilju dalje istrage“ ne saopštavaju, iako je akcija završena. Šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić rekao je „da s obzirom da se njihova nadležnost prostire samo na teritoriji Republike Srbije, bilo je neophodno da uključimo još nekog partnera u cilju realizacije borbe protiv šverca narkotika i sprečavanja tog posla, te je logičan izbor pao na DEU“. Zašto je to logično ne znam, ako su zaplenu droge i hapšenje izvršile snage bezbednosti Urugvaja. Da je BIA raspolagala svim potrebnim informacijama ona bi ih logično uputila urugvajskoj policiji koja je ceo posao ionako odradila - a ne DEA. Ali pošto smo mi Američka kolonija, i s obzirom da naši operativci ne smeju da kroče ni preko plota, razumem zašto je „logično“ da se obavesti Američka DEA.

A pošto sam ja po prirodi sumnjičav pre mislim da je DEA odradila ceo posao a BIA je dobila nalog da u svom „dvorištu“ pohapsi Šarića i šarančiće. Ima još nešto što me kopka – zašto je akcija "Balkanski ratnik" pokrenuta baš sada jer se za Šariće i njihovo bavljenje drogom znalo bar 5-6 godina. To je mnogo interesantniji deo koji otvara mnoga pitanja a daje i neke odgovore.

Prvi i najvažniji zadatak ove akcije koju je sprovodila DEA bio je kako raskrinkati Mila Đukanovića i smeniti ga sa političkih i državnih funkcija – pa mu sada treba prilepiti šverc droge sa klanom Šarić. Inače što se droge tiče, na Balkanu ubedljivo dominira Albanski kartel sa Kosova, a koji vode Tači, Haredinaj, Agim Čeku… i kompletan političko-mafijaški vrh na Kosovu. Šarićeva grupa koja se neosporno bavila švercom droge u svemu tome dođe kao neka „šegrt varijanta“ bar što se obima i količina droge tiče. Zna se da albanska mafija dominira i celom Evropom, da sa Kosmeta kao centra za prikupljanje i preradu droge mesečno u Evropu ode od 900-1.200 kilograma raznih opijata koje tamo u Evropi dobro pozicionirana i organizovana albanska mafija rasprodaje. DEA i njenim oprerativcima ta mega mafija ne smeta, jer taj kompletan šverc droge koji preko Kosova ide kontroliše CIA i DIA – ili pravilnije reći to je njihov posao koji Alabanci samo odrađuju. Šarić sa svojim količinama upada u tu dobro kontrolisanu Balkansku zonu a da američke službe od toga nemaju svoj veći deo kolača. Stoga ga treba sa tržišta eliminisati a celu varijantu iskoristiti i za uklanjanje Đukanovića.

Odakle tako velike količine droge na Kosmetu? Najbezbedniji i najelegantniji transport heroina iz Avganistana ide američkim vojnim transportnim Avionima koji u Avganistan nose municiju i vojnu tehniku a u povratku sleću na aerodrom kraj Prištine da se tu tankiraju, ponesu nešto iz svoje baze Bonstil, a ujedno istovare i heroin. Kada iz Amerike donose snabdevanje za snage NATO-a u Bonstilu donose kokain – tako da na Kosovu, državu koji oni u potpunosti kontrolišu dobar deo droge stiže tim putem. Te vojne transporte niko ne kontroliše i DEA tu nema, a i ne želi da ima pristupa. Heroin na Kosovo stiže i uhodanim kanalima preko Turske, a kokain iz Južne Amerike preko albanskih luka i Albanije koju Amerikanci u potpunosti kontrolišu.

Američko-avganistanski biznis

Dok su se Talibani nalazili na vlasti u Avganistanu proizvodnja i plasmana narkotičkih supstanci iznosio je 185 tona (zvaničan podatak UN za 2001 godinu) Ta količina je gotovo zanemarljiva u odnosu na količine koje se danas proizvode od kada su tamo NATO snage. Posle ulaska vojske zapadne koalicije u Avganistan i svrgavanja talibana proizvodnja opijuma počela je nezadrživo da raste: 3.400 tona 2002. godine, 3.600 tona 2003. godine, 6.100 tona 2006. godine i 8.200 tona 2007. godine.(2) Ko se tu pravi lud i dali su SAD, a danas NATO snage ušle da u Avganistanu kako bi zavele red i u suzbile proizvodnju opijata ili su tu da tu proizvodnju heroina podstaknu?

