Београд, 05. август 2005. године
Писе: Ивона Живковиц

Да ли је Америка данас постала нова империја зла као што је некада била нацистицка Немацка?
Независни политицки аналитицар, Џон Камински, у серији текстова о данашњој ратној политици САД, а која се спроводи по принципу контролисаног хаоса, види невероватну слицност измедју зла које је цовецанству донела нацистицка Немацка, и зла које доноси данашња америцка спољна политика. По њему терористицки акт изведен 11. септембра 2001. на куле светског трговинског центра у Њујорку и паљење Рајхстага имају идентицну поруку - инсценирани су од стране самих власти како би се послао јавни проглас којим се ознацава поцетак новог доба у коме се цитав свет мора престројити у борби ПРОТИВ ЗЛА, а који се данас зове ТЕРОРИЗАМ.
Ко није за борбу против тероризма, тај је пртив "демократских институција", "људских права" и "слобода", а пошто је све то Америка - он је противник Америке.
Последња борба против "зла", инвазија на Ирак, коштаце градјане Америке десетине милијарди долара, хиљаде мртвих војника, и суоцавењем са све вецим антиамерицким расположењем широм света, а посебно у Европи.
Зашто је Америка у ову авантуру ушла и ције интересе ови, вец деморалисани, војници штите?

АМЕРИКА ЈЕ РОБ ИЗРАЕЛА
Оно што се у америцким политицким круговима одавно гласно шапуце, јесте да САД свесно штите у овом рату интересе друге државе, а на штету сопствених интереса. Та друга адржава је Израел.
По сенатору, Ернесту Холингсу, главни стратези овакве америцке политике су утицајни произраелски лобисти: Рицард Перле, цлан Одбора за одбрану Пентагона, Пол Волфовиц, бивши заменик министра одбране, а сада председник Светске банке, Царлс Краитхамер, новинар, задужен за медијску логистику. Холингс је ову тврдњу изнео маја 2004. рецима да "то сви у Америци знају". Холингс је оптужио цланове Конгреса за кукавицлук јер су сви знали где гурају земљу и за ције интересе се ратује у Ираку, али нико није био вољан да се томе јавно, у Конгресу, супростави.
Неколико месеци пре инвазије на Ирак, пензионисани генерал и бивши врховни командант НАТО, Весли Кларк, рекао је у једном интервјуу да су му многе колеге које су овај напад званицно подржале, у незваницним и искреним наступима, признали да Садам Хусеин за САД није никада био претња. "Али, може бити озбиљна претња Израелу, уколико би развио нуклерано оружје", додао је Кларк.
Марк Вебер, из Института за историјске прегледе, у свом есеју из маја 2005., под називом "Ирак: Рат за Израел", износи такодје тезу да је Америка овим ратом послужила интересима Израела. Тако, Вебер наводи да је још 2002 . године новинар лондонског Тајмса приметио да је председник Буш по питањиу проблема Средњег Истока у једном тренутку наступио говором који "као да му је писао лицно Аријел Шарон".
Свог шефа је Кондолиза Рајс, тадашњи саветник за безбедност подржала, маја 2003. у једном интервјуу, где примецује да је "безбедност Израела кљуцна за безбедност цитавог света" (!?).
То је председник Буш још једном потврдио 2004. на Конвенцији америцко- израелског политицког комитета (АИПАЦ) рекавши: "САД су одлуцне, баш као и ја, да оцувамо безбедност Израела као јеврејске државе". Такодје је додао: " Бранеци слободу, просперитет и безбедност Израела, служимо и циљевима Америке".
Тако су САД и Израел са највишег америцког врха званицно проглашене за "исто"(!)
Вебер даље подсеца да су о евентуалном рату јеврејско - ционистицких стратега против Ирака постојали и дугороцни планови у самом Израелу. Још 1996. тадашњи израелски премијер, Бењамин Натањаху, изнео је своју стратегију за Израел и окружење. План је назван: "Цишцење: Нова стратегија за оцување подруција". План је писан под окриљем "Института за напредне стратешке и политицке студије". У њему се позива на разматрење о евентуалном уклањању Садама Хусеина са власти у Ираку, што је важан стратешки циљ Изарела.
Аутори те студије били су, измедју осталих: Рицард Перле, Даглас Фејт, Дејвид Вурмсер. Сва тројица су касније (2001. - 2004.) добили високе положаје у Бушовој администрацији: Перле као цлан Одбора за националну одбрану, Фејт као Подсекретар за националну одбрану, и Вурмсер као Специјални помоцник подсекретара за државну и војну контролу.
