Rezultati konferencije „Južni koridor – novi put svile“, održane u Pragu 8. maja u okviru konstitutivnog samita programa Evropske unije „Istočno partnerstvo“, bili su razočaravajući za organizatore novog briselskog „Drang nah Ostena“. Pretpostavljalo se da će milostinjom obasute zemlje  bivšeg SSSR, zasad još nepozvane u „Partnerstvo“ (a Evropska unija pokušava da „prikopča novom putu svile“ Azerbajdžan, Gruziju, Tursku, Turkmenistan, Uzbekistan, Kazahstan, Egipat i Irak) i dokumentovano overiti svoj  definitivni izbor u korist energetske politike rukovodstva Evropske unije, usmerene u pravcu izolovanja Rusije. Ključni elemenat „svilenih“ planova Evropske unije trebalo je da bude potpisivanje političke deklaracije o projektu „Nabuko“, u kojoj se kaže, da će učestvujuće u projektu zemlje – članice Evropske unije, zemlja – kandidat Turska i bivše srednjeazijske republike SSSR, uložiti sve neophodne napore kako bi  „do juna 2009. godine“ potpisale međuvladin sporazum o „Nabuko“.

Međutim, desilo se nešto strašno: Uzbekistan, Kazahstan i Turkmenija, koje i jesu one zemlje koje treba da gasom napune hipotetičku evrounijevsku cev, odbili su da potpišu deklaraciju, koja ima evidentno antiruski karakter. Jer u njoj ne samo da se ne pominje Moskva u svojstvu ključnog partnera Evropske unije u energetskoj sferi, već se i ciljno torpeduju dogovori koje je Rusija već potpisala sa svojim partnerima u sferi kupovine prirodnog gasa, njegovog trensporta u Evropu po postojećim maršrutama, a takođe  izgradnja gasovoda „Južni tok“ preko Balkana i dalje u Evropu.

Razlog za žurbu koordinatora novog „Partnerstva“ sasvim je razumljiv. Brisel namerava da pusti u pogon gasovod „Nabuko“ već 2014. godine, kako bi makar za koji mesec pretekao početak funkciuonisanja „Južnog toka“. A pošto je niz balkanskih država, pored ostalog Bugarska, Mađarska i Srbija, već potpisalo bilateralna dokumenta o učešću u ruskom projektu, akcenat je stavljen na postizanje multilateralnog sporazuma  sa ciljem da se, ako ne de-jure, a ono de-fakto dezavuišu postojeći dogovori.

Scenarij, napisan za „novi put svile“ još jednom je  posvedočio, da rukovodstvo Evropske unije u sferi energetske bezbednosti nastavlja da misli kategorijama „hladnog rata“ i hipotetičkih igara „sa nulti-rezultatom“.

S tim u vezi indikativan je vrlo opširan članak koji se pojavio 14. maja na stranicama uticajnog sofijskog lista „Trud“. Njen autor nije niko drugi do predsednik Bugarske Georgij Pirvanov. Iako ni „Istočno partnerstvo“, a tim pre deklaracija „Novog puta svile“ u članku nisu pomenuti, jedno je nesumnjivo: upravo je neuspeh pokušaja da se republikama bivšeg SSSR nametne plan „Nabuko“ poslužio kao povod za nastanak članka. Georgij Pirvanov ne samo da ističe značaj saradnje sa Rusijom, nego i  iskazuje jeretički za veliku većinu evročinovnika  predlog da se projekat „Južni tok“ učini isto tako prioritetnim za Evropsku uniju kao i „Nabuko“.

„Kada je reč o energetskoj bezbednosti, neizbežno se postavlja pitanje o ulozi Rusije, o tome, hoće li se politika diversifikacije realizovati bez Rusije, ili će biti stvoreni uslovi za stratešku saradnju u energetskoj sferi između EU, Rusije i drugih zemalja, koje su bogate energoresursima. Mišljenja sam da bi varijanta „zaobilaska“ ili „izolacije“ Rusije, koja je osnovni  isporučilac eneroresursa u Evropsku uniju danas i u doglednoj budućnosti,  ograničila i minirala procese diversifikacije i iskomplikovala odnose između EU i Rusije na drugim značajnim pravcima. I obrnuto, izbor varijante saradnje prevelo bi evropske, pa među njima i bugarske interese na planu povećanja energetske bezbednosti, u ravan predvidive strateške uzajamne saradnje“ – apostrofira predsednik Bugarske. Po njegovom mišljenju, „i „Nabuko“, i „Južni tok“ neophodni su za osiguranje energetske bezbednosti u skladu sa prognozama potrošnje gasa sve do 2025. godine i dalje“.

„Bugarska daje doprinos i nastaviće da radi na realizaciji oba projekta, jer je za Evropsku uniju „Nabuko“ projekat od posebnog prioriteta. Ali takođe smatram, da i „Južni tok“ treba da zauzme odgovarajuće mesto na dnevnom redu EU“ – piše Georgij Pirvanov.

„Mi ne možemo praviti ozbiljne planove za osiguranje energetske bezbednosti bez Ruske Federacije. No treba da bude jasno, da ćemo u konkretnim pregovorima mi štititi nacionalne interese, kao što se to desilo januara 2008. godine kada smo potpisali ravnopravni sporazumn o „Južnom toku“, i u proleće ove godine. Od tih principijelnih odrednica mi ne treba da odstupamo“ – zaključuje predsednik Bugarske.

Stvar ovde nije samo u principijelnosti. „Istočno partnerstvo“  u celini i projekat „Nabuko“ pored ostalog već su se suočili sa  nesumnjivim finansijskim problemima. Tu činjenicu nije kadar da  ukine čak ni optimizam koji su „emanirali“ 7. i 8. maja u Pragu rukovodioci Evropske unije. Po oceni samih autora „Nabuko“, troškovi za njegovu izgradnju izneće minimum 7,3 milijarde dolara (približno 5,4 milijarde evra), koje će morati da se izdvoje iz budžeta Evropske unije. Međutim, usvojeni na praškom samitu „Istočnog partnerstva“ program predviđa da  u periodu do 2013. godine Azerbajdžan, Jermenija, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina doznače ukupno oko 600 miliona evra, tojest,  kudikamo manje.

Petar Ahmedovič ISKENDEROV, stariji naučni saradnik Instituta slavistike Ruske akademije nauka, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista „Vremja novostjej“.