„Kaopredstavniciakademskezajednice, aktivistizaljudskapravaiintelektualciizsvihdelovasveta, zahtevamodasemeđunarodnojjavnostikažecelaistina. StogatražimodasepuniinecenzurisanizapisnicisastanakaVrhovnogsavetaodbranejavnoobjave, dabiulogasrpskedržaveugenociduuBosniiHercegovinimoglaobjektivnodaseoceni“ piše u peticiji čiji su potpisnici i SonjaBiserko, DirektorHelsinškogkomitetazaljudskapravauSrbiji, napisalaipriredilanekolikoknjigaosrpskomnacionalizmu, izmeđuostalihiknjigu “BosnaiHercegovina, jezgroprojektaVelikeSrbije” , LatinkaPerović, istoričar, autorvišeknjigaosrpskojistoriji, odkojihjenajnovija “Izmeđuanarhijeiautokratije: srpskodruštvonaprelazuizmeđuvekova (XIX-XXI)” i BiljanaKovačević-Vučo, DirektorJUKOM (Komitetzaljudskaprava), Beograd.
Peticija je napisana 04 aprila, 2008 i moҗe se videti u orginalu na sajtu http://www.bosnia.org.uk/news/news_body.cfm?newsid=2394.

Među ovim intelektualnim gromadama nalazi se i Noel Malkolm autor instant istorijskih knjiga „Bosna: kratka istorija” i “Kosovo: kratka istorija“. Knjige su pisane za račun vlade Alije Izetbegovića i “vlade" kosovskih Albanaca u egzilu Bujara Bukošija. Više o ovom „velikom“ istoričaru moҗe se videti na http://www.nin.co.yu/2000-05/25/12802.html, http://www.nin.co.yu/arhiva/2518/4.html
Malkolm, koji moralno i etički uopšte nije zasluҗio da ispred njegovog imena stoji dr. jer se bavi proizvodnjom falš istorije a što je dokazao i Jovan Pejin http://www.dejanlucic.net/Lat/kosovo_pejin.html oglasio se skoro autorskim tekstom u londonskom Gardijanu osvrćući se na slogan „Kosovo je Srbija". Malkolm piše da je tvrdnja zvaničnog Beograda - da je Kosovo "kolevka srpstva" - potpuno netačna, navodeći da su Srbi na Kosovo došli, odnosno, kako on kaže, "osvojili ga", tek u 13. veku, i njime vladali oko 250 godina, do dolaska Turaka. Koninuitet koji bi mogle deliti tadašnja i sadašnja Srbija mogao bi se uporediti sa onim između nekadašnjeg Vizantijskog carstva i današnje Grčke, smatra Malkolm. Sledeće "oslobođenje" Kosova od turske vladavine - 1912. godine od strane Srba - pre bi se moglo nazvati "novom okupacijom", navodi Malkolm, pošto je, kako tvrdi, i tada stanovništvo pokrajine bilo većinom albansko i neprijateljski raspoloženo prema novim "oslobodiocima". Uzimajući u obzir činjenicu da je Kosovo posle II svetskog rata na vrlo specifičan način bilo ujedno i konstitutivni deo SFRJ i Srbije, tj. imalo "dvojni status" - kao autonomna pokrajina ali i formativni deo zajedničke države - njegovim konačnim odvajanjem od Srbije zapravo je završen mukotrpan proces raspada bivše Jugoslavije, navodi Noel Malkolm u autroskom tekstu u Gardijanu.
Zanimljivo je da Noela Malkolma, Dušan Proroković, visoki funkcioner DSS-a i drҗavni sekretar u Ministarstvu za KiM, u autorskom tekstu „Bizmark na Balkanu“ http://www.kim.sr.gov.yu/cms/item/analyzes/rs.html?view=story&id=986&sectionId=9
naziva uglednim britanskim piscem! Verovatno kao i šef njegove stranke nije obavešten ko je Malkolm. Evo mu prilike ako prati internet ide na date linkove i obavesti se.

PREVOD

OtvorenopismopredsednicimaMeđunarodnogsudapravde, MeđunarodnogtribunalazazločinezabivšuJugoslavijuiRepublikeSrbije

Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni. Mi, članovi međunarodne akademske zajednice, smatramo da ova odluka – koja je doneta bez razmatranja svih raspoloživih dokaza – predstavlja lošu presudu i izdaju načela po kom međunarodno krivično pravo treba da deluje u cilju sprečavanja i kažnjavanja zločina genocida.
MSP je odbio da Srbiji uruči zahtev za predaju necenzurisanih zapisnika sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Predložak bosanskog tima odbrane sa ovim zahtevom je odbijen. Sudije MSP su takođe odlučile da ne zatraže od Međunarodnog tribunala za zločine za bivšu Jugoslaviju (MTZJ) predaju ovih dokumenata. Važnost ovih zapisnika za dokazivanje namere Republike Srbije da izvrši genocid protiv muslimanskog stanovništva u Bosni i Hercegovini tokom 1992-1995. postala je očigledna u slučaju bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića pred MTZJ. Sudije u slučaju protiv Miloševića imale su ove zapisnike na raspolaganju kada su utvrdile da postoji dovoljno dokaza da bi se Milošević oglasio krivim za genocid u Bosni i Hercegovini – ne samo u Srebrenici 1995. već i u vezi sa zločinima počinjenim od 1992. U proceduralnoj presudi u ovom slučaju od 16. juna 2004. Sudsko veće je zaključilo da ''postoji dovoljno dokaza da je počinjen genocid u Brčkom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, Bijeljini, Ključu i Bosanskom Novom''. U nastavku se kaže da se ''moglo utvrditi van osnovane sumnje da je optuženi bio učesnik združenog zločinačkog poduhvata'' čiji su ''cilj i namera'' bili uništavanje dela bosanskih muslimana kao grupe. S obzirom na ovo, razumno je pretpostaviti, da su necenzurisani zapisnici sastanaka Vrhovnog saveta odbrane bili dostupni MSP-u, da bi presuda možda bila drugačija i da bi Srbija možda bila proglašena odgovornom za genocid. Činjenica da je Sud odlučio da ne traži ove zapisnike vodi nas do zaključka da su na ponašanje Suda u ovom slučaju, kao i na njegovu presudu, uticali politički obziri.
Prema presudi MSP, bosansko-srpski počinioci nigde nisu bili krivi za genocid osim u Srebrenici. Međutim, ovo je već dovedeno u pitanje od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je 12. jula 2007. potvrdio presudu za genocid koju su nemački sudovi doneli protiv bosansko-srpskog paravojnog vođe Nikole Jorgića. Jorgić je u Nemačkoj proglašen krivim za izvršavanje genocida u regionu Doboja tokom 1992., jednom u nizu masakra za koje je MSP tvrdio da nisu genocidni.
Međutim, MSP nije jedini sud Ujedinjenih Nacija koji nije podržao načela međunarodnog prava. Sudije MTZJ su odobrile zahtev Srbije da zapisnike Vrhovnog saveta odbrane dostavi u cenzurisanoj verziji, navodno iz obzira prema ''nacionalnoj bezbednosti'' Srbije. Ovo bi bilo jednako tome da je Međunarodni vojni tribunal u Nirmbergu pristao da spreči iznošenje ključnih dokaza protiv nacističkih vođa iz obzira prema ''nacionalnoj bezbednosti'' Nemačke. Ustupak MTZJ prema Srbiji bio je rezultat političkog sporazuma Tribunala i srpske vlade i, stoga, još jedan dokaz da su međunarodni sudovi dozvolili da se politika umeša u pravni proces.
Kao predstavnici akademske zajednice, aktivisti za ljudska prava i intelektualci iz svih delova sveta, zahtevamo da se međunarodnoj javnosti kaže cela istina. Stoga tražimo da se puni i necenzurisani zapisnici sastanaka Vrhovnog saveta odbrane javno objave, da bi uloga srpske države u genocidu u Bosni i Hercegovini mogla objektivno da se oceni.

Potpisnici:

