|
Rasprava u Međunarodnom sudu OUN po pitanju nezakonitosti nezavisnosti Kosova potvrdiće nesposobnost «svetske zajednice» da odgovara na izazove vremena. Nekoliko dana pre početka debata, koje će potrajati do 11 decembra, rukovodeće ličnosti Suda faktički su priznale sopstvenu nesposobnost. Data sudska instanca svesno namerava da usvoji maksimalno neodređeni i rasplinuti dokument, u kome će sve strane, involvirane u kosovski konflikt, videti da su u pravu. Nastavlja se stvaranje u centru Evrope albanske kvazi-države kao jednog od utvrđenja «novog svetskog poretka», a ruska diplomatija može se uobičajeno ograničiti na ukazivanje na «dvostruke standarde», koji odavno već nisu «dvostruki», već jedino mogući u planovima «svetskih centara moći».
Tačke na «i» stavio je predsednik Međunarodnog suda OUN Hisasi Ovada. „Savetodavni zaključak sadržaće 30 stranica. I tamo neće biti decidnog odgovora „da“, ili „ne“, „za“, ili „protiv“ – njega će jednostavno trebati čitati. Sudije mogu imati različita, katkada neusaglašena jedni s drugima mišljenja“ – izjavio je on. Na taj način on nam je stavio do znanja, da će odluka Međunarodnog suda OUN kao takva predstavljati set citata iz zaključaka eksperata, koji brane različita gledišta.
Napomenuvši da je „savetodavni zaključak neobavezan za sprovođenje“ Hisasi Ovada je ironično saopštio: „Mišljenja i razmatranja izuzetno su pozitivni i veoma korisni, zato što omogućavaju da se sagledaju različita gledišta, i teško je pretpostaviti i prognozirati kako će teći razmatranje po tom pitanju, jer stvar ovde nije samo u tome je li zakonito ili nije jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova“.
Pa u čemu je onda stvar?
Ispostavlja se, da je „samo po sebi već važno da se slična pitanja iznose na razmatranje“. U prevodu na razumljivi jezik to znači da nije važno hoće li sud poslati iza rešetaka ubicu i nasilnika. Glavno je da se pitanje stavi na razmatranje suda. A da bi se i definitivno skinula odgovornost sa Međunarodnog suda OUN za sudbinu Kosova, gospodin Ovada je naglasio, da će „konačne zaključke dati Generalna skupština OUN, koja se i obratila sa odgovarajućom molbom Međunarodnom sudu“. To, da svaka odluka Generalne skupštine u pogledu statusa teritorije bez rezolucije Saveta bezbednosti ima karakter preporuke, predsednik Međunarodnog suda OUN u Hagu je delikatno prećutao. Kosovski krug će biti zatvoren, a albanski nacionalisti u drugim regionima Balkana i njihovi zapadni mentori moći će sprovoditi svoje planove već i uopšte ne fermajući OUN.
Koji je realni smisao započete rasprave? Kao što se zna, zahtev Međunarodnom sudu inicirale su aktuelne vlasti Srbije, ali ne zarad toga da dobiju nekakve međunarodno-pravne poluge za očuvanje jurisdikcije Beograda nad Kosovom. Radi se o potezima prozapadnog srpskog rukovodstva po napisanom za njega scenariju. Taj scenarij ima za cilj da skrene pažnju javnog mnenja zemlje od nesposobnosti i odustva želje predsednika Borisa Tadića i vlade Mirka Cvetkovića da preduzmu realne korake, usmerene u pravcu suprostavljanja Zapadu i pomoći kosovskim Srbima. Vruće debate u Međunarodnom sudu OUN između vodećih svetskih država, potom predstojeće višemesečno mučno iščekiovanje odluke i nakićeni-bezubi karakter samog dokumenta – upravo je to ono čime prozapadna srpska elita može pravdati svoju nemoć u kosovskom problemu. Kao, ako već SAD i Rusija ne mogu da se dogovore, i ako je Međunarodni sud priznao svoju nemoć po pitanju Kosova, mi Srbi ćemo se morati smiriti. Sada je najvažnije dobiti na vremenu, „prebaciti strelice“, ne dati srpskoj opoziciji povoda za optužbe i izdaju nacionalnih interesa.
