Kako je od srpskog vojvodstva u okviru Austougarske Vojvodina postala nekakva evropska regija unutar Srbije?

Priča o Evropi je udaljavanje od Beograda... Vojvođanski autonomaši žele da krenu zasebnim putem

Skupština Vojvodine usvojila statut
Poslanici Skupštine Vojvodine su večeras usvojili pravno-tehničko usaglašavanje predloga statuta Vojvodine sa predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine, koje je po hitnom postupkom predložilo Izvršno veće Vojvodine
O korekciji predloga stautata, usvojenog 14. oktobra prošle godine, glasalo je 105 poslanika - za je bilo 84, protiv 20, a jedan poslanik nije glasao.
Stav Izvršnog veća obrazložio je pokrajinski sekretar za nacionalne manjine, upravu i propise Tamaš Korherc, a u raspravi su učestvovali predsednici poslaničkih grupa i njihovi zamenici, osim poslanika LSV i SNS koji su ranije napustili sednicu.
Večeras usvojenu konačnu verziju predloga statuta će sastaviti Odbor Skupštine Vojvodine za propise i uputiti Skupštini Srbije na davanje saglasnosti.
Prema najavi predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović tekuća sednica republičkog parlamenta mogla bi biti prekinuta kako bi se započela nova na kojoj bi bio razmatran predlog statuta i zakona o prenosu nadležnosti Pokrajine.
Dejanovićeva je najavila da bi statut i zakon o prenosu nadležnosti mogli biti usvojeni krajem ovog meseca. (Tanjug)
Autonomija Vojvodine u izvornom smislu znači odvajanje od Beča i Budimpešte, a približavanje Beogradu. Danas, pak, posle rasprave o usvajanju Statuta u Skupštini Vojvodine, potpuno je jasno da vojvođanska autonomija ide u drugom pravcu - udaljavanja od Beograda.
Da li je Vojvodina od danas evropska ili srpska regija, pokušali smo da saznamo u razgovoru s vodećim istoričarima, autonomašima, „Vojvođanima"...

Evropska kao Vlasina
Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže da je Vojvodina evropska regija, koliko i područje Vlasine, koja uzima delove Bugarske, koja je član EU.
- Insistiranje na Vojvodini kao evropskoj regiji je potpuna besmislica i floskula koja ne znači ništa. Šta je onda Srbija? Istina je da Vojvodina deli neka istorijska iskustva sa srednjom Evropom kroz austrougarski uticaj. Ali, to nije razlog za bilo kakvu posebnost. Dovoljno je uporediti mačvanska sela i susedna sremska sela, videće se koliko su ona identična - kaže Pavlović.
On navodi da ne postoje istorijski razlozi za odvajanje Vojvodine od Srbije, ali da i te kako postoje istorijski razlozi za približavanje!
- Projekat srpskog vojvodstva u okviru Austrougarske podrazumevao je samostalnost od Beča i Budimpešte i prispajanje Srbiji. Ovo je komunistički princip rešavanja nacionalnog pitanja, da se ostvare secionističke težnje svih kako bi se branilo od velikosrpskog hegemonizma, pa na kraju ono što ostane može da bude Srbija. Interesantno je kako se Zapad na globalnom planu odrekao komunizma, ali je na prostoru bivše Jugoslavije zadržao te komunističke principe. Kada na nekim sledećim izborima u Vojvodini i Srbiji pobede različite političke opcije, može se očekivati da Vojvodina krene nekim takozvanim posebnim putem - kaže Pavlović.

