Француска је у хазарски круг укључена преко династије Ротшилд, који су у истој преузели целокупно банкарство и финансије. Заједно са центром у Британији се усмерава политика и економија. Од обарања Де Гола 1968. студентским демонстрацијама, политика је у потпуности контролисана. Током ратних година на просторима бивше Југославије Француска је, поред САД, била најјачи центар србофобије. Остаће упамћени апели и петиције за санкције, бомбардовање и свакакво кажњавање.
ВЛАДА МИШЕЛА РОКАРА 1988-1991
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Roland Dumas – министар иностраних послова
Члан је Пересовог Центра за Мир(организације коју је основао Шимон Перес са седиштем у Тел Авиву).
Ролан Дима
Roger Fauroux – министар индустрије
Jack Lang – министар културе
Jean Poperen – министар за односе са парламентом
Lionel Stoleru – министар за планирање
ВЛАДА ЕДИТ КРАСОН 1991-1992
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Roland Dumas – министар иностраних послова
Philippe Marchand – министар унутрашњих послова
Roger Fauroux – министар индустрије
Jack Lang – министар културе
Brice Lalonde(Gauthier Levy) – министар екологије
Jean Poperen – министар за односе са парламентом
ВЛАДА ПЈЕРА БЕРЕГОВУА 1992-1993
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Roland Dumas – министар иностраних послова
Michel Sapin – министар економије и финансија
Dominique Strauss-Kahn – министар индустрије и спољне трговине
Jack Lang – министар просвете
Bernard Kouchner – министар здравља
ВЛАДА ЕДУАРДА БАЛАДИРА 1993-1995
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Edmond Alphandéry(Alfandari)– министар економије
Nicolas Sarkozy – министар за буџет
Gérard Longuet – министар индустрије, трговине и телекомуникација(потомак Карла Маркса?)
министар Longuet
Philippe Mestre(Сефард?) – министар за ветеране и жртве рата
Dominique Perben – министар за прекоморске земље
Simone Veil(Jacob) – министарка за здравље и социјална питања. Председник Европског Парламента 1979-1982. Била је члан Комисије Карнегијеве задужбине и берлинског огранка Института Аспен(основали Хазари), која је припремала завршни извештај у узроцима сукоба у бившој Југославији. Члан је Пересовог Центра за Мир(остали чланови из Француске су Жак Атали, Ерик де Ротшилд, Ролан Дима, Лионел Жоспен, Бернар Анри-Леви, Морис Леви, Луис Швајцер...)
Симона Вејл и Саркози
José Rossi – министар индустрије, трговине и телекомуникација од 1994
Bernard Debré – министар за кооперацију. Потомак чувене „јеврејске“ фамилије Дебр. Рођени брат Жан-Луја, такође некадашњег министра.
ВЛАДА АЛЕНА ЖИПЕА 1995-1997
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Jean-Louis Debré – министар унутрашњих послова. Син некадашњег премијера Француске Мишела Дебра.
Charles Millon – министар одбране
Corinne Lepage(Schulmann) – министарка екологије
Élisabeth Hubert– министарка здравља
ВЛАДА ЛИОНЕЛА ЖОСПЕНА 1997-2002
*Lionel Jospin – премијер, Француз, ожењен Јеврејком(Хазарком) Силваном Агацински, која иза себе има брак са Жаком Деридом(Јеврејин).
Жоспенова изјава од 25.3.1999. за „France-info“ – „Ми интервенишемо у име слободе и правде“
*Jean-Pierre Chevènement – министар унутрашњих послова, Француз, жена - Јеврејка Низа Грунберг
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Dominique Strauss-Kahn – министар финансија , економије и индустрије до 1999. Професор у француској пословној школи Hautes Etudes Commerciales и париском Институту политичких наука (Божидар Ђелић је дипломирао у обе школе 1987)
Штраус-Кан
Catherine Trautmann – министарка културе и комуникација
Marie-George Buffet(рођена Колесек) – министарка омладине и спорта
Laurent Fabius – министар финансија. Наследио Штраус-Кана у министарству финансија. Председник Народне Скупштине Француске. Са 37 година постао најмлађи премијер у историји Француске. Идејни творац закона о кажњавању оспоравања холокауста из 1990.
,,Срби су ђубре“ – изјава за француску државну телевизију 1993
Michel Sapin – министар „грађанског сервиса“
Jack Lang – министар просвете од 2000., био је председник Комисије за спољне послове Националне Скупштине.
