Rezultati posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Srbiji izazvali su nervoznu reakciju bez presedana rukovodstva albanaca na Kosovu, na čelu sa predsednikom pokrajine Fatmirom Sejdijuom. Obično je Sejdiju ignorisao stav Moskve, a tim pre se nije upuštao u polemiku sa ruskim vlastima. Međutim, ovog puta nije se uzdržao. U odgovor na molbu da prokomentariše poziciju Rusije u odnosu na Kosovo, on je izjavio da ruska podrška Beogradu «neće zaustaviti točak Istorije, niti će stvari okrenuti unazad».

Te su reči bile odgovor na reči Dmitrija Medvedeva o tome, da će Rusija, kao što je to činila i u prethodnim vekovima, «pomagati Srbiji u odbrani njenih nacionalnih interesa, pa pored ostalog i oko najsloženijih pitanja, uključujući pitanje Kosova i Metohije».

U tumačenju gospodina Sejdijua ireverzibilnost «točka Istorije» skopčana je s time, što se nezavisnost Kosova «temelji na snažnim argumentima, naročito na političkoj volji njegovog naroda». «Upravo zato smo mi tu gde jesmo» - zaključuje kosovski predsednik.

Slična razmišljanja očigledno su skopčana sa približavanjem rasprave o Kosovu u Međunarodnom sudu OUN. Ona će početi u Hagu 1. decembra. Mnoge države već su najavile da nameravaju osporiti delovanje albanskih separatista i okarakterisati isto kao grubo kršenje temeljnih dokumenata OUN. Nije reč samo o Rusiji, već i o Kini, Španiji, Rumuniji, Kipru, Slovačkoj, Gruziji, Iranu, Azerbajdžanu, Argentini, Boliviji, Venecueli i nizu drugih država. I što je karakteristično – kosovski slučaj će biti prvi o kome će Kina svedočiti u Međunarodnom sudu OUN. Jer Peking sa tim institutom povezuju složeni odnosi. Prema raspoloživim informacijama, Kina kao stalni član Saveta bezbednosti OUN namerava dokazati, da nezavisnost Kosova protivureči ključnom dokumentu kosovskog sređivanja – rezoluciji Saveta bezbednosti OUN 1244 od 10. juna 1999. godine. U njoj se naglašava «privrženost svih država-članica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona u onom obliku, u kome je to utvrđeno u Helsinškom završnom dokumentu» Pri tom odrednica o «drugim državama regiona» lišava pristalice albanskih separatista argumenta o tome, da danas na mapi Evrope postoji Srbija, a ne SRJ. Što se Rusije tiče, još u aprilu je Međunarodnom sudu OUN predat njen izveštaj o predmetu proglašenja nezavisnosti Kosova, u kome se – kako je saopštio MIP – «sadrži zaključak o tome, da jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih organa samouprave Kosova protivureči međunarodnom pravu».

Što se tiče pozivanja na «političku volju» naroda Kosova, ni to ne pije vodu. Na Kosovu živi 100 hiljada Srba, koji su kategorički protiv nezavisnosti srpske pokrajine. Sem toga, u cilju objektivne i utemeljene na međunarodnom pravu ocene «volje naroda Kosova» neophodno je sprovesti referendum pod okriljem OUN, ali pre toga – vratiti u pokrajinu približno 350 hiljada Srba i drugih nealbanaca, koji su ga napustili posle 1999. godine. Sem toga, kako u privatnim razgovorima priznaju međunarodni eksperti, nakon što su na Kosovo ušli kontingenti NATO i predstavnici Misije OUN, tamo je legalizovano nekoliko stotina hiljada građana susedne Albanije. Taj proces je aktivno podržavao prvi rukovodilac Misije OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu, Francuz Beranar Kušner, aktuelni šef francuskog MIP. Svim albancima su izdavani dokumenti na ounovskom obrascu, koji su potom legalizovani putem pasoša «građana» Kosova, koje sada priznaju vodeće zapadne države. Slična nasilna promena demografske karte Kosovske pokrajine imala je za cilj da se stvori maksimalno etnički čisto Kosovo, kako bi se svetska zajendica dovela pred svršeni čin. Danas se analogni scenariji realizuju u regionima kompaktnog življenja albanaca u drugim balkanskim zemljama – pored ostalog u Južnoj Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji (uključujući makedonsku prestonicu Skopje).

