Nečeg takvog u međunarodnom «pravosuđu» još nije bilo. Nakon što je proces protiv lidera Srpske radikalne stranke, profesora Vojislava Šešelja u potpunosti propao,(1)  Haški tribunal je  pokušao...da pokrene novi sudski proces protiv njega, ne okončavši ni stari! Čak su i skandaloznu  kaznu nad predsednikom Iraka Sadamom Husejnom izvršili, mada i u vreme drugog procesa, ali ipak nakon završetka prvog. Sa aspekta procesualnih prekršaja, «civilizovani» haške sudije su «prešišali» čak i očigledno nenormalne američko-iračke sudije na procesu S.Husejnu.

Šta se to dogodilo? V.Šešelja su optužili za «uvredu suda». Uvreda se, po mišljenju tužioca, sastoji u tome što je Šešelj u jednoj od svojih knjiga otkrio imena trojice zaštićenih (tako se u Haškom tribunalu nazivaju tajni svedoci, koji se plaše da pokažu svoje lice i navedu svoja imena) svedoka. Sa aspekta suštine, izvršena je još jedna provokacija protiv optuženog koji se uspešno brani.

Uopšte uzev, Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju nema pravo da sudi za «uvredu». Jurisdikcija suda decidno je utvrđena u Statutu Međunarodnog tribunala. Tamo nema pominjanja uvrede. Ali je tribunal sam odlučio zašta ima, a zašta nema jurisdikciju, izmislivši teoriju «unutrašnje svojestvenih (sudu) ovlašćenja).

Smisao novog procesa jasan je kao božji dan – da se «dokaže» kako je Vojislav Šešelj pretio svedocima, da se on osudi a potom da mu se, na osnovu argumenata o tobožnjoj zloupotrebi prava da se sam brani, odredi sudski branilac.  Bez naimenovanog branioca tužilaštvo proces nikako ne može dobiti. Međutim, sve je kudikamo komplikovanije. I tužilaštvo, i sud odlično znaju da će prinudno naimenovanje advokata inspirisati Šešelja da ponovo obvjavi štrajk glađu. Godine 2007. on je već dokazao, da će štrajkovati glađu do kraja. I upravo je takav ishod procesa i najbolje rešenje za tužilaštvo. Uostalom, ostaju i druge, već odšlifovane tehnologije «spasavanja» neuspelih procesa. Pored ostalog, «iznenadna» smrt optuženih. Po svoj prilici je ta tehnologija u odnosu na Šešelja već pokrenuta.

Lider Srpske radikalne stranke V.Šešelj pati od niza teških obolenja, pored ostalog, od astme, hipertonije i obolenja jetre. Razume se da je provedenih u tamnici skoro sedam godina veoma produbilo tok tih bolestiju. Formalno se Šešelju daju lekovi, ali faktički bolesti progresiraju.

U svom pismu od 5. maja 2009. godine deset vodećih lekara Srbije uputilo je tribunalu svoj zaključak koji se odnosi na ocenu lečenja V.Šešelja, koje obavljaju tamnički lekari Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Oni su naglasili da su na fonu teških obolenja srca i jetre, zatvorski lekari koristili jedino stetoskop, ne vršeći čak ni takve elementarne preglede poput EKG ili UZI srca!(2) To veoma podseća na «lečenje» zatvorskih lekara Slobodana Miloševića, kome su u vezi sa žalbama na šumove u glavi, izazvane narušavanjem krvotoka mozga, preporučili da «naštima zvuk u slušalicama».(3)