„Овај рат на Косову је први рат уједињене Европе!“
– изјава Ланга за француску телевизију 17.5.1999.
Roger-Gérard Schwartzenberg – министар за науку и развој од 2000. године.
Yves Cochet – министар екологије
ВЛАДА ЖАН-ПЈЕРА РАФАРЕНА 2002-2005
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Nicolas Sarkozy – министар унутрашњих послова 2002-2004, министар економије, финансија и индустрије 2004
Dominique Perben – министар правде
Luc Ferry – министар просвете и омладине
ВЛАДА ДОМИНИКА ВИЛПЕНА 2005-2007
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Nicolas Sarkozy – министар унутрашњих послова
Pascal Clément-Fromentel – министар правде
Dominique Perben – министар саобраћаја, по професији адвокат. Члан Међународне јеврејске асоцијације адвоката и правника
Пербен
Xavier Bertrand – министар здравља
Christian Jacob – министар „грађанског сервиса“
Jean-Francois Cope – министар за буџет и реформе, портпарол владе
Nicole Guedj – секретарка за програме министарства правде
Николас Саркози 2007-
Nicolas Sarkozy – председник Француске (пуно име Nicolas Paul Stéphane Sarközy de Nagy-Bocsa). Отац, мађарски Јеврејин(Хазар) Pál Sárközy de Nagy-Bócsa, мајка Јеврејка(Сефардкиња) из Солуна, Andrée Mallah.
Политичку каријеру је започео са свега 22 године као члан неодеголистичке странке. Убрзо је постао одборник а затим и начелник у једном париском предграђу. У влади Едуарда Баладира, од 1993 до 1995 бива министар финансија. Од 2002. године долази на место министра унутрашњих послова где ће остати упамћен по извршавању налога Мосада када је својим говорима омаловажавао муслимане и наређивао жестоке акције полиције. Представља десничарску политичку опцију у Француској. Ожењен Јеврејком, Сесилојом Сиганер(Ciganer-Albéniz)
Саркози, „француски националиста“
François Pérol – Француз(Ротшилдов агент), шеф председничког кабинета. Од 2005 менаџер у банци Ротшилд.
Јевреји(Хазари) – чланови председничког кабинета:
Édouard Guillaud
Jean-David Levitte – саветник за дипломатију и председнички представник на самитима Г8
У дипломатији је од 1970. Од 1988 до 1990 био стални представник француске у УН. 2000-2002 амбасадор и члан Савета безбедности при УН. Од 2002-2007 амбасадор у САД.
Жан Давид Левит
Arnold Munnich – саветник
David Martinon – портпарол
ВЛАДА ФРАНСОА ФИЛОНА 2007-
Јевреји(Хазари) – чланови владе:
Bernard Kouchner – министар иностраних послова, оснивач организације „Доктори без граница.“ Од 1999 до 2001 био на месту шефа цивилне мисије УН за Косово и Метохију. У истом периоду је убијен велики број Срба. Кушнер је велики пријатељ србофоба Бернара Левија, са којим је водио антисрпску кампању током бомбардовања Србије. Почетком деведесетих је помогао оснивање станице „Радио Брод“, која емитовала програм за подручје бивше ЈУ из међународних вода Јадрана(што је забрањено према међународним прописима). Кушнер је близак и са Данијелом Митеран.
„Прошле недеље имали смо деветоро убијених (Срба), ове недеље – осморо. То је јасан напредак“ – Изјава, коју је Кушнер дао за TV France 2, а емисија емитована крајем марта 2000. године.
Ерик Верт
Hervé Morin – министар одбране
Éric Wœrth – министар за буџет
Xavier Bertrand – министар за рад и социјална питања, мајка Хазарка, Медлин Бедин
Xavier Darcos(Gabriel) – министар просвете
Christine Albanel – министарка културе
Roger Karoutchi – секретар за парламентарне односе
Каручи
Jean-Marie Bockel – секретар за кооперацију и франкофонију при Кушнеровом министарству, градоначелник Милуза
Martin Hirsch – високи комесар задужен за борбу против сиромаштва
ПРЕДСЕДНИЦИ ФРАНЦУСКЕ(*Французи)
François Mitterrand – 1981-1995, жена Јеврејка – Danielle Gouze
Jacques Chirac – 1995-2007, жена Јеврејка – Bernadette Chodron
Georges Pompidou – 1964-1974, банкар Ротшилдових од 1953 до 1962
Жорж Помпиду, агент Ротшилдових
Херберт Маркузе са подигнутом песницом... Да ли вас то на нешто подсећа?
