БЛАГОДАРНОСТ И ПРОШЕНИЈЕ СРБА

            Благодарни Заштитниче српски, Владимире Владимировичу, Ваша Светости, бранитељу свег Православља, Народни Прваци Думе, Богоискатељни народе Руски, Србија је 1.новембра 2006.године од већег броја насилника примила „не објаву рата, него ратну пресуду“ погубљења државе и народа, ултиматумом непознатим у војнополитичкој историји света.
И ми сада живимо по милости Бога од вести из мајчице Русије, храбрећи посрнули српски народ.
Никада, као сада, није нам била јаснија мудрост изреке наших архипастира и наших дедова: „Бог на небу, Русија на земљи“, стечене у најтежим искушењима историје опстанка Срба.
У време наших очева, за пола века морбидне владавине туђинца, коме ни данас не знамо порекло и право име, али видимо да је то била њихова предходница садашњег зла, стварана је и наређивана званична русофобија до антируске хистерије.
Али Господ нам је сведок да се наша чувства нису променила према Русима и Русији, јер је то сушта стварност нашег бића.
Шест векова смо робовали и били крвави грудобран Европе. Уместо захвалности, преживели смо два светска пожара у две деценије, преко границе трајне биолошке инвалидности.
Када смо ослободили Југ Србије, Аустрија и Италија су створиле ултиматумом државу Албанију. Сада стварају још једну.
До пре сто година Срби су могли стићи у Трст, а да не згазе ни туђу њиву, нити прођу кроз туђе село, осим српског.
Сада смо сабијени на последњој стопи земље, пуној избегличких логора, беде, очаја и смрти.
Русији као да је суђено да ослобађа концентрационе логоре.
Уместо Богочовека, створили су човекобога, и он лишен и вере и правде и Господа, суди без милости. Ти силници запада данас се одричу и Христа и хришћанства и основа Источне културе, поткопавајући структуре и својих друштава. Такав начин живота под претњом бомбардовања намећу читавом свету, а интелектуална савест њихових држава о томе ћути, немајући ни једног Томаса Мана.
Сви њихови ратови су „Блиц криг“. Правду решава јавно мнење које они стварају. Прогласили су нас Србе за страшне злочинце, јер смо се дрзнули да бранимо голе животе. У Србији су основали 22.000 некаквих невладиних организација, убили новине, отворили телевизије, па чак и политичке странке од социјалног и психолошког талога, који се умножава и расте у малаксалом народу.
Браћо у Христу, ми нисмо они: На трговима српских вароши Срби нису продавали оковане робове. Робови нису обрађивали српска поља. Она су невина као у дану стварања света.
Али, они опет траже и кидишу путевима према Истоку, тражећи руднике и робове, свој нови Вавилон.
Убијају и комадају Србију, верну Србију, поистовећену са Русијом и руским народом, који не продаје веру за вечеру.
Без одлуке У.Н. бомбардовали су Србију. Окупирали су Косово и Метохију, али је суверенитет недељив, па је окупирана цела Србија. Од момента њихове окупације спаљено је и порушено на Косову и Метохији 250 српских богомоља и храмова, међу којима и најзначајнији споменици Источне културе и светске културне баштине.
Срушено је и поотимано више стотина српских села. Попаљено је и минирано више хиљада српских кућа. За време окупације убијено је и киднаповано 8.500 Срба. Окупаторска управа није расветлила ни један од ових злочина.
Навршава се осам година окупације Косова и Метохије, два пута дуже од окупације Хитлера и Мусолинија. По свирепости, она је далеко изнад њихових злочина.
Остаци Срба имају мање шансе да преживе, него у Хитлеровим логорима. За животе цивила по међународном праву, одговорна је команда окупатора, а не албански терористи.
Војни и цивилни заповедници окупатора су ратни злочинци.
Погажена је једна мала Србија, али је тај злочин погазио морал и правду целог Света.
Благородни заштитниче, Ваша Светости, братски народе Русије, Ви снагом и достојанством уздижете свету Русију. Већ долазе далеки народи, тражећи од Вас правду и заштиту, па и ми грешни Срби, верни Срби, молимо да преживимо под Вашим крилом.
Да је Бог то хтео, да су Свети руски самодршци и патријарси то допустили, давно би нестало и Срба и Србије.
Ми верујемо у Божју и Вашу правду, да нећете допустити да Србију избришу са мапе света.
Вечно смо Вам захвални и знајте да је Ваше дело у олтарима Високих Дечана, Грачанице, Пећке Патријаршије, Богородице Љевишке, Светих Архангела... светих лаври, које робују у трнатим жицама логора.
Молимо Вас у име Господа, спасите Косово и Метохију, без које нема ни Срба ни Србије.

            Сретења Господњег 15.02.2007.год.      
                                                                         
ЗАВЕТНИЦИ  КОСОВА

У име покрета:
Радомир Рајко Ђурђевић, писац
Протојереј Жарко Др Гавриловић
Синиша Ђуровић, економиста
Дејан Лучић, писац
Милан Ђуричић, економиста