Утицајни политцки недељник "Нација" објавио је тада и занимљиву анализу у којој се виде блиске везе поменутих Бушових административаца са два најутицајнија проционистицка и неоконзервативна истраживацка центра - "Јеврејским институтом за националну безбедност (ЈИНСА) и "Центром за безбедносну политику" (ЦСП). Аутор текста, Џејсон Вест, анализирао је и везе ове групе са разним политицарима, трговцима оружјем, утицајним војним структурама, богатим америцким Јеврејима који су произраелски оријантисани, те са Републиканском администрацијом председника Буша. Везе цланова ових центара ишле су до моцних места у Пентагону где су успели да створе утицајну мрежу и покрену питања у разним стратешким областима: подршци националној ракетној одбрани (штиту), супротстављању уговорима о контроли наоружања, пордржавању опстанка разорних оружаних система, пружање оружане помоци Турској и давање подршке политици Израела и његовој сопственој зони одбране…

СВЕТ МОРА БИТИ У СТАЛНОМ РАТУ
Најупецатљивији је њихов утицај у немилосрдној кампањи за рат не само против Ирака, вец за "тотални рат", како га они сами у студији називају. За то је неопходно свим средствима променити режиме у Ираку, Ирану, Сирији, Саудијској Арабији и Палестини.
Семјуел Френсис у тексту "Оружије за масовно уништавање", фебруара 2004. анализирао је и улогу "неконзервативаца" у сталном изазивању рата: "Мој одговор је да је лаж (о оружју за масовно уништавање) била исфабрикована у неоконзервативним круговима који су примарно лојални Израелу и његовим интересима. Они су желели да Америка уништи Ирак, највеца претњу Израелу у региону. Познато је да су хушкали на рат против Ирака још од 1996., али без вецег ефекта све док се није догодио терористицки напад на куле Светског Трговинског Центра у Њујорку."
По многим касније урадјеним анализама, независних истраживаца, и ова завера је дело истих произраелских лобистицких кругова, медијски савршено режирана и одмах приписана фамозној Ал Каиди и исламским фундаменталистима. Мистерија "Осама Бин Ладен" ни до данас није разјашњена.
За неке јеврејске лидере, ирацки рат је само део дугороцног плана да се у цитавом региону поставе Израелу пријатељски режими.
А овако је септембра 2002. писао и Норман Подхорец, ватрени присталица израелске политике и дугогодишњи уредник у ционистицком магазину "Коментар": "Режими који треба да буду збацени нису само они који су сврстани као Осовина зла, а то су Ирак, Иран и Северна Кореја, вец се то мора проширити и на Сирију, Либан и Либију, као и земље "пријатеље Америке" као што је краљевска породица у Саудијској Арабији и Мубарак у Египту, заједно са паластинским валастима без обзира да ли на целу још буде Арафат или његови следбеници."
Ури Анвери, наградјени израелски новинар и три пута цлан израелског парламента, у свом есеју објављеном неколико недеља након инвазије на Ирак види рат овако: "Ко су победници? То су такозвани неоконси или неокозервативци, врло компактна група и скори сви су Јевреји. Они држе кљуцне позиције у Бушовој администрацији као и у сваком утицајном трусту мозгова који формулише америцку спољну политику."
Анвери даље наводи да иста група држи под контролом све утицајне медије, а посебно је инфилтрирана у политицке рубрике многих гласила где се износе тобоже супростављени политицки ставови. "Огроман утицај ова јеврејска лобистицка група црпи из блиског савезништва са екстремним десним крилом хришцанских фундаменталиста, који данас контролишу Бушову Републиканску партију. Оцито, све се ради у интересу Израела по принципу Америка контролише свет, ми контролишемо Америку . Никада Јевреји нису имали тако огроман утицај на светску политику".
Ипак, најотвореније је о овоме проговорио Патрик Џ. Бјукенен, бивши шеф за информисање Беле Куце, а сада писац и политицки коментатор. Он је жестоко оптужио америцке политицаре, плацене политицке аналитицаре, као и заверенике из прикрајка блиске америцкој влади да раде против интереса САД, увлацеци сосптвену државу у конфликте и ратове са свим арапским земљама које нису по вољи Израелу.
Он се јавно запитао какав је интерес Америке да ратује са земљама које јој легално продају нафту и које само од тога и живе. Најзад, пита се Бјукенен: "Ко треба да профитира у опшетм рату у коме би се сукобили Запад и Ислам?"
Одговор на сва ова питања за Бјукенена је недвосмислен: "То је Израел, Шарон, Ликуд. Једна нација, једна партија, један лидер".
И у Великој Британији, стари цлан британског парламента, Том Делајел, лабуриста, објавио је маја 2003. да су Јевреји преузели контролу над Америцком спољном политиком и да је успешно гурају у рат: "Јеврејска завера је преузела под своју контролу САД и формирала безбожни савез са екстремним хришцанима. Превише је јеврејског утицаја у САД".

НЕКА СЕ ПРИПРЕМИ - АМЕРИКА
Све ово за познаваоце главних политицких струјања у свету није ново, јер су годинама америцки предсденици бринули о израелској безбедности. Али, данас ова брига постаје све тежи терет за САД, јер грех многих злоцина преузела је Америка, а не Израел. Због тога, Америка је постала данас омражена и у срцу хришцанске Европе.
Тако и у Србији, први пут у историји, евидентно је антиамерицко расположење. Недавна изјаве америцког амбасадора, Мајкла Полта, да су односи САД и СЦГ пријатељски и јако добри, при цему се он позвао и на резултате анкете коју су урадиле управо агенције финансиране од стране Џорџа Сороса, представља управо потврду "слепе" америцке сервилности тудјим интересима.