Istorija Vojvodine
1526. Posle Mohačke bitke samozvani srpski car Jovan uspostavlja svoju vlast u Bačkoj, severnom Banatu i delu Srema i stvara državu koja postoji godinu dana. Ovaj prostor ubrzo pada pod tursku vlast
1557. Posle obnove Pećke patrijaršije, Srbi iz današnje Vojvodine ulaze pod njenu jurisdikciju
1594. Ustanak u Banatu protiv turske vlasti, posle čega su spaljene mošti svetog Save u Beogradu
1690. Seoba Srba u Austrijsku monarhiju pod Arsenijem III Čarnojevićem
1699. Karlovačkim mirom Bačka i deo Srema pripadaju Austriji
1718. Požarevačkim mirom Austrija dobija Banat i ostatak Srema, koji ulaze u sastav Vojne krajine
1739. Druga velika seoba pod Arsenijem IV Jovanovićem
1848. Karlovačka mitropolija izdignuta na nivo patrijaršije; srpska revolucija, proglašena Srpska Vojvodina
1849. Austrijski car proglašava Vojvodstvo Srbiju i Tamiški Banat sa jednakim brojem srpskog i rumunskog stanovništva, a postojalo je do 1960.
1918. Vojvodina proglašava pripajanje Kraljevini Srbiji
1929. Posle šestojanuarske diktature formira se Dunavska banovina sa centrom u Novom Sadu
1945. Formirana Autonomna pokrajina u sastavu SR Srbije
Književnik Draško Ređep, koji insistira na Vojvodini kao „srpskom severu" nevezano od administrativnih granica, kaže da su veze Vojvodine sa Srbijom suviše duboke da bi bilo ko i pomišljao na separatizam.
- Svi nacionalni mitovi su nastali na srpskom severu. Krušedol je osnovan pre ravno 500 godina, kada su pali Beograd i Smederevo, a kada se još nije desila Mohačka bitka, koja je srušila Ugarsku. To znači da postoji kontinuitet, koji nikakva logika administracije ne može da poljulja. Srpski sever ima svoje posebnosti, ali je uvek bio odan nacionalnim vrednostima - priča Ređep.

Magla od autonomije
Naš sagovornik ističe da se danas insistira da je Vojvodina bila austrijska, odnosno od 1867. Austrougarska, ali se prećutkuje da je Vojvodina 12 godina, od 1929. do 1941, bila u sastavu Dunavske banovine i da je Novi Sad tada bio glavni grad Kragujevcu i celoj Šumadiji. On, sa druge strane, ističe da regionalizacija Srbije jeste dobra ideja jer je nedopustivo da se o svemu odlučuje u „beogradskom krugu dvojke".
Mile Isakov, jedan od nekadašnjih lidera DOS-a i potpredsednik vlade, kaže da zahtev za autonomiju treba posmatrati kao potvrdu privrženosti Srbiji i da, iako je izvesno da bi građani Vojvodine sa većom autonomijom imali i veće šanse za razvoj, Vojvodinu prvenstveno treba posmatrati kao srpsku regiju.
- Razvoj Vojvodine u interesu je cele Srbije. Vojvodina traži autonomiju od Srbije, ali i u Srbiji. Autonomija ne može da postoji sama za sebe, jer onda je to nešto drugo što se ne postavlja uopšte kao pitanje. Zašto niko ne podiže galamu oko autonomije sudstva ili univerziteta? Zato što bi bilo potpuno glupo tvrditi da oni mogu da se otcepe od Srbije. Ali, i na te autonomije se ne gleda blagonaklono jer vlastodršci, ma koje boje bili, vole da kontrolišu sve oblasti života. Vlast je pretvorila svoj mandat u permanentnu izbornu kampanju. Šta god da urade, odmah trče na televiziju, stvarajući privid rezultata. I cela halabuka oko Statua Vojvodine je samo bacanje prašine u oči biračima, i u Srbiji, i u Vojvodini. Jer vlast u Vojvodini „kao" to traži vrlo borbeno. A u očima građana Vojvodine se to predstavlja kao nešto veliko, jer čim Beograd to ne daje, to mora da je mnogo dobro za njih. I onda kada se dođe do rešenja, treba da budu zadovoljni i jedni i drugi. U Beogradu zato što su tobože odbranili Vojvodinu, a u Novom Sadu zato što su dobili nešto. A to nešto je - ništa - zaključuje Isakov.

