Од колестерола је створен ризик за срчани удар, од високог тлака за мождани, од шећера ризик за затајење бубрега и сљепоћу.
То је смисао свега − што већа потрошња лијекова, те повећање зараде

Након пет година истраживања, загребачка интернистица др. Лидија Гајски објавила је књигу “Лијекови или прича о обмани”. То је први пут да једна хрватска лијечница, која познаје сустав изнутра, отворено критизира фармацеутску индустрију, разоткрива њихову спрегу с лијечничком струком и манипулације клиничким испитивањима лијекова, све у служби повећања профита.
Због података које је изнијела у књизи доспјела је на “црну листу”, једва је пронашла издавача и рецензента, а подршка лијечничке струке потпуно је изостала.
Јесу ли лијекови спас за болесне или је ријеч о најобичнијој пријевари иза које стоји интерес јаког лобија фармацеутске индустрије и лијечника, разговарамо с др. Гајски, која каже да је наступило “медицинско лудило“.
− Довољно је рећи да се основне смјернице према којима радимо у посљедњих 10-ак година косе с клиничким искуством лијечника, али и здравим разумом болесника. Примјера ради, нормале за крвни тлак су са 160/95 пале на 140/90, а оптимални тлак је нижи од 120/80. Слично је са шећером и колестеролом. Да би постигли те вриједности, све више људи узима лијекове и постаје овисно о фармакотерапији.
То спуштање нормала није случајно јер је фармацеутски комплекс до те мјере експандирао да је потрошио болесне људе и сада улази међу здраве на начин да их претвара у ризичне. Па је од колестерола створен ризик за срчани удар, од високог тлака за мождани, од шећера ризик за затајење бубрега и сљепоћу.
Тада здрави људи постају ризични и требају лијекове. А то је смисао свега − што већа потрошња лијекова који су, успут речено, врло упитне дјелотворности, те повећање зараде фармацеутске индустрије.
Колико су вјеродостојна испитивања на темељу којих лијекови улазе у широку примјену?
− Посљедњих 15 година индустрија лијекова преузела је у значајној мјери медицинска истраживања, испитивања лијекова и едукацију, а једним дијелом здравствену политику, медије и удруге пацијената.
Око 70 посто испитивања лијекова данас финанцира управо фармацеутска индустрија, а испитивања у приватној режији пристрана су и нису вјеродостојна, него производе резултате какве жели спонзор. Велики стручњаци, угледни лијечници, постали су дио естаблисхмента и раде за фармацеутску индустрију.
Довољно је рећи како је позитиван исход испитивања лијека четири до пет пута чешћи кад га плаћа фармацеутска индустрија него кад га финанцира јавни новац. Фармаколошка и епидемиолошка испитивања још су проблематичнија од клиничких, јер им је једини циљ повећати употребу лијекова.
На који се начин манипулира испитивањем лијекова?
− На разне начине, почевши од бирања узорака пацијената. Намјерно се изабиру пацијенти који имају веће шансе за оздрављење и код којих ће учинак лијека бити већи. Добивени подаци приказују се дјеломично, селективно и њима се манипулира тако да се као релевантни приказују лабораторијски параметри који уопће нису клинички релевантни.
Примјерице, смањење тлака умјесто броја инфаркта. Такав драстичан случај догодио се 80-их година с лијековима за аритмију срца за које се послије показало да су скраћивали живот. Исто тако, негативни резултати примјене лијека рјеђе се објављују него позитивни.
Као највеће кривце за овакво стање истичете клиничке професоре, угледне експерте, који су у спрези с фармацеутском индустријом?
− Да, они функционирају у савршеној симбиози: угледни клиничари својим испитивањима дају легитимитет лијековима, а фармацеутска индустрија њима заузврат даје финанцијску моћ.
Кад откријете да су ти људи, који су били ваши професори и ауторитети којима вјерујете, постали дио фармацеутскога комплекса који их плаћа и повећава им моћ, то је поразно. Међутим, проблем је чак и пуно дубљи јер ти експерти не само да су плаћени, него су створени од фармацеутске индустрије.
Ви данас не можете направити знанствену каријеру без сурадње с индустријом, јер од државе и министарства здравства или знаности новац за истраживања неће добити. Исто је и с едукацијом академских клиничара.
 Укратко, ви сте њихов заробљеник и не можете бити неовисни. Све то резултира тиме да о лијековима знамо јако мало и да је права истина од нас скривена, јер нам је нема тко рећи.
Испитивали сте учинковитост лијекова за крвожилни сустав које лијечници најчешће прописују болесницима. До каквих сте закључака дошли?
− До застрашујућих. То је балон од сапунице јер је ријеч о препаратима врло скромне или упитне дјелотворности. Најбољи доказ за то су лијекови за смањивање масноће у крви.
Лијечници их масовно прописују иако колестерол није чимбеник ризика за жене и лијекови ту апсолутно ништа не мијењају. Узимали ли их или не, дужина живота остаје иста и број инфаркта исти, дакле, немају никакво дјеловање.
А управо су препарати из те групе били други на љествици трошка и њихова је цијена била нереално висока. Истодобно, потрошња лијекова и зарада индустрије стално расте, само на рецепте троши се 3,3 милијарде годишње.
Како је то могуће?
 − Лако. Ширењем индикација лијекова и дефиниција болести лијекови добивају све ширу примјену. У пракси то изгледа овако: антихипертензиви, лијекови који су у почетку били регистрирани за снижење тлака, сада су добили индикацију за ангину пецторис, бубрежну болест или за болест мрежнице.
Лијекови за масноћу претворени су у чудотворни напитак који је аутоматизмом уведен свим људима након инфаркта у големим дозама иако уопће не постоје докази о дјелотворности.
Антидепресиви из скупине ССРИ у почетку су били регистрирани само за тешке облике депресије, а данас имају 12 индикација, међу којима је и блажи анксиозни поремећај. С друге стране, за болести попут астме и депресије снижени су критерији за тежину клиничке слике, а уз то су створене и нове болести.
Остеопороза је класични примјер корпорацијског примјера стварања болести. Људски род ту болест није препознавао тисућама година, све до 1994. године кад су за нормалу густоће костију узели жену између 20 и 30 година.
Ако већ дефинирамо младост као здравље, онда су сви изнад 50. болесни које морамо лијечити, и то недјелотворним лијековима.