Зато је занимљиво размислити да ли је и у нашој југословеној кризи Америка имала стварне интересе за уплитање у локални медјуетницки сукоб, у Крајни, у Босни, на Космету? Ко је довео Муџахедине у БиХ и коме треба у Европи исламска држава и трајна политицка нестабилност на Балкану? Да ли Америци? Да ли је минорни и полуписмени Албански народ баш толико способан да кроз америцки конгрес и европске институције тако вешто лобира за независно Косово? Ко их је науцио да перфидним малтертирањем и шиканирањм српског становништва терају људе на исељавање? Ко им је дао огромне паре и науцио их како се парама може све и свако купити? Како се Ветон Сурои обрео на састанку Билдерберг групе? Да ли је независно Косово заиста у интересу Албанаца који тамо живе? Или је и на Балкану водјена нека ропска и "слепацка" америцка политика за неције тудје интересе?
Али шта о томе знају обицни градјани Америке, убедјени да живе у "слободној и демократској земљи"?
Џон Камински зато свој есеј "Америка - империја зла" закљуцује управо поруком Американцима:
"Људи из других држава греше кад кажу како немају ништа против америцког народа, него да је америцка влада та коју они не воле или које се боје. Америцки народ је управо тај који је дозволио да до тога уопште доде, и он је тај који треба да сноси кривицу и који це касније морати да бере плодове свог немара [...]
Само због тога што су Американци одустали од борбе за истинску слободу широм света, ускоро це доци и тај дан (много брже него што многи мисле) када це и ОНИ морати да бране своју лицну слободу од монструма којег су сами створили својом себицном индиферентношцу. Корпоративна звер која конзумира људску слободу широм света, ускоро це усмерити своје гладне раље на саму Америку, а Американци, који су у медувремену заборавили како се брани слобода у свету, сигурно су заборавили и како се брани своја властита.
А када остатак света доде да наплати за ову убилацку тиранију и репресију коју Америка сада спроводи, шта цете им реци када се ви лицно надете оци у оци с њима? Да нисте знали? "
Најзад, знају ли Срби уопште ко им не непријатељ и ко им кроји судбину?
Антрфиле:
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
- да израелски држављани који нису Јевреји, не могу куповати или изнајмљивати земљиште у Израелу?
-да су све палестинске пропуснице у Израелу обојене како би се разликовали Јевреји од нејервреја.
-да је све до 1988. израелским послодавцима било дозвољено да објављују огласе за посао са назнаком "само Јевреји".
- да је Израел распоредио 85% водних ресурса за Јевреје, а осталих 15 % свим Палестинцима. На пример, у Хеброну је 85 % водених изворишта дато за 400 становника Јевреја, док је 15 % подељено измедју 120 000 Палестинаца.
- да Израел од Америке добија 4 милијарде долара помоци сваке године. Та годишња помоц премашује америцка давања цитавој Африци.
- да је Израел једина земља на Средњем Истоку која поседује нуклеарно оружје.
- да је Израел једина земља на Средњем Истоку која одбија да потпише Уговор о забрани пролиферације нуклераног оружја и забрањује медјународне инспекције на својој територији.
- да Израел тренутно окупира територију две суверене земље: Либана и Сирије, ниподаштавајуци резолуцију Савета безбедности УН.
- да Израел деценијама шаље атентаторе на територије других земаља како би убијали њихове политицке противнике.
- да је високо рангирани војни официр израелских одбрамбених снага јавно признао да је извршио егзекуцију над ненаоружаним ратним затвореником.
-да Израел одбија да суди својим војницима који су признали да су извршили ратни злоцин.
-да је Израел дигао у ваздух један америцки дипломатски објекат у Египту и напао америцки брод у медјународним водама, убивши при том 33 и ранивши 177 америцка морнара.
-да су цетири премијера Израела (Бегин, Шарон, Рабин и Шамир) уцествовали или у бамбашким нападима или маскарима цивила или у наслилном истеривању цивила из њихових села.
-да је Израел имао поштанску марку посвецену цовеку који је извршио напад на цивилни аутобус и убио неколико људи.
-да Израел вешто конфискује (присваја) банковне рацуне и послове нејевреја и одбија да плати надокнаду за оне који су тиме оштецени.
-да је други најмоцнији лоби у САД, према недавним истраживањима медју вашингтонским инсајдерима магазина "Фортјун", Америцко- израелски Политицки Комитет (АИПАЦ)
-да израелско министарство иностраних послова плаца цак три америцке агенције за формирање јавног мњења како би се промовисао Израел.
-да је одбрана Израела зајамцена у 70 резолуција Савета безбедности У Н.
-да данашњи Израел поцива на местима где је нестало више од 400 палесетинских села и да су Израелци преименовали скоро сва места у земљи како би прекрили трагове палестинских насеобина.
- да је Шаронова коалициона влада укљуцује и партију "Молодет" која заговара протеривање Палестинаца са окупиране територије.
Извор: Ал-Хевар Центар, Палестина