Očigledno da ovako deformisana demografska argumentacija ne može služiti kao osnova za međunarodno-pravno priznavanje nezavisnog statusa Kosova – otuda i pozivanje Fatmira Sejdijua i drugih lidera Kosova na «točak Istorije».

Međutim, predstojeća odluka Međunarodnog suda OUN – a ona se očekuje početkom 2010. godine – zaista će biti od istorijskog značaja. Bez obzira na njegov karakter preporuke, radi se o stvaranju međunarodno-pravnog presedana, pošto još ni jednom u istoriji Ujedinjenih nacija na tako visokom nivou nije razmatrano pitanje o samoopredelenju teritorije, uprkos poziciji centralnih vlasti. Pri tom će poseban značaj presude suda imati za Veliku Britaniju i druge države, koje se temelje na pravu presedana. U slučaju da se legitimizuje nezavisni status Kosova preko Međunarodnog suda OUN, lideri nacionalističkih i separatističkih pokreta će dobiti ključni adut, koji će im omogućiti da sa državnim vlastima i međunarodnom zajednicom razgovaraju ne samo sa pozicija sile, nego i prava. Nije slučajno u svom izveštaju za Međunarodni sud OUN vlada Kipra već navela dugački spisak evropskih regiona, gde postoje ili se očekuju «analogna separatistička ispoljavanja».

Razgovori autora ovog članka sa diplomatama i ekspertima evropskih zemalja omogućavaju da napravimo sledeću sliku već funkcionišućih i potencijalnih separatističkih pokreta na mapi našeg kontinenta, čiji će razvoj direktno zavisiti od odluke Međunarodnog suda OUN u Hagu. To su u sastavu Velike Britanije Severna Irska, Vels i naročito Škotska (gde se već otvoreno razmatra realizacija kosovskog scenarija, zasad, doduše, u blažem obliku referenduma i ekonomskog osamostaljivanja). Kod predstavnika Francuske posebnu zabrinutost izaziva mogući razvoj situacije na Korzici, a takođe u naseljenim Baskima pograničnim regionima sa Španijom. Špansko rukovodstvo je sve više zabrinuto za budućnost Zemlje Baska u Kataloniji. Diskusije oko perspektiva očuvanja jedinstvene Belgije odavno su izašle izvan okvira akademskih sporova. Vreme je da se misli i na premeštanje na bezbednije mesto i štaba NATO i Evropske unije!

Što se Nemačke tiče, lokalni eksperti zvone na uzbunu u vezi sa rastom nacionalizma među etničkim Turcima i uopšte muslimanima. Prema svedočenju člana uprave nemačke Bundesbanke Tila Sarazina, «Turci osvajaju Nemačku isto onako kako su kosovari jednom to uradili u odnosu na Kosovo - na račun visokog nataliteta». «Ja nisam dužan da primim svakog ko živi izvan države, a negira državu...i uvek proizvodi devojčice sa maramama oko glave. To se odnosi na 70 procenata turskog i 90 procenata arapskog stanovništva Berlina» - podvlači Sarazin i dodaje, da «put na kome mi stojimo znači da se uloga intelektualne elite konstantno smanjuje kao posledica demografskih kretanja».

Šta je karakteristično: puzeći separatizam kosovskog soja ugrožava u prvom rtedu one države koje su već priznale nezavisnost Prištine. Sem vodećih zemalja – članica Evropske unije, u njih spadaju balkanske zemlje – takve kao što su Crna Gora i Makedonija. U nastalim okolnostima njihovu poziciju o tako aktuelnopm problemu sopstvene nacionalne bezbednosti teško je oceniti drugačije do kao sporazumaštvo i umirivanje agresora. Do čega je to dovodilo u prethodnom stoleću dobro je znano. Jer je ovde poređenje sa «točkom Istorije» više nego zakonito. Još je zakonitije setiti se njegovih žrvnjeva koji melju sve tuđe i uneseno...

_______________
Petar Ahmedovič ISKENDEROV, stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista „Vremja novostjej“