Pri tom je samo po sebi korišćenje srpske strane u raspravama u Hagu argument u korist očuvanja jurisdikcije nad Koosvom apsolutno korektno i sasvim osnovano. Šef delegacije Srbije, diplomata, istoričar, autor nekoliko fundamentalnih istraživanja o kosovskom problemu Dušan Bataković u svom izlaganju 1. decembra u sali Međunarodnog suda OUN osnovni akcenat stavio je na međunarodno-pravne aspekte. Nazvavši Kosovo „istorijskom kolevkom Srbije i suštinom njenog identiteta“, on je delovanje albanskih separatista Kosova označio kao pokušaj da samovoljno „ukinu“ odluke OUN i njenog Saveta bezbednosti u onom što se tiče teritorijalne celovitosti Srbije i neophodnosti traganja za rešenjima kosovskog problema na osnovu pregovora. On je podsetio, da je posle 1999. godine, kada su na Kosovo došli administracija OUN i snage NATO, pokrajinu napustilo 60 procenata Srba, 66 procenata Cigana i 70 procenata Goranaca. A drugi srpski ekspert – Saša Obradović je istakao, da se princip samoopredelenja nacija, na koji se pozivaju Priština i Zapad, i uopšte ne može primeniti na Kosovo, jer kosovski albanci „nisu posebni narod“.
U tom kontekstu argumenti šefa delegacije kosovara, „ministra inostranih poslova Republike Kosovo“ Skendera Hisenija izgledali su bledo. On je insistirao na tome, da proces sticanja nezavisnosti Kosova „nije moguće vratiti unazad“, da su Srbi izvršili zločine za vreme kosovskog konflikta, da su ideju o samoopredelenju Kosova podržale „mnoge države“.
Apsolutno je očigledno da će Međunarodni sud OUN u Hagu donositi svoju odluku ne na osnovu argumenata srpske strane. Jer svi ti argumenti podastiru se već duže od jedne decenije i svima su dobro znani. Upravo u trenucima kada su u Hagu počinjale debate o Kosovu, Skupština Srbije je usvojila status druge svoje autonomne pokrajine Vojvodine, koju mađarski separatisti tretiraju u svojstvu prve etape ponavljanja kosovskog scenarija secesije. Kako je opravdano prokomentarisao taj korak predstavnik Demokratske stranke Srbije Andrija Mladenović, „radi se o stvaranju posebnog vojvođanskog identiteta, koji je osnov za dalje urušavanje i podelu zemlje“. Setimo se da je upravo od „identiteta“ kosovara počinjao kosovski separatizam...
Poslanik srpskog parlamenta, predsednik Ekonomskog saveta DSS i jedan od vodećih poznavalaca kosovskog problema Nenad Popović je u razgovoru sa autorom ovog članka kazao, da obraćanje Srbije Međunarodnom sudu OUN sa molbom da nezavisnost Kosova proglasi nezakonitim nije imalo onaj smisao koji mu se zvanično pridavao. Po njegovim rečima, „u startu je bilo jasno da Međunarodni sud OUN ne može pomoći srpskoj državi u borbi za Kosovo. Savršeno je jasno da se SAD, većina zemalja-članica Evropske unije i druge države, koje su donele odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova, nisu rukovodile pravnih, već političkih postulata. Njima je takođe bilo udobno da pitanje prebace u međunarodni organ, spolja autoritaten, ali nesposoban da o datom pitanju donese obavezujuću međunarodno-pravnu odluku“.
Gospodin Popović vidi jedini realni pravni smisao u tome, da vlasti Srbije „podnesu tužbe nacionalnim sudoviam država, koje su podržale kosovsku nezavisnost“. Po njegovim rečima, sličnu proceduru nameravala je da pokrene vlada Vojislava Koštunice, ali nije uspela da to i učini. U julu 2008.godine prozapadna grupacija na čelu sa Tadićem primorala je kabinet Koštunice da podnese ostavku Mogućnosti funkcionisanja pređašnji kabineta bio je lišen još ranije – par nedelja nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Uostalom, nastala oko rasprave o Kosovu u Međunarodnom sudu OUN situacija može čak ići na ruku Rusiji, oslobodivši je od obaveza da sledi odluke i preporuke različitih međunarodnih sudova, instituta i organizacija iz razloga njihove međunarodno-pravne impotencije. Imajući u vidu razvoj situacije na Kavkazu i u drugim regionima „dirigovanih konflikata“ na evroazijskom prostoru, to može biti i od koristi. Što se tiče podrške suverenitetu Srbije nad Kosovom od strane Moskve i ruskog društva, ona će se sačuvati. Rusko-srpsko bratstvo kovano je na poljima bitaka još u onim stolećima, kada nisu postojali ni OUN, ni Međunarodni sud. Važno je samo da se na šarenoj srpskoj političkoj sceni nađu odlučni borci za interese svog naroda i iskrene pristalice Rusije. Nekada je ruska diplomatija to umela veoma dobro.
Prevod: Rajko Dosković
_______________
Petar Ahmedovič ISKENDEROV, stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista „Vremja novostjej“
|