Početak sednice... Poslanici su lako došli do kvoruma za početak rada

Oštra polemika u Skupštini Vojvodine
NOVI SAD - Skupština Vojvodine do zaključenja ovog broja Pressa nije završila raspravu o novom Statutu pokrajine, iako su se predstavnici vladajuće koalicije ponašali kao da je to već „gotova stvar".
Po skupštinskim kuloarima, među novinarima je prostrujala nepotvrđena vest da se rasprava o budžetu namerno odugovlači kako bi se rasprava o Statutu što više odložila ili kako bi se proizveo efekat nedostatka kvoruma. Ipak, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši je uoči zasedanja rekao da će ovaj parlament sigurno izglasati pravno-tehničko usaglašavanje Statuta i pratećeg zakona do kraja dana i da će biti uvažene sve primedbe koje je pred početak zasedanja uputila SPS.

Umalo tuča Mirčića i Bogunovića!
Tokom rasprave o budžetu došlo je do verbalnog incidenta između poslanika DS Tomislava Bogunovića i šefa poslaničke grupe SRS Milorada Mirčića. Prvo je poslanik SRS-a Saša Santovac rekao za govornicom da nisu tačne informacije o ulaganjima u opštinama Pančevo i Zrenjanin, pomenuvši i ime bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića. Na to je reagovao Bogunović, rekavši Santovcu da će ga izbaciti iz sale ako još jednom pomene Kneževića. Tada se uključio i Mirčić:
- Nemate pravo nikome da pretite, iako se pominju Zrenjanin i Knežević, ali ako ste takva snaga, izbacite mene. Spreman sam da izađem u hol sa Bogunovićem.
Bogunović je ponovo izašao za govornicu i kazao da mu je „Mirčić u prolazu opsovao majku, pa da je zbog toga spreman da se sa Mirčićem obračuna izvan skupštinske zgrade".
Socijalistička partija Srbije je inače podnela šest primedbi, koje su i ugrađene u zaključak Izvršnog veća o pravno-tehničkim ispravkama Predloga statuta. Najvažnije primedbe SPS-a su da Vojvodina ne može da otvori predstavništvo u inostranstvu bez saglasnosti Vlade Srbije, da se u Statut unese da je Vojvodina neodvojivi deo Srbije, a treća primedba je da Novi Sad nije glavni grad Vojvodine, nego njen administrativni centar.
Pet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine u jednom trenutku su napustili sednicu parlamenta, pošto se Predlog statuta ponovo našao na dnevnom redu, iako je pre godinu dana već usvojen tročetvrtinskom većinom. Šef poslaničke grupe LSV-a Branislav Bogaroški obrazložio je postupak svojih poslanika time da se na taj način „ponižava" Skupština Vojvodine, te da poslanici nisu đaci ponavljači da bi morali popravljati jednom izglasan tekst. Bogaroški je rekao i da LSV prihvata minimalne izmene Statuta, ali poslanici te stranke moraju iz principijelnih razloga da napuste sednicu.
S druge strane, republički i pokrajinski poslanici DSS-a, nezadovljni Predlogom statuta Vojvodine, protestovali su ispred zgrade Skupštine Vojvodine, ostavljajući tamo jogurt i banane. Republički poslanik Miloš Aligrudić objasnio je da su jogurt doneli kako bi podsetili poslanike SPS-a na „jogurt revoluciju" iz 1988. godine, kada je Vojvodina izgubila autonomiju, a banane su doneli kako bi poručili poslanicima vladajuće koalicije da ne žele Vojvodinu kao banana republiku.
Nezadovoljstvo zbog Predloga statuta izrazili su i poslanici Srpske radikalne stranke. Šef poslaničke grupe Milorad Mirčić ocenio je da se Statutom razbija celovitost Srbije, a zbog toga je najavio i proteste širom Vojvodine, s ciljem da se građanima objasni zbog čega Statut neće doneti boljitak Vojvođanima.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je uoči sednice izjavio novinarima da Predlog statuta nije separatistički akt i da će za nedelju-dve po usvajanju Statuta biti svima jasno da predstavnici pojedinih opozicionih partija nisu bili u pravu kada su to tvrdili.
- Nikada ne bih glasao, niti bi glasao bilo koji poslanik Skupštine Vojvodine za Statut koji bi ugrozio suverenitet Srbije - rekao je on. (E. J.)

VELJKO MILADINOVIĆ