Čim sam čuo da je u Meksiku buknuo „svinjski grip“ smesta sam telefonirao u actečku prestonicu svom dobrom prijatelju Ričiju O. kako bih iz prve ruke saznao šta se to tamo realno događa. On očito nije bio raspoložen, pa mi je kazao da je meksičkih, kalifornijskih i kojekakvih virusa sit do guše, te stoga namerava da se hitno prebaci u Ekvador dok još granice nisu sasvim zatvorene. „Odavde, iz Moskve, sve izgleda drugačije, - ohrabrivao sam ja prijatelja. „Nemoj paničiti. U više navrata sam si govorio da  je čašica tekile najbolje sredstvo od svih bolestiju“. Pominjanje tekile nije, međutim, oduševilo Ričija. „Ma kakvo samolečenje! – odbrusio je on. „Postoji samo jedno efikasno sredstvo protiv virusa – Tamiflu,  čije sam rezerve već osigurao“...

**

„Svinjski grip“ A/H1N1, o kome su zabrinjavajuća saopštenja preplavila svetske medije, po prvi put se pojavio, ako je verovati novinarima,  u meksičkom seocetu La-Glorija, koje se nalazi u susedstvu sa farmama svinja kompanije Kerol. Mnogobrojna đubrišta, betonski „bazeni“, ispunjeni poluraspadnutim trupovima mrtvih životinja, rojevi muha – raznosilaca zaraze – uobičajena je sredina u kojoj žive stanovnici seoceta. Drastične oscilacije dnevnih i noćnih temperatura doprinose nastajanju prehlada, pa su gripozni simptomi tamo uobičajena stvar.  I sasvim je moguće da je u tom opasnom za čoveka mestu i sazreo novi virus. Doktor Entoni Fosi, direktor Nacionalnog američkog instituta za alergijske i infektivne bolesti, nije baš birao reči kada je govorio o virusu: „Ranije se sa njim nismo suočavali. Stanovništvo nema urođeni imunitet na taj oblik virusa, koji se prenosi sa čoveka na čoveka. Ti faktori govore o opasnosti od pandemije“.

I tako je Meksiko za tili čas postao „izopštena“ zemlja. Jedino se još Severna Koreja sada nalazi u sličnoj izolaciji. Informativno strašenje „svinjskim gripom“ poprimilo je takve razmeree, da je primoralo mnoge prekaljene politikologe, analitičare i komentatore da poveruju u nailazeći „virusni Armagedon“. Vlade niza zemalja, da bi umirile stanovništvo, pribegle su radikalnim merama.  U Egiptu su vlasti bez bilo kakvog dvoumljenja naložile da se pokolju sva grla svinja. Peru, Argentina, Ekvador i neke druge zemlje obustavile su avio-saobraćaj sa Meksikom. U Latinskoj Americi je stavljen i veto na održavanje sportskih takmičenja sa meksičkim ekipama. Nastale su nesavladive teškoće u vezi sa prolaskom meksičke produkcije životinjskog porekla preko carine.

Međutim, kako se ispostavilo, statistika o umrlima od „svinjskog gripa“ u Meksiku od samog početka bila je veoma povećana i dramatizovana. A kako da se ona proveri kada su zapadni mediji iza kulisa davali usaglašene brojke i unapred dogovorenu interpretaciju nastanka i širenja virusa. Pisali su da je početkom maja virus usmrtio 160 Meksikanaca, a u zemlji je bilo ukupno evidentirano oko dve i po hiljade slučajeva obolenja.  Naročito je na oprez navodilo to, što je „svinjski grip“ pogodio i Severnoamerikance. Ako čak u SAD nisu u stanju da se izbore protiv virusne napasti, znači da je situacija zbilja opasna. Desno-konzervativni mediji u zemljama Zapadne polulopte i Evrope  sa neobjašnjivom usrdnošću su dolivali ulje na vatru.  Naša epoha sveopšte nestabilnosti  i kriznih pojava pobuđuje običnog mirnog „smrtnika“ da poveruje i u najkatastrofalnije prognoze. A njemu se može sugerisati šta god hoćete. U takvim okolnostima komforno se osećaju samo oni  eksperti koji su naviknuti da događaje tretiraju u konspirološkom ključu: za njih važi pravilo: što gore, to bolje. Što je više negativa, tim efikasnijom i argumentovanijom izgleda koncepcija  zloslutne  svetske zavere protiv uobičajenih  načela ljudskog društva.