SAD i NATO iz Avganistana vode i specijalni heroinski rat protivu Rusije ubacujući velike količine heroina uništavajući omladinu o čemu je Viktor Ivanov, šef „narkopolicije“, izneo je zapanjujuće činjenice u vezi sa narkomanijom u Rusiji. Njegovo izlaganje imalo je i ozbiljnu političku dimenziju, jer je kao odgovornu za „heroinsku eksploziju“ u Rusiji direktno prozvao Gruziju iza koje u stvari stoji CIA. Ključni koridori narkotrafikinga prolaze kroz akvatorije Crnog i Kaspijskog mora, sa korišćenjem morskih luka Irana (Enzeli, Noušehr), Turske (Istanbul, Trabzon), Turkmenije (Turkmenbaši) i Azerbejdžana (Baku), a takođe i tranzitnog potencijala Gruzije. U Rusiji je 60 % više narkomana u odnosu na 2000 godinu i ona se popela na 550.000 registrovanih narkomana 1.500.000 neregistrovanih narkomana 138.000 ruske dece koja pate od narkoloških poremećaja. Ruska policija je u 2009. sprečila oko 2.000 pokušaja krijumčarenja droge, uhapšenih 1.200 stranih državljana zbog dilovanja droge, rasvetlila 238.500 krivičnih dela u vezi sa drogom. U 2009 godini zaplenjeno 46 tone narkotika, likvidirano je 6.414 mesta okupljanja narkomana, Uništeno je 37 ilegalnih narko-laboratorija i zatvoreno 3.497 kućnih proizvođača droge. U proteklih pet godina procesuirano je 500.000 ljudi koji su u raznim vidovima krivično odgovarali zbog narkokriminala(3).

Godišnji promet narkotika procenjuje se na preko 500 milijardi US$ a najveći deo tog ogromnog posla ide preko CIA i ostalih američkih službi bezbednosti- koje dobar deo svojih budžeta pune iz prihoda od prodaje narkotika. Između SAD i Meksika vodi se pravi narko rat u kome je, prema navodima meksičkih vlasti, u nasilju vezanom za prodaju droge u samom Meksiku poginulo preko 5.300 ljudi samo u 2008. godini. U borbi protivu narko mafijaških grupa uključeno je 36.000 vojnika i policajaca koje je vlada Meksika mobilisala. U operaciji nazvanoj "Ekscelerator" koja je počela u maju 2007. zaplenjeno je 59,1 milion dolara plus 12 tona kokaina i skoro 550 kilograma metamfetamina. Takođe je oduzeto oko 1,3 miliona ekstazi pilula i drugih proizvoda u vrednosti od preko 6,5 miliona dolara. , navedeno je u saopštenju. Uhapšena su i 52 članova drugog meksičkog kartela "Sinaola" koji su operisali preko granice u tri američke države: Kaliforniji, Minesoti na severu i Merilendu na istoku SAD(4).

Da se podsetimo DEA (Drug Enforcement Administration) je Specijalizovana američka agencija za borbu protiv droge i suzbijanje narkotika. Ima više od 9.000 zaposlenih uključujući i više od 600 agenata raspoređenih u 63 zemlje. Ona je oformljena za sprečavanje unošenja droge u SAD, a ima svoje operativce u 63 zemlje, prvenstveno u Južnoj Americi kako bi prikupljala informacije i sprečavala prodaju droge na teritoriji SAD. O zapleni 490 kilograma kokaina u Buenos Airesu, i hapšenju jedanaestoro Urugvajaca, Srba i Bošnjaka, kao i o zapleni 2,2 tone kokaina sa privatne jahte u Urugvaju, kada su uhapšene dve osobe, DEA je obavestila čak i kongres SAD – tražeći ujedno povećanje svog budžeta na 2,5 milijarde dolara jer evo DEA radi i upravo je razbila glavni narko kartel na Balkanu. Ako znamo, a to i UN zvanično objavljuju, da se na Kosovu mesečno preradi i isporuči od 900-1.200 kg droge, kako je to Šarićeva grupa glavni balkanski kartel. Ili DEA ne zna da je Kosovo na Balkanu ili su kosovski narko bosovi zaštićena divljač u koju ne treba ni gledati, a kamo li pucati.

