Професор Јован Бајфорд (Бyфорд) је социјални психолог по струци, професор на катедри за друштвене науке на Универзитету Нотингам Трент, у Енглеској. Прије двије и по године на Универзитету у Лафбороу докторирао је на теорији завјере у српском друштву у време НАТО бомбардовања. Недавно је завршио истраживање у којем разматра представе Владике Николаја у савременој српској православној култури, с посебним освртом на динамику негирања и потискивања антисемитизма у презентацијама његовог лика и дјела. Али током дугогодишњег научног рада усредсређен је на истраживања антисемитизма у цијелом свијету.
МОНИТОР: У Србији је велику пажњу изазвало појављивање имена угледних Јевреја из Београда на Интернету. О каквом се медију заправо ради?
БАЈФОРД: Сајт о коме је реч није нов. У питању је један од најпознатијих и најпосећенијих сајтова неонацистичке заједнице широм света. Базиран је на Флориди, и функционише под слоганом Wхите Приде Wорлд Wиде - бели понос широм света. Средином 90-их основао га је Американац Џон Блек који је "каријеру" започео у Кју Клукс Клану. У његовом оснивању учествовали су и озлоглашени Дејвид Дјук, један он најпроминентнијих негатора Холокауста у Америци, као и лидери Нео-нацистичке алијансе. Године 1997. придружили су им се и Арyан Натионс, још једна позната америчка нео-нацистичка организација. Сајт сада има огранке и Интернет форуме широм света, наравно у земљама где су белци већинско становништво. У Србији он постоји чини ми се од 2001. Форум служи за ширење неонацистичке литературе и других расистичких, антисемитских и хомофобичних текстова и порука. Као што видимо објављују се и листе Јевреја. Главни део сајта на енглеском, чак има и странице посвећене деци, ту су и лични огласи за упознавање. Преко сајта се размењују мп3 фајлови са нацистичком музиком, пишу филмске критике, рекламирају сусрети, воде честро жустре дебате, итд. Права мала неонацистичка виртуелна заједница. У Србији су били окупљени око неколико бендова као што су Оутгуард, Тријумф Воље, итд. Сада су се изгледа појавили некакви "расоналисти", који имају сајт, амблем, химну, програм.
МОНИТОР: У свијету су бројни облици антисемитизма који се шире кроз електронске медије. По чему је овај специфичан? Да ли је још негдје достигнута та бруталност да се објављују имена и адресе људи.
БАЈФОРД: Још почетком 90-их, социолози који се баве екстремизмом окарактерисали су Интернет као један од најзначајнијих догађаја за популаризацију екстремно десничарских идеја. Практично је бесплатан, осигурава међународно присуство и анонимност. Сајт на коме је објављена листа Јевреја у Србији, основан је управо због тога сто су Блек и његове колеге схватили потенцијал Интернета као медијума за комуникацију политички активних, маргинализованих група. Такође, чињеница да је базиран у Америци значи да се његово присуство код нас не може забранити. Објављивање адреса људи које неонацисти сматрају за идеолошке непријатеље није новитет. Пре две и по године Мат Хејл, лидер једне расиситичке организације у САД ухапшен је након што је покушао да унајми плаћеног убицу да убије судију Џоан Левков, која је непосредно пре тога донела пресуду против њега. Првог дана суђења за покушај убиства, у јануару 2003, Хејлови симпатизери су на истом сајту који је код нас објавио листу имена и адресе Јевреја објавили адресу судије Левков. Почетком овог месеца, шест недеља пре него што је требало да буде донета пресуда, мајка и муж Џоан Левков, обоје инвалиди, убијени су у кући у Чикагу.
МОНИТОР: Како државне институције сузбијају тај криминал?