Помпиду је на место председника дошао у виду хазарске казне Де Голу, који се замерио Ротшилдима јер је желео да повуче новац из „америчких“ банака у злату, иако долар нема златну подлогу(напросто, долар се дуго штампа без покрића). Кажњавање је ишло преко демонстрација које су послужиле као повод за рушење Де Гола. Предводници демонстрација, су били Хазари – Alain Krivine, Daniel Cohn-Bendit и Alain Geismar, који су били под утицајем хазарске Франкфуртске школе(да подсетимо, родни град Ротшилда је Франкфурт), чији је оснивач и уједно духовни вођа био неомарксиста Херберт Маркузе, Хазар(1898-1979). Маркузе је важио за предводника савремене левице, новог пролетеријата који ће извршити културну револуцију у свету. Био је икона младих левичара шесдесетих и седамдесетих година. Под његовим утицајем су били бројни филозофи, политичари, школе... Један од њих је и Јирген Хабермас, ментор покојног премијера Србије Зорана Ђинђића.
ЈЕВРЕЈИ(ХАЗАРИ) ПРЕМИЈЕРИ ФРАНЦУСКЕ –Период од Другог Светског рата
Leon Blum – 1946-1947, био је премијер још у два наврата, 1936-37 и 1938
Блум
Robert Schuman – 1947-48, творац Европске уније
Шуман
René Mayer – 1953
Pierre Mendès France – 1954-55, Сефард
Laurent Fabius – 1984-86
ВОДЕЋЕ ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Француски парламент
Социјалистичка партија (Parti Socialiste) – лидер François Hollande, Хазар
Нови Центар(Nouveau Centre, NC), социјал-либерална странка – лидер Hervé Morin, Хазар
Унија Народног Покрета (Union pour un Mouvement Populaire, UMP) – лидер Nicolas Sarkozy
Остале значајне личности у јавном и политичком животу које су обележиле деведесете године:
Bernard-Henri Lévy – филозоф и писац, дугогодишњи ратни извештач. Предводник антисрпске кампање, у свакој прилици против Срба. Снимио је неколико филмова у којима су Срби представљани као нацисти, кољачи – Hostes humani generis(непријатељи људске расе). Био је инспиратор чувеног „апела забринутих“ из 1994, у коме се тражило бомбардовање Срба у Босни.
У Србији је гостовао у децембру 2001., када су његов србофобски филм „Босна“ на трибини у Рексу удружено бранили и правдали Борка Павићевић, Горан Марковић, Александар Лојпур и Дринка Гојковић(Документациони центар). Под његовим утицајем рад практикује редитељ Горан Марковић, који је такође оставио дубоки србофобски траг у својим филмовима.
„Бизарно, да, тај почетак лета(1992) у Београду. Угашени погледи, утучена лица...Осећање кривице...Немачка, 1944, мора да је имала такав изглед. Сви народи света мора да наликују томе када су починили неки озбиљан злочин“ – Леви за Le Point 1992.
Robert Badinter – председник Конститутивног Савета Француске од 1986 до 1995. Био је председник чувене комисије испред Савета ЕУ(„Бадинтерова комисија“), која је легализовала разбијање бивше Југославије.
Бадинтер, човек који је дао „правну дијагнозу“
André Glucksmann – филозоф и писац, велики пријатељ Кушнера и Левија. Члан покрета „Нови филозофи“. Симпатизер чеченске независности. Подржао је Саркозија на председничким изборима. Заједно са осталим интелектуалцима је ширио србомржњу деведесетих година.
„У срцу старог континента једна бивша црвена армија, која се преобратила у Српску армију, претвара се да продужава и окончава Други Светски рат, чије нехумане поступке поново издаје: масовне егзодусе, дивље логоре, етничко чишћење...“ – Le Figaro, 25.1.1993.
Jacques Attali – економиста, као председник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) дао је свој допринос у разбијању Југославије.
Жак Атали
Alain Finkielkraut – утицајни филозоф из Француске, пореклом Хазар из Пољске. Заједно са Левијем, Брукнером предводио болесну харангу против Срба.
Финкелкраут
Alain Krivine – један од вођа студентских демонстрација из 1968. које су довеле до обарања Де Гола.
