Код мошава Шореш у Израелу, у Шумици Југословена, где је у спомен на страдале Јевреје у Холокаусту из бивше Југославије засађено 65,000 садница бора, 16. априла 2007. године одржан је комеморативни скуп у организацији Хитахдут Олеy еx Yу (Савез усељеника из бивше Југославије у Израелу).
Присутне је у име, оправдано спречене да присуствује комеморацији, председнице Хитахдута Мириам Авиезер и у своје лично име поздравио Милан Фогел, који је ове године био задужен за програм комеморације. Комеморацији су уз преживеле чланове наше заједнице присуствовали и амбасадор Србије г.Миодраг Исаков и велепосланик Хрватске г.Иван Дел Вецхио.

На почетку свечаног дела у спомен на шест милиона Јевреја страдалих у Холокаусту рабин Атијас Нафтали изговорио је молитве и рекао кадиш. Након тога запаљено је шест бакљи. Ове године да упале бакље част је припала: Едит Гаон, њени најближи су страдали на Сајмишту и Топовским шупама. Едит Гаон је поднела највећу жртву коју може да поднесе мајка, њен син Нимрод погинуо је у Јом кипурском рату 1973. У Израел се уселила 1945. – Исо Кабиљо, за време Другог светског рата интерниран је са породицом у логоре под италијанском контролом. Након капитулације Италије придружио се партизанским јединицама. У Израел се уселио 1948. - Ева Нахир Панић, њени родитељи су страдали у Аушвицу, а она се придружила партизанском покрету. У Израел се уселила 1966. године, директном алијом у Схаар Ха’Амаким, где и данас живи. - Јосеф Жамбоки, његова мајка је страдала на Сајмишту, а отац и брат су нестали у ратном вихору. У Израел се уселио 1969. године. – Ида Фишер, бројна породица је страдала у Берген-Белзену, а Ида и њена мајка су преживеле заточеништво у Аусшвицу. У Израел се уселила бродом Кефалос 1948. године. – Јехуда Штерк – Војко, сналажљивошћу породице и великом срећом преживео је ратне године у Независној држави Хрватској. У Израел се уселио 1949. године.
У другом делу комеморативне церемоније о Холокаусту се говорило са различитих аспеката. Милан Фогел је говорио о последњим данима и пробоју из логора у Јасеновцу, позивајући се на изјаву јединог преживелог логороша из Земуна. Милан је у свом говору нагласио да са оваквих и сличних скупова шаљемо свету недвосмислену поруку: "Холокауст се више никад неће поновити. Можете нас повредити, али нас нећете уништити". Жени Лебл, историчар и књижевник, говорила је о страдањима македонских Јевреја, подсећајући присутне да је преко 98% Јевреја из Македоније, Пирота и Тракије страдало у Треблинки. Нико ко је са ових простора одведен у Треблинку није преживео Холокауст. Жени је посебно истакла важност овог комеморативног скупа, нагласивши да на ову комеморацију "долази уместо на незнани гроб своје мајке и осталих јој милих и драгих" и позвала све присутне да се и идуће и следећих година окупимо на овом месту и одамо дужно поштовање страдалима. Леа Видаковић-Балаш, веома је потресно говорила о страдалима женама у скоро непознатом радном логору у Брауншвајгу на северу Немачке. Леа је говорила о осам стотина жена које су из Аусшвица пребачене у Брауншвајг од који је скоро седам стотина педесет умрло у највећим мукама; од глади, хладноће и уши, које су буквално појеле неколико логорашица. И сама веома узбуђена подсећањем на најтежи период у њеном животу, Леа је присутнима у потпуности дочарала страхоте које је преживела. Јехуда Штерк – Војко, евоцирао је успомене на тешке дане у Независној држави Хрватској и значају прикупљања изјава преживелих за Јад Вашем.
У музичком делу програма млади уметник Нимрод Гаон, који ускоро одлази на одслужење војног рока, свирао је на виолини Баха и познате песме Јидиш мама и Амуд ХаЕш. На крају програма, уз пратњу виолине, присутни су отпевали ХаТиква.
Милан Фогел