("Доста смо чекали", НИН бр. 2641)
      Изјава Јожефа Касе да треба побољшати статус Војводине, вратити уставне надлежности и да се у Србији (као да Војводина није део Србије) не схвата суштина аутономије, и уопште, да постоји питање северне српске покрајине - северне територије Србије - благо речено је - неодмерена. Да је неодмерена подвлачим због тога што је аутономашка фаза завршена. Савремени захтеви за аутономију спадају у политички романтизам и политикантско калкулантство, а тако се паметни људи не понашају.
       Јожеф Каса меша Војводину са Црном Гором. Црна Гора не може да се пореди са Војводином. Српски народ Баната, Бачке и Барање са Сремом ујединио се са Србијом као народ и територија а Црна Гора на Великој народној скупштини српског народа у Црној Гори прогласила је уједињење као народа и државе 1918. године. Садашња Војводина настала је као резултат политичког програма једне партије и једне личности из комунистичке олигархије октобра 1944. године и нема легитимитет српског народа у односу на акт 1918. године. Легитимна решења била су територијалне поделе до 1941. године која су пролазила редовну законску процедуру.
       Не само што прети него Јожеф Каса приписује Војводини да је случај, иако је она у суштини одувек била српско унутрашње питање. Зашто би се Европска заједница мешала у такве послове?
       Не инсистира на аутономији из 1974. године али тражи да се нађе решење и ту се супротставља сам себи, јер понавља захтев (који је у ствари захтев Европског института у Будимпешти из 1993. године) за тростепену аутономију - персоналну, територијалну и културну. Ова аутономија заједно са најновијим мађарским законом о сународницима у суседним државама који треба да ступи почетком 2002. године обезбеђује мешање Републике Мађарске у унутрашње послове Србије, Румуније, Украјине и Словачке и може да изазове урушавање међудржавних граница и нове сукобе.
       Децентрализација Србије треба тако да се уради да Војводина остане централистички уређена упркос успостављању региона и то треба да... "прецизно формулишемо у будућем уставу Војводине." Супротставља се сам себи, не инсистира на аутономији из 1974. године, али зато тражи више од аутономије - државу Војводину.
      
       ЈОВАН ПЕЈИН,
       Београд