Зашто Сједињене Државе желе да Британија буде потпуно увучена у Европску унију и зашто би је то учинило значајнијом у америчким очима?

Поводом забринутости Обамине администрације због конзервативне европске политике и незадовољства Јевреја у вези са савезништвом Конзервативне партије Британије и строго десничарских партија Европе, које имају антисемитске и неонацистичке погледе и везе, лондонски Гардијан од 21. октобра 2009. године најављује сусрет секретара спољних послова у сенци Вилијама Хејга и америчког државног секретара Хилари Клинтон у Вашингтону.
Лист наводи да постоји растуће нерасположење у Белој кући, јер би евроскептицизам Дејвида Камеруна могао смањити способност конзервативне владе да утиче на догађаје у Европској унији, претећи да ослаби моћ Британије у очима Америке, иако Хилари Клинтон не жели да буде виђена како се меша у британске изборе, већ је о овом питању дискутовала незванично у Европи.
Утицајне јеврејске групе у Америци 20. октобра су захтевале од Хилари Клинтон да у Хагу покрене питање о одлуци конзервативаца да у Европском парламенту уђу у коалицију са летонском партијом, чији чланови учествују у годишњој комеморацији у част летонским јединицама у Хитлеровом Вафен СС-у, и пољским политичаром Мајклом Каминским, који је довео у питање потребу да се извини због погрома над Јеврејима током Другог светског рата.
"Мислим да би се Черчил окретао у гробу. То је увреда традиције ове велике партије", рекао је Џорџ Шваб, председник Националног комитета за америчку спољну политику са седиштем у Њујорку, а који је преживео холокауст у Летонији.
Абрахам Фоксман, национални директор "Лиге против злостављања", водеће америчке организације посвећене борби против антисемитизма и један од најутицајнијих америчко-јеврејских гласова, рекао је да они ван Европе имају "право да отворе морална питања" због новог груписања у Европи које "легитимише екстремизам, дискриминацију, порицање и оживљавање холокауста".
Америка тек сада постаје свесна последица Камерунове одлуке да његова партија напусти главни ток Европске народне партије, који укључује партије немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Николаса Саркозија, и формира нови евроскептични одбор европских конзервативаца и реформиста са углавном источноевропским десничарима, рачунајући Мајкла Каминског из "Партије пољског права и закона" и Роберта Зилеа из летонске партије "За отаџбину и слободу".
Како је 20. октобра рекао Вилијам Хејг током састанка са Хилари Клинтон, "конзервативци ће дискутовати о Авганистану, Блиском истоку и Балкану".
Обамина администрација, како пише Гардијан, жели да британска влада, најближи амерички савезник у Европи, буде у срцу доношења политичких одлука на континенту, уз Меркелову и Саркозија.
Када је упитан о последицама веза са десницом по Америку, један амерички званичник је рекао: "Не видим ништа позитивно у новом груписању. Само видим негативно. Нормално је у животу да се раде ствари када имају позитиван исход."
Луис Сусман, амерички амбасадор у Лондону, у интервјуу Фајненшел тајмсу изјавио је нешто што би могло да буде протумачено као упозорење конзервативцима да не покушавају да ремете Европу.
Европске дипломате, каже Хилари Клинтон, верују како не би било паметно да покушају да оборе Лисабонски споразум, у мало вероватном случају да не буде ратификован до могућег доласка торијеваца (конзервативаца) на власт идуће године. Клинтонова такође верује да за торијевску владу није паметно да поништи раније донете европске уговоре.
"Хилари Клинтон је забринута да торијевци не преузму вођство у Европи", изјавио је један дипломатски извор из Европе. "Јасно је да ова америчка администрација не верује да су британски односи са Европом и Европском унијом на нули и да ако си близак са једним, не можеш бити близак и са другим. Америка хоће да Британија буде потпуно увучена у Европску унију, што би Британију чинило значајнијом у америчким очима."
Током посете Вашингтону Хејг ће такође посетити Конгрес ради састанка са сенаторима као што је Џон Мекејн, који је пре три године током посете Бриселу упозорио конзервативце да не напуштају ЕНП.
Паљба осуда уследила је 20. октобра од јеврејских организација упућена торијевцима. Ира Форман, шеф Националног јеврејског демократског савеза, захтевао је од Хилари Клинтон да покрене питање антисемитских веза у Хагу. "Мислим да очигледно постоји забринутост у Америци када је у питању легитимност индивидуа и политичких партија које су имале неке везе с антисемитизмом", каже Форман и наставља: "Прикладно је за Хилари Клинтон да покрене ово питање у Хагу."
Амерички званичници реаговали су са забринутошћу на недавне извештаје Каминског, који је довео у питање одлуку бившег пољског председника Александра Квашњевског да се извини за "Једвабне масакр" почињен 1941. над најмање 300 Јевреја. Камински је осудио масакр, али је нагласио да је погрешно очекивати од Пољака да се извине све док се Јевреји не извине за учествовање и сарадњу са комунистима у источној Пољској окупираној од Совјетског Савеза.
Фоксман је поглед и тврдњу Каминског да су Јевреји криви за "масовну колаборацију" описао као "погрешну и страшну". Једнако је био шокиран торијевским летонским партнером, партијом "За отаџбину и слободу". "Њихово слављење Вафен СС-а показује где је њихова морална грешка. Тражимо од одговорних политичара да их примире."
Торијевско понашање није у потпуности неосновано. Нико не пориче холокауст, али шта данас Израел ради Палестинцима?
Израел Шахак у књизи "Јеврејска историја, јеврејска религија" износи запањујући ниво расизма на коме је јеврејски закон заснован. Он наводи да је религиозно кривично дело спасти живот нејеврејина (Гентилеа); како се захтева од Јевреја да кажу клетву сваки пут кад прођу поред гробља нејевреја итд. Шахак је један од ретких Јевреја који се усудио да каже истину о народу који себе назива "прогоњеним", а који влада Америком и преко Америке светом.