Izvor: Fond strateške kulture - Moskva

Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju je 24. jula izrekao presudu lideru Srpske radikalne stranke, kojom je on osuđen na 15 meseci zatvorske kazne. I kada se uzme u obzir sedam godina koje je profesor Vojislav Šešelj proveo u tamnici iščekujući proces, ova presuda može izgledati besmislenom, ali u suštini obećava da će  postati smrtnom. Razotkriva se zamisao Haškog tribunala da i fizički uništi Vojislava Šešelja.

Data presuda izrečena je po optužbi  koja je protiv Šešelja pokrenuta za vreme drugog procesa, započetog pre više od dve godine i obustavljenog na neodređeni rok: ona se odnosi  na takozvano mešanje u vršenje pravosuđa. Čime je to bio povređen Haški tribunal? Prema tvrđenju tužilaštva, Vojislav Šešelj je u jednoj od svojih knjiga  (čiji se naslov drži u tajnosti) otkrio imena trojice zaštićenih svedoka optužbe. Institut zaštićenih svedoka kao takav je, uopšte uzev, priznati institut svakog pravnog sistema. U naročito složenim situacijama imena niza svedoka, a takođe njihova lica, mogu biti sakriveni od publike. Međutim, u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju  zaštićene svedoke upotrebljavaju svakim povodom koji odgovara tužilaštvu. U prvom redu, to su svedoci koji lažno svedoče. A opovrgnuti lažno svedočenje je, po pravilu, teško zato što optuženi (na primer, predsednici ili ministri) nisu lično bili na mestu zločina i ne mogu znati da li su se događaji u ovom ili onom seocetu odvijali onako kako ih opisuje svedok i uopšte, jesu li se dogodili. Jedini način odbrane ostaje ocena poverenja u samog svedoka, a za to je neophodno znati ko je taj svedok. Na primer, ako uspete da utvrdite da je svedok i sam učestvovao u izvršenju zločina, pa ako je još zainteresovan da prebaci odgovornost na druge, svedočenje takvog svedoka ne može se smatrati ubedljivim.

U Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju deo svedoka su ili zločinci, ili lica  koja su direktno zainteresovana za ishod procesa. U cilju da se opovrgavanje svedočenja takvih lica odbrani učini složenim, Haški tribunal i koristi institut zaštićenih, preciznije, tajnih svedoka, jer se oni u suštini nemaju od koga štititi. Apsolutna većina svedoka optužbe Vojislava Šešelja su bili tajni svedoci.

Ovaj novi sudski „proces“ za uvredu suda trajao je svega tri sata! Tužilac je  govorio samo nekoliko minuta i sudu izneo samo nekoliko citata iz knjige Vojislava Šešelja, prevedenih na engleski jezik. V.Šešelj je zahtevao, da se u svojstvu dokaza knjiga prevede u celini, jer se suština učinjenog dela može shvatiti samo ako se knjiga pročita. On je podsetio na čuvenu izjavu Rišaljea: „Dajte mi jedan pasus iz svakog teksta i naći ću dovoljno osnova da njegovog autora pošaljem na giljotinu“1 Međutim, tužilac je uporno bio pri svome: ne, samo izneti citati! Predsedavajući sudija Kvon bio je, kao i uvek, „na visini“: on je naložio da se u svojstvu dokaza uzme knjiga u celini, ali je izjavio da nju ne treba prevoditi – dovoljno je i ono što je podneo tužilac!

„Dajte da  izvedemo mali eksperiment kako bi smo dokazali da tužilac ne zna o čemu govori moja knjiga, - predložio je Vojislav Šešelj. „Na primer, koliko puta ja pominjem ime sudije Bonomi (koji je takođe član sudskog veća u procesu Šešelju)? Tužilac ne zna. Pogledajte kako se on vrpolji na stolici – odmah se vidi da ne zna. A ne zna on zato, što mu niko nije to rekao, a sam on celu knjigu nije pročitao, već samo dobio citate iz iste. A da je pročitao celu knjigu, on nikada ne bi mogao izvesti zaključak da je ona napisana radi toga da razotkrije imena zaštićenih svedoka. A ime sudije Bonomi pominje se u knjizi četiri puta, zato što je taj sudija učestvovao u donošelju odluke po tom delu, sa kojim su povezani zaštićeni svedoci“.