БАЈФОРД: Још није утврђено ко је та убиства извршио. То вероватно нису били они који су адресу објавили или неко директно повезан са Хејлом. Највероватније је то био неки симпатизер који је пожелео да се овим актом истакне. У Америци иза највећих аката расистичког насиља и такозваног "домаћег тероризма" разних радикалних група не стоје чланови или лидери организација већ тзв. "вукови самотњаци", људи који су опседнути жељом да их прихвате екстремисти и насиљем покушавају да стекну кредибилитет и репутацију. Добар пример за то је Тимоти Меквеј који је 1995. године дигао у ваздух зграду ФБИ у Оклахоми. Он је имао везе са десничарским групама у САД, али је овај акт извршио сам, да би се доказао. Исто важи и за Дејвида Копланда који је 1999. извршио више бомбашких напада на етничке мањине и геј заједницу у Лондону. Био је фасциниран групама као што су Цомбат 18 и Натионал Фронт, а терористичким гестом је желео да се њима докаже. Прошле недеље, само неколико дана након што су Левкови убијени, двоструки убица је већ слављен као херој међу неонацистима у Америци. Према томе, распрострањеност и приступачност Интернет сајтова који пропагирају мржњу и насиље чини их нарочито опасним. Они који на сајту објављују имена Јевреја, чак и ако не позивају директно на физичко насиље, сносе велику одговорност. Након што су објављене адресе Јевреја, један од учесника форума "објаснио" је да неонацисти овим не позивају на насиље. Али на истом форуму неки чланови су већ објавили намеру да оне које су означили као издајнике "пљуну", или чак "ставе под нож".
МОНИТОР: Антисемитизам у свијету опет расте. Влада САД већ неколико година упозорава европске институције, посебно владе, да одлучније реагују на те појаве. Колико то постаје озбиљно?
БАЈФОРД: У већем делу Западне Европе приметан је пораст антисемитизма. У Енгелској је прошле године број антисемитских испада порастао за 50 одсто у односу на 2003. Слично је у Француској, Белгији, и другде. Иза овог пораста стоје два различита извора, међу којима има додирних тачака, али и значајних разлика. Први извор је традиционална десница, чији се антисемитизам заснива на расистичким теоријама које су биле стуб нацистичке идеологије у Немачкој 30. и 40. година двадесетог века. У ову категорију спада антисемитизам скинхедса и неонациста. Они пропагирају идеје о инфериорности Јевреја наспрам "аријевске расе". И, наравно, форсирају вечиту идеју о јеврејској завери. Други извор антисемитизма је исламски екстремизам, који проповедају разне маргиналне исламистичке групе. Оне, које су активне од почетка друге Интифаде 2000. И такође користе Интернет за комуникацију, али оперишу и у појединим џамијама где служи радикални исламски клер. Фокус њихове пажње је израелско-палестински конфликт и анимозитет према Америци, коју сматрају ционистичком "експозитуром". Дакле и овде је у центру пажње идеја о јеврејској завери.
МОНИТОР: У новије вријеме се појавио и тзв. нови антисемитизам?
БАЈФОРД: Такозвани "нови антисемитизам" либералне левице, се од старог разликује по својој суптилности. Чини га радикална критика израелске политике на Блиском Истоку која је формулисана као критика према Јеврејима као народу и Израелу као јеврејској држави. Наравно, није свака критика Израела антисемитизам. "Нови антисемитизам" је препознатљив по томе што је критика политике Ариела Шарона артикулисана тако да се понављају и репродукују митови о, рецимо, јеврејској финансијској и политичкој моћи, који подсећају на традициони конспиративни антисемитизам.
МОНИТОР: Антисемитизам је одлика и Источне Европе. Колико је он у складу са европским кретањима?
БАЈФОРД: У Источној Европи класификација анти-јеврејске идеологије је нешто другачија. Као што видимо неонацисти су међу нама, док је исламског антисемитизма јако мало. Примера "новог антисемитизма" готово да нема, вероватно због традиционално добрих односа између Србије и Израела задњих година (коју националисти чак покушавају да узурпирају за своје потребе), али и због чињенице да код нас израелско -палестински конфликт не заузима значајан јавни простор. Међутим у Србији постоји други вид антисемитизма, који је врло распрострањен у Источној Европи, нарочито у Русији. То је мешавина хришћанског антисемитизма и идеје о јеврејској завери која опстаје као често латентна димензија анти-европског, анти-либералног, конзервативног дискурса. Главни идеолог ове врсте антисемитизма је Николај Велимировић, а његове идеје промовишу Велимировићеве апологете у цркви (Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић) и међу хришћанском десницом (Образ, Двери, Св Јустин Филозоф).