1. Dr Marko Attila Hoare, Viši naučni saradnik na katedri za Umetnosti i društvene nauke, Kingston univerzitet; autor knjiga “Istorija Bosne: od Srednjeg veka do danas” i “Genocid i otpor u Hitlerovoj Bosni” 
2. Edina Bećirević, Viši predavač, Katedra za krivično pravo, Univerzitet u Sarajevu, autor knjige “Međunarodni krivični sud: između ideala i stvarnosti” 
3. SonjaBiserko, DirektorHelsinškogkomitetazaljudskapravauSrbiji, napisalaipriredilanekolikoknjigaosrpskomnacionalizmu, izmeđuostalihiknjigu “BosnaiHercegovina, jezgroprojektaVelikeSrbije”  
4. Dr Robert Donia, Naučni saradnik Centra za ruske i istočno-evropske studije Univerziteta u Mičigenu, autor knjige “ Sarajevo : jedna biografija” 
5. Dr Noel Malkolm, Viši naučni saradnik Ol souls koledža, Univerzitet u Oksfordu, autor knjiga “Bosna: kratka istorija” i “Kosovo: kratka istorija” 
6. Profesor Norman Cigar, Naučni saradnik Univerziteta marinskog korpusa, Kvantiko, Virdžinija, SAD, autor knjige “Genocid u Bosni”  
7. Diego Aria, ambasador, bivši Predsedavajući Saveta bezbednosti UN 
8. Sylvie Maton, francuski pisac i publicista, autor knjige “Srebrenica: najavljeni genocid” 
9. Profesor Tom Gallagher, O dsek za mirovne studije, Univerzitet u Bradfordu, UK, autor knjiga “Balkan nakon Hladnog rata”, “Balkan u novom milenijumu”, Balkan 1789-1989.” 
10. Branka Magaš, istoričar, autor knjige “Destrukcija Jugoslavije”, priređivač knjige “Rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini” 
11. Quintin Hoare, Direktor Bosanskog instituta 
12. Maja Petrović-Steger, Istraživač na Piterhaus koledžu i Odseku za društvenu antropologiju, Univerzitet u Kembridžu 
13. Dr Smail Cekić, Direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, autor knjige “Agresija protiv Republike Bosne i Hercegovine” 
14. Una Barac, diplomirani arhitekta, London
15. Dr Mirsad Abazović, profesor, katedra za Krivično-pravne nauke, Univerzitet u Sarajevu 
16. Jasmin Ahić, Viši predavač, katedra za Krivično-pravne nauke, Univerzitet u Sarajevu 
17. Dr Susan M. Blaustein, Kolumbija univerzitet, SAD
18. Dr James Lyon, viši savetnik Međunarodne krizne grupe
19. Latinka Perović, istoričar, autor više knjiga o srpskoj istoriji, od kojih je najnovija “Između anarhije i autokratije: srpsko društvo na prelazu između vekova (XIX-XXI)”
20. Biljana Kovačević-Vučo, Direktor JUKOM (Komitet za ljudska prava), Beograd
21. Jasmina Beširević Regan, Dekan Trambul koledža, Jel Univerzitet
22. Sabrina P. Ramet, profesor of Političkih nauka, Norveški univerzitet nauke i tehnike, Trondhajm, Norveška, autor knjige “Tri Jugoslavije”  
23. Dr Ronald A. Roberts, katedra za Umetnosti i društvene nauke, Kingston univerzitet, autor knjige “Pravedni rat: psihologija i terorizam”  
24. Ed Vulliamy, Viši međunarodni dopisnik londonskog Observera, autor knjige: “Sezone u paklu: razumevanje rata u Bosni”  
25. Jens-Martin Eriksen, pisac iz Danske  
26. Florian Bieber, predavač iz oblasti Istočno-evropske politike, Univerzitet u Kentu, autor knjiga “Posleratna Bosna” i “Razumeti rat na Kosovu”  
27. Peter Lodenius, novinar lista Ny Tid, Danska  
28. Aida Alić, novinar, BIRN - Justice Report
  29. Aida Kokić, Univerzitet u Sarajevu
 30. Mirza Kokić, Univerzitet u Sarajevu 
31. Zrinka Bralo, Izvršni diretor Foruma za migracione i izbegličke zajednice, London  
32. Majda Bećirević, Otvoreni univerzitet, UK
 33. Adisa Mehić, advokat, Sarajevo  
34. Mr Jasminka Dedić, Institut za mir, Ljubljana  
35. Karole Hodge, autor knjige “Srpski lobi u Ujedinjenom Kraljevstvu” 
36. Hariz Halilović, predavač na Školi za antropologiju, geografiju i studije životne sredine, Univerzitet u Melburnu, Australija 
37. Velma Sarić, Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava 
38. Vlado Azinović, Viši urednik Servisa za južnoslovenske i albanske jezike, Radio slobodna Evropa/Radio Sloboda, Prag, Češka 
39. Bianca Jagger, aktivista za ljudska prava 
40. Sveštenik-professor mr i dr Nicholas Sagovsky, Kanonski teolog u Vestminsterskoj katedrali, autor više knjige o teologiji, ekumenizmu i društvenoj pravdi 
41. Dr. Rory J. Konces, Odsek za filozofiju i religiju, Univerzitet Nebraske, Omaha , SAD 
42. Edin Veladžić, istoričar, Univerzitet u Sarajevu  
43. Karl F. Bahm, vanredni professor Evropske istorije, Univerzitet Viskonsina, Superior , SAD  
44. Ioannis Armakolas,  pomoćni predavač, Egejski univerzitet, Grčka 
45. Dr Srđa Pavlović , vanredni pomoćni professor, Odsek za istoriju i klasiku, Univerzitet Alberte, Kanada  
46. Profesor Persephone Zeri, Pantejonski univerzitet u Atini, Grčka 
47. Anna Di Lellio, Post-diplomski program iz Međunarodnih odnosa, Nju skul, Njujork, gostujući profesor  
48.   Tammy Smith, docent profesor Sociologije, Državni univerzitet Njujorka, Stoni Bruk, SAD  
49. Maria Papadopoulou,  novinar, Atina, Grčka  
50. Prof. dr Ludwig Steindorf, Kristijan-Albreht univerzitet u Kilu, Istočno-evropske studije
51. Gorana Ognjenović, Glavni urednik, Dictum The Critical View ( www.dictum.no )  
52. Ozren Zunec, profesor Sociologije, Univerzitet u Zagrebu 
53. Dunja Melčić, istoričar, filozof, Zagreb  
54. Tone Bringa, autor knjige “Biti musliman na bosanski način