Sud je izjavio da se javnost može upoznati samo sa redigovanom  verzijom presude, koja je u nekim delovima strogo pov. Drugim rečima, Haški tribunal uskraćuje javnosti minimalnu informaciju, predlažući prosto da se poveruje sudijama koji su utvrdili da je Šešpelj prekršio pravo. Mi se sa tim ne slažemo i pokušaćemo da izvršimo analizu činjenica koje su nam do danas dostupne.

Kako smo već kazali, naslov „krivične“ knjige drži se u velikoj tajnosti. Vojislav Šešelj je autor preko stotinu knjiga, pa i više od dvadesetak koje je izdao posle 2003. godine, u vremenu koje provodi u tamnici Haškog tribunala. Držanje u tajnosti naslova te knjige, po kojoj se on optužuje, liči na ruganje ili besmislicu. Za vreme pretresa sudija Kvon je stalno  podsećao tužioca da ne navodi  bilo kakve činjenice koje bi mogle dovesti do identiofikacije naslova knjige (?!). Međutim, tužilac je, pokazujući vrhunce neprofesionalizma, naveo apsolutno sve što je neophodno za utvrđivanje naslova knjige: njen obim, pa čak i precizno mesto gde se ona nalazi! Obim knjige  je 1400 strana, nalazi se na sajtu Vojislava Šešelja na interenetu. Na Šešeljevom sajtu postoji samo jedna knjiga od 1400 stranica – to je „Afera u Hrtkovcima i ustaška kurva Nataša Kandić“.

Zašto se pojavila ova knjiga? Stvar je u tome što Haški tribunal u Optužnici Šešelja tereti za krivicu za događaje u Srbiji,  zašta Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju nema jurisdikciju – to je događaj u Hrtkovcima. Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju ima jurisdikciju da  razmatra zločine u onim državama, u kojima je postojao oružani konflikt. Hrtkovci se nalaze u Srbiji, a Srbija je jedina republika bivše Jugoslavije u kojoj nije bilo oružanog konflikta (sem agresije NATO 1999. godine, po kojoj Haški tribunal stidljivo ne vrši svoju jurisdikciju)) i zato Međunarodni tribunal nema jurisdikciju za događaje u Hrtkovcima. Međutim, Međunarodni tribunal je, prekršivši sopstveni Statut, izjavio da ima jurisdikciju u odnosu na događaje u Hrtkovcima. Kao, događaji u Hrtkovcima bili su skopčani sa oružanim konfliktom u Hrvatskoj, te zato Međunarodni tribunal može da razmatra događaje u Srbiji!

Na osnovu takve logike Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju može ustanoviti jurisdikciju i uopšte na svakom mestu Zemljine kugle, izjavivši da su događaji u toj zemlji skopčani sa konfliktom u bivšoj Jugoslaviji. Nezakonitost odluke Međunarodnog tribunala da  zadrži optužbu za Hrtkovce bila je očigledna i Vojislav Šešelj je uložio žalbu, priloživši uz nju specijalno dukumentarno-istorijsko istraživanje o događajima u Hrtkovcima. Međutim, tribunal ne samo da je  odbio da razmatra žalbu, nego je  naložio i da se ne prevodi Šešeljevo istraživanje. Onda je Šešelj ta dokumenta izdao u vidu knjige, kako bi pokazao kako Haški tribunal manipuliše i sa istorijom, i sa pravom.

U knjizi se dokazuje: da bi se događaji  u Hrtkovcima „izmestili“ iz Srbije, trebalo je pripremiti lažne svedoke. U datoj knjizi sabrani su praktično svi materijali o događajima u Hrtkovcima. Ništa nije propušteno. Celovita hronologija u dokumentima. Zato je pominjanje imena zaštićenih  svedoka (svi su oni bili javne ličnosti)  - bez ukazivanja na to da su oni zaštićeni svedoci -  apsolutno prirodno i neizbežno. Da je V.Šešelj i zaista želeo da otkrije imena tajnih svedoka u cilju vršenja na njih pritiska ili pretnje, on bi to učinio bilo kojim drugim načinom, a ne objavljivanjem knjige sa analizom istorijskih dokumenata!

Argumenti tužioca o „zločinu“ koji je izvršio Šešelj zaista govore o siromašnom nivou u krajnjoj liniji, njegovog pravnog obrazovanja i profesionalnog znanja. U prilično jednostavnom krivičnom delu, tužilac nije predočio dokaze takvih značajnih znakova prestupa kao što je subjektivna strana prestupa, nije dokazao postojanje prestupničkih posledica pa čak nije u celosti pročitao jedini dokument koji on smatra dokazom krivice. Ako se uzme u obzir da je za pripreme te optužnice tužiocu trebalo više od pola godine, sumnje u nivo Makferlejnovog profesionalizma ne ostaje.