BIA vezanih ruku

Našu kontraobaveštajnu službu BIA (Bezbednosno-informativna agencija) predsednik Tadić je kao glavni koordinator svih bezbednosnih službi Srbije, odavno pretvori u lokalnu službu vezanih ruku. Nekadašnja respektovana SDB (Služba državne bezbednosti) pomodarski je pretvorena u BIA koja služi lokalnim političkim potrebama i kao servis CIA i ostalim moćnim zapadnim službama - umesto da sprečava njihovo razarajuće delovanje po Srbiju. Stoga gospodin Stojić iz BIA koja je u ovoj akciji sarađivala sa DEA kaže da su zaplenu izvršile snage bezbednosti Urugvaja, da je droga bila finansirana od strane klana protiv kojeg se sada vodi istraga (Šarića). Da bi u drugoj rečenici rekao da je droga „proizvedena u Latinskoj Americi, njihova je i špedicija, a krajnji korisnici odnosno kome je to trebalo da se distribuira, tek treba istraga da otkrije"?

Sve ovo naveo sam da bi se shvatio obim trgovine drogom u svetu i ko na tom polju vodi glavnu reč. Ne želim ni jednom rečju da pravdam Šarića jer on trgovinom droge direktno ubija našu decu, i za pet grama treba da odgovara a ne za kilograme kokaina ako je uopšte ta droga bila namenjena njegovoj grupi? Nekada mondenska i skupa droga, danas kokaina u Beogradu ima na svakom koraku po vrlo niskoj ceni. Nekako „slučajno“ velike količine kokaina na našem tržištu se baš podudaraju sa dolaskom NATO-a na Kosmet. Prema tome želim da posavetujem DEA a i BIA da dobro pretresu Kosmet i da onda obavesti kongres da Crna Gora nije tranzitni put droge već Albanija i Kosovo - a da su glavni narko bosovi na Balkanu Tači, Haredinaj, Agim Čeku…

Sva ova buka oko Šarića po meni ima u suštini više političku nego kriminalnu dimenziju, bar što se vladajućeg vrha Crne Gore tiče. Treba ukloniti Mila Đukanovića ali tako da mu nad glavom uvek visi optužba, zatvor, neki haški sud, ili bar neka jaka ucena. Ovo sa kokainom je baš pogodno jer se Milo može optužiti da je čak i drogom trgovao uz pomoć Šarić narko kartela. To je „utvrdila“ DEA a i BIA pa se tim „dokazima“ mora verovati. Još jači dokazi nego oni protivu Miloševića za genocid u Srebrenici, ratnu agresiju na Hrvatsku i Bosnu, kao i etničko čišćenje Albanaca sa Kosmeta. Mislim da Milo iz Miloševićeve sudbine nije izvukao ni jedan dobar zaključak.

Milo ovih nekoliko navedenih tačaka nije baš najbolje shvatio, kao i mnogi drugi na ovim prostorima. Previše je duboko zagazio u podanički odnos prema zapadu, zapostavljajući mnoge druge koji su mogli biti prijatelji, što se sa ulickanim zapadom ne može nikada ostvariti. Mislim da je njegova ključna greška što je izlaskom iz Jugoslavije ostao usamljen a mali na vetrometini surovih zapadnih vetrova. Od tih neprijatnih vetrova u „velikoj kući“ lakše se možeš, zakloniti a i sakriti kada je to potrebno. Lakše se boriš sa privrednim nedaćama, socijalnim problemima i bedom, a u kriznim vremenima sa na ostale brojne ukućane možeš i osloniti. Pod pritiscima razbijača Srpstva izabrao je put neodržive samostalnosti premale Crne Gore, a da ta samostalnost iz Srbije nije ni ugrožavana. Đukanović je zadnji lider na vlasti u Evropi još iz komunističkog šinjela, na vlasti je dvadeset godina – i po američkim shvatanjima treba da ode, možda i u istoriju. Za tih dvadeset godina dovijao se na razne načine kako da napuni budžet u državi u kojoj malo ko radi, u kojoj je industrija umrla, i u kojoj je više penzionera nego zaposlenih. U toj borbi da preživi i on i Crna Gora bilo je i grešaka koje sada kada treba da ode mogu biti ozbiljan problem. U „velikoj kući“ to bi ostalo mnogo manje primetno i problematično.

Zvonimir Trajković

Politički analitičar

www.trajkovic.rs