Lansiraju se dve verzije o budućem razvoju događaja. Optimistička: preduzete preventivne mere pomogle su da se  uguši opasnost od „svinjskog gripa“ u njegovom začetku, a na leto će ta opasnost biti i definitivno ugušena. A pesimistička verzija, po mom mišljenju je objektivnija, jer objašnjava neočekivano slabljenje informativnog presinga povodom epidemije. U Sjedinjenim Državama, u principu, sve se završilo prolaznim zastrašivanjem građana, koji su nakratko zapostavili krizne nevolje. U Meksiku su dobrano korigovane „potvrde“ smrtnosti od „svinjskog gripa“ i smekšane prvobitne stroge mere u cilju borbe protiv virusa: na ulicama se pojavilo više prolaznika, u restorane i bifee vratila se klijentela, u prodavnice – kupci. Međutim, sve je to ponajpre privremeni predah. Naredni napad nemilosrdnije modifikacije virusa A/H1N1 može uslediti,  prema prognozama niza eksperata iz Latinske Amerike, u jesenje-zimskoj sezoni ove godine. Gde će se to dogoditi? U Brazilu? Venecueli? Na Kubi? Ili ipak u Aziji?

Kako ovde da se ne prisetimo izuzetno oštre reakcije kineskih vlasti na „meksičku opasnost“. One su bez bilo kakve ceremonije smestile u karantin goste iz Zemlje Acteka, nemajući za to, kako se činilo, dovoljnih osnova. Usledile su čak i zvanične izjave vlade Meksika na adresu vlasti Podnebesne povodom  izazovno nekorektnog odnosa prema Meksikancima, kao da su oni maltene prokaženi.

Stiče se utisak da vlada NR Kine raspolaže tajnom informacijom, koja ukazuje na mogućnost „ciljno usmerenog korišćenja“ virusa A/H1N1 protiv kineskog stanovništva, ali naravno ne od strane Meksikanaca, već druge „zainteresovane strane“. Je li moguće tako nešto? Sasvim, ako se prisetimo epidemije Denga (Bolest prenosi ženka komarca  Aedes aegypti), koja se obrušila na Kubance početkom 80-ih godina. Ostrvo Slobode moralo je platiti hiljadama smrti za sticanje umeća da se bori protiv te strašne bolesti, stvorene u severnoameričkim tajnim laboratorijama.  I evo nove opasnosti, oko koje se pletu informativne sondirajuće  priče. Kako da se ovde ne prisetimo proročanstava „u stilu Vange“ nekih visokopostavljenih činovnika pređašnje administracije SAD o „surovim svetskim potresima“ sa kojima će se suočiti Obama i njegov tim. Da li i buduća globalna pandemija  (koja tek što je  isprobana u očima celog sveta u blažoj varijanti) spada u te potrese?

Po rečima venecuelanskog publiciste D. Kana, biološka bomba postala je značajni sastavni deo rata četvrte generacije. Ona je praktično zamenila atomsku bombu, koju je aktivno osuđivao nakon što je upotrebljena u Hirošimi i Nagasakiju taj isti imperijalizam, koji sada pokušava da nam se predstavi kao nevinašce. Pa hiljade ljudi je  umiralo od takozvanog azijskog gripa i užasnog AIDS,  čiji virus HIV(to je dokazano) nosi  „brend“ MadeinUSA. Na samom početku on je bio namenjen izbavljenju čovečanstva od „likova“ sa „povećanim rizikom“: homoseksualaca, narkomana, prostitutki i drugih. Sada nam šalju „virus gripa Gringo“, koji se pogrešno naziva „svinjskim“.