U aprilu je Vojislava Šešelja pregledala grupa lekara koje je odredio sekretar tribunala za «pregled» Šešelja. Međutim, ti lekari su izvršili tek najelementarniji pregled, čiji rezultati, izgleda, nisu zadovoljili čak ni same sudije, jer je nakon nekoliko dana sudsko veće Međunarodnog tribunala naložilo sekretaru tribunala da «naimenuje dvojicu novih lekara, koji imaju drugo državljanstvo od lekara iz prethodne grupe» u cilju novog pregleda.(4)  Takav nalog sekretaru Međunarodnog tribunala znači, da se briga o Šešeljevom zdravlju samo imitira. Dovoljno je proučiti dokumenta o «lečenju» S.Miloševića da bi se videlo, kako su svi lekari koje je odredio sekretar Međunarodnog tribunala, bili pristrastni i faktički saučesnici ubistva predsednika Jugoslavije.  Iz dokumenata se vidi da su lekari bili svesni da pacijent ne dobija potrebno lečenje, njihovi zaključci sadrže mnoštvo  ograda čije je uvrštavanje u izveštaj pokazivalo da su pokušali skinuti sa sebe odgovornost za svoje zaključke.(5) Jedina ispravna odluka u datoj situaciji jeste da se naiumenuju u  komisiju oni lekari kojima veruje sam optuženi. Mišljenja sam da su to pre svega lekari iz Rusije.

Najzad, prema poslednjim saopštenjima, Šešelju su zabranjene šetnje. Šta to znači u uslovima kada se ne otvaraju prozori za čoveka koji pati od astme ne treba ni objašnjavati. I ako je tribunal pribegao čak tako niskim i očiglednim radnjama u cilju narušavanja zdravlja optuženmog, život Šešelja nesumnjivo se nalazi u opasnosti.

Nakon saslušanja po novom predmetu o «uvredi suda», koje je većim delom proteklo iza zatvorenih vrata, sudsko veće je objavilo prekid do izricanja presude. Tužilac Makferlajn je zatražio od suda da se izrekne najteža kazna za taj «zločin» (tojest, sedam godina zatvora i novčana kaznu od 100 hiljada evra). S tim u vezi treba napomenuti da  glavešina kosovskih albanaca Ramuš Haradinaj ne samo da nije osuđen zbog desetina likvidiranih svedoka koji su trebali da svedoče protiv njega, već je i sasvim oslobođen...

Kao i uvek, glavno pitanje jeste pitanje «A ko su sudije?». U novom procesu protiv V.Šešelja to su Gon Kvon (Koreja) i Jan Bonomi – sudije, bivši članovi sudskog veća u procesu Slobodanu Miloševiću, kao i Kevin Parker (Australija) – sudija koji je  «istraživao» okolnosti ubistava S.Miloševića i Milana Babića. Podsetimo da je njegov izveštaj sadržao sve naznake da su imala mesta ubistva, ali su izvedeni zaključci: o prirodnoj smrti (S.Milošević) i o samoubistvu (M.Babić). Sastav novog suda Šešelju više je nego zloslutan...

Nameće se zaključak o tome, da je ta ujdurma sa novim procesom, zapravo, manevar za  odvlačenje pažnje. A glavni akcenat stavljen je na ubistvo Vojislava Šešelja. – 0 -

_______________________
MEZJAJEV Aleksandar Borisovič – magistar pravnih nauka, docent, šef katedre međunarodnog prava Akademije uprave (grad Kazanj)

1) Vidi: www.fondsk.ru/article.php?id=1662
2) Vidi:Dokument Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju: The Prosecutor v. V.Seselj, Submission of the Medical Opinion of a Team of Consultants Concerning the Current State of Health of Dr. Vojislav Seselj (Submission n 418). 5 May 2009.
3) Vidi: Dokument Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju: The Prosecutor v. S.Milosevic, Document: IT-02-54-T. P. 45807.
4) Vidi: Dokument Međunarodnog tribnunala za bivšu Jugoslaviju: The Prosecutor v. V.Seselj, [Trial Chamber] Order on Medical Reports.13 May 2009.
5) Podrobnije o tome vidi: Mezjajev A.B., Moja optužnica, // Ruski venac Slobodanu Miloševiću, M.Algoritam, 2007. S.51-80. Takođe vidi: Mezjajev A.B., Ubistvo Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu, // Ruski godišnjak međunarodnog prava -2006, Sankt-Peterburg, 2007. S.83-99.