Zašto je nastala sama ta bezumna ideja sa optužbom za knjigu? Odgovor je jednostavan: glavni proces protiv Vojislava Šešelja je propao sa zaglušujućim treskom. Do okončanja procesa predočavanja argumenata po Optužnici tužilaštvu je ostalo svega četiri sata i odjednom... proces se obustavlja u vezi sa otkrivanjem pre godinu i po (!) imena svedoka koji su davno već dali svoje  izjave na njegovom procesu. Uzgred, svedočenja datih svedoka  Šešelj je lako i ubedljivo opovrgnuo za vreme unakrsnog ispitivanja svedoka. Sada tužilaštvu i sudu, koji je u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju deo optužnice, ostao jedan izlaz – da Šešelja liše prava na ličnu odbranu. U protivnom on ne samo  da će  opovrgnuti optužbu, nego i dokazati da je tužilaštvo pripremalo lažna svedočenja. A to već nije rušenje jednog procesa, već rušenje kompletnog Haškog tribunala. Jedini čovek koji je bio blizu toga, bio je Slobodan Milošević. Njega su mogli zaustaviti jedino tako što su ga ubili.  Jasno je da tribunal nema drugog načina da opstane, nego da zaustavi Vojislava Šešelja.

Sudsko veće osudilo je V.Šešelja na 15 meseci zatvorske kazne.  Na prvi pogled, to izgleda besmislenim, jer jer Šešelj utamničen već sedmu godinu. Ali, kako smo već kazali,  ta je presuda u suštini pokušaj da se Šešelju izrekne smrtna presuda.

Još prvog dana svog pojavljivanja pred sudom februara 2003. godine na stalna pitanja sudije nije li promenio svoju odluku da se sam brani, Vojislav Šešelj je odgovorio: „Meni su neshvatljivi vaši pokušaji da me sve vreme pitate jedno te isto, kad sam vam već dao svoj odgovor. Braniću se isključivo sam. I kunem vam se svojim životom da drugačije biti neće“. Tada je, možda, malo ko poverovao da je zaklinjanje životom bilo ozbiljno. Međutim, nakon tri godine, kada mu je prinudno određen advokat, Šešelj je dokazao da je zaista spreman da umre za svoje pravo na sopstvenu odbranu: on je progalsio štrajk glađu koji je trajao 30 dana. Gladovanje je prekinuto tek nakon što mu je sud vratio pravo na ličnu odbranu. Zahtev Vojislava Šešelja da mu se garantuje osiguranje prava na ličnu odbranu nije kapric. On zna da ni jedan advokat u svetu nije u stanju da sruši taj tribunal sem on lično. Sada, u uslovima potpunog kraha glavnog procesa, Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju priprema se da mu ponovo nametne advokata. Presuda za otkrivanje imena zaštićenih svedoka pripremila je za to osnovu: kao, Šešelj je prekršio svoje obaveze i više ne može da se sam brani.  Šešelju nije ostavljen drugačiji način da brani svoja prava, i kada mu opet prinudno odrede advokata, sa njegove strane uslediće novi štrajk glađu. Haški tribunal računa na smrtni ishod tog štrajka.

Sudije Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju nisu mogli izreći drugačiju presudu. U sastavu suda su dželati Slobodana Miloševića G.Kvon i J.Bonomi, a  sa njima i K.Parker, koji je sprovodio „istragu“ uzroka smrti bivšeg predsednika Jugoslavije. Kvon je još 2003. godine potvrdio optužnicu protiv V.Šešelja i izdao nalog za hapšenje. Sudski proces je pokazao, da protiv Šešelja nije postojalo nikakvih dokaza, tojest, 2003. godine Kvon je  potvrdio neargumentovanu optužnicu. I zapravo je on posebno zainteresovan za to, da Šešelj bude osuđen po svaku cenu.

Sudije i tužioci iz Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju moraju znati: mi shvatamo da će protiv Vojislava Šešelja biti izvršen novi zločin i upozoravamo na to celokupnu međunarodnu zajednicu.

Ljudi!“ U Haškom tribunalu priprema se novo ubistvo!