МОНИТОР: Да ли постоји веза између антисемитизма хришћанске деснице и антисемитизма неонациста?
БАЈФОРД: Та веза није директна. На неонацистичком сајту на коме се појавила листа Јевреја, Николај Велимировић се не спомиње као релевантан ауторитет. Такође, постоји анимозитет између хришћанске десничарске омладине (Образ, Двери, Јустин) и скинхедса који су неверници. То се често може видети на Интернет форумима, рецимо, Звездиних навијача где се ове две групације понекад сусрећу. Али у идеолошком смислу, индиректна веза постоји, јер делови њихових програма се подударају. Анти-западњаштво, национализам, идеолошка искључивост, оданост Радовану Караџићу и Ратку Младићу, хомофобија, анимозитет према либералним вредностима и, наравно, антисемитизам врло су битни заједнички елементи. Образ је рецимо расистичка организација. Огранак Образа у Русији је у свом часопису објавио слику "позајмљену" од Бенетона на којој су загрљени младић црнац и девојка белкиња, а испод пише - "И ово је геноцид".
МОНИТОР: Интернет је омиљени медиј расистичких група у Србији.
БАЈФОРД: Антисемитски Интернет форум, рецимо, постоји и на сајту покрета Светозар Милетић. Њихов је антисемитизам по много чему је другачији од неонацистичког, али се види да су посетиоци овог сајта проучавали сличну литературу као и неонацисти: "Протоколи сионских мудраца", памфлети Лазара Прокића и Милорада Мојића из 1941, итд. Забрињавајуће у вези покрета Светозар Милетић је то што су његови чланови бројни интелектуалци и академици. На слави овог покрета, ове године, био је и владика Иринеј Буловић. Дакле један од најцењенијих српских владика није сматрао за неопходно да се огради од покрета Светозар Милетић, и поред тога што се на њиховом сајту промовишу антисемитске поруке. Нек чланови овог покрета имају своје симпатизере међу "расоналистима": један чланак Косте Чавошког о Војводини, објављен на сајту покрета Светозар Милетић до недавно је био и на сајту расионалиста, тик до њиховог "програма". То само по себи указује на једну врсту идејног преклапања али и на везу између матичног тока у српском друштву (црква, академија, политика) и екстремизма.
МОНИТОР: Како читати те поруке?
БАЈФОРД: Што се тиче листе имена и адреса угледних Јевреја у Србији, која је објављена пре неколико недеља, јасно је да је овај потез мотивисан жељом да се јеврејска заједница застраши. Наравно мотив је и публицитет, они уживају у новостеченој озлоглашености. То указује на мотиве антисемитског активизма: застрашивање, којим жели да се постигне невидљивост и нечујност мањина у јавном животу. Неонацисти су на неки начин екстремна манифестација једне шире појаве. Изгледа да је опстала некаква категорија националне и верске подобности у националистичком дискурсу коју неонацисти доводе до њима својственог екстремизма.
МОНИТОР: Облици антисемитизма се мијењају прије и послије пада Милошевића.
БАЈФОРД: До 2000. године објекат мржње и презира били су амерички и француски Јевреји. Србија је тада била последњи "бастион отпора Новом светском поретку" а опасност је тада претила искључиво споља. Дакле, може се рећи да је у то време антисемитизам задржао једну апстрактну и симболичку димензију, карактеристичну за источно-европски "антисемитизам без Јевреја".
С побољшањем односа између Србије и Запада, 2000. теорије завере укључујући и оне антисемитске, изгубиле су на популарности и поново се нашле на маргини. Многи на десници су пад Милошевића и своју маргинализацију протумачили као пад Србије у руке новом светском поретку, и победу јеврејске завере. После 2000, књиге Ратибора Ђурђевића говоре о "јудео-Србији". "Непријатељ" више није у Америци, у Бриселу или Паризу, већ у Београду. Предмет мржње дакле постали су Јевреји у Србији.
|