**

U latinoameričkim zemljama sa „populističkim režimima“ prema opasnosti od epidemije za sada se odnose skeptički. Mario Silva, televizijski komentator na državnom kanalu Venecuele, označio je halabuku, koju je opozicija podigla oko „svinjskog gripa“,  kao „informativno-psihološki terorizam“. Na teritoriji zemlje nije zabeležen ni jedan slučaj obolenja od gripa, ali su antivladini televizijski kanali, radiostanice i štampani mediji, očito na mig iz SAD, sproveli snažnu kampanju strašenja stanovništva. Lajtmotiv je sledeći: „Čaves ništa ne čini u cilju sprečavanja smrtne opasnosti koja se nadnela nad Venecuelom!“ Neprijatelji režima pokušavaju da kod Venecuelanaca izazovu sveopšte osećanje nezaštićenosti, neverice u kompetentnost vlasti, osuđenosti. Naravno, u uslovima masovne histerije, opozicija će imati veće mogućnosti za manipulisanje narodom, za uvlačenje njegovog dela u akcije destabilizovanja vlade. Uzgred rečeno, Venecuelanci ne nasedaju baš previše na metode „informativno-psihološkog terorizma“. Čaves je  objavio da vlada kontroliše situaciju, i njemu su poverovali. U Venecueli nećete sresti ljude sa preventivnim maskama na licima. Prikazane na opozicionom televizijskom kanalu „Globovision“ dve devojke sa takvim maskama, po mišljenju Maria Silve, u stvari su saradnice tv-kanala, koje su specijalno pozirale za reportere.

Kao i u drugim zemljama Latinske Amerike, tako i u Venecueli smatraju da manipulacije oko „smrtno opasnog svinjskog gripa“  koriste TNK i monopolisti farmaceutskog tržišta. Najčešćes se s tim u vezi navodi ime bivšeg ministra odbrane SAD Donalda Ramsfelda, koji pomaže svojim kampanjonima, farmaceutima-kapitalistima da bez gubitaka prevaziđu krizne pojave, pa čak i da steknu zavidni profit.

Eksploatacija straha uvek je bilo rentabilno zanimanje. Ali kudikamo  strašnije od svih „svinjskih epidemija“ (17 realnih žrtava po podacima Svetske zdravstvene organizacije) izgleda smrtnost izazvana drugim uzrocima. Svakog dana u celom svetu od gladi umire 16 hiljada dece, od malarije – 8 hiljada ljudi, od  AIDS – 6 hiljada, ali niko ne zvoni na uzbunu.

**

„Svinjski virus“ inspirisao  je suvenirski biznis da proizvede nove uzorke produkcije na datu temu. U Sjedinjenim Državama popularne su postale majice, na kojima je zastavi Meksika pridodata silueta svinje. Tekst korespondira sa slikom, i nije ni malo prijatan za zemlju koja je „iznedrila“ epidemiju. U samom Meksiku živo se prodaje plišani lik virusa A/H1N1. U suvenirskoj inovaciji on se predstavlja kao čupavo klupče otrovno-modre boje sa prodornim očima zmije. Virusno klupče ima i svoje ime – «Ačufi». U reklamnoj kampanji koristi se ovakav tekst: «Nabavi ovu originalnu igračku kao podsećanje na epidemiju 2009. godine, koja je buknula u Meksiku zbog «svinjskog virusa». Pohvali se njome pred prijateljima, a svojim unucima pripovedaj o  tom jedinstvenom istorijskom događaju». Mnogi u zemlji zbunjeni su zbog takvog lakonskog prilaza novom virusu koji, sudeći po svemu, još nije kazao svoju poslednju reč, ali ima mnogo i onih, koji  podržavaju dosetljive preduzimače: «Odlična ideja, izvanredno izvedeno!»

Moj prijatelj već se vratio u Meksiko iz Ekvadora i kupio nekoliko «Ačufija» sa zmijskim očima. Da se nađu među ostalim suvenirima. Na pitanje šta će činiti u slučaju recidiva virusa A/H1N1, Riči je odgovorio u njemu svojstvenom maniru: «Neću nasesti na provokacije i lečiću se tradicionalnom za Meksikance metodom: čaša tekile, kriška limuna i zera soli».

Prevod:
R.Dosković