БЕОГРАД - Србију ће ускоро преплавити храна пуна адитива, чак и оних који су потенцијални изазивачи рака. Годинама се у нашој земљи, на предлог међународне организације за храну Кодекс алиментаријус, систематски дозвољавају адитиви и остали додаци храни који су раније били забрањени, а између осталог, ова организација подржава коришћење и генетски модификоване хране.
- Ови нормативи дозвољавају и већу употребу пестицида у храни, чак и оних за које се зна да су канцерогени, а последица тога биће пораст хроничних болести и рака - објашњавају у једној еколошкој организацији и додају да ће увођењем ових правила све животиње које се узгајају за храну или млеко морати да добију хормон раста и антибиотик, док ће пољопривредници бити принуђени да користе семење изложено зрачењу.
Доктор ветеринарске медицине Мирослав Стојшић каже да је скандалозно дозволити да се антибиотици, многи адитиви и хормони нађу у храни.
- Човек који је болестан и пије антибиотике може доживети анафилактички шок и умрети ако поједе месо животиње која је такође конзумирала антибиотике - тврди др Стојшић и додаје да храна у којој се налазе хормони доводи до превременог полног сазревања деце, што затим доводи до појаве рака.
- Тумори дојке и материце у двадесетим годинама директно су повезани са хормонима у храни - каже Стојшић.
Он наглашава да је једна од највећих опасности данашњице генетски модификована храна. Према његовим речима, типичан пример је генетски модификована соја, која је код становника Америке и Енглеске пре неколико година довела до појаве крвавих пролива и канцера дебелог црева.

- Најцрње од свега је што ће се тек за неколико година знати које још све последице ови отрови имају по људски организам - објашњава Стојшић и наглашава да људи, док још могу, треба да купују храну узгајану на малим сеоским парцелама, а да избегавају куповину у великим страним маркетима у којима се, према његовим речима, увелико продаје генетски модификована храна.
Одговорни из Министарства пољопривреде сматрају да се доношењем стандарда и сродних докумената олакшава међународна трговина храном и не виде ништа спорно у примени њихових предлога.

Протести у ЕУ
Кодекс је краћи назив Комисије за Кодекс алиментаријус, а представља специјализовану међународну организацију за храну, коју су 1963. године основале Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду и Светска здравствена организација. Кодекс алиментаријус није здравствена комисија, већ комисија за трговину и контролу сигурности хране. Британија је прихватила Кодекс алиментаријус, без обзира на протест више од милион становника. Чешка је једина чланица Европске уније која се још увек одупире Кодексу, док су све остале прихватиле већину његових прописа.

По Кодексу
Кодекс намеће крајње проблематичне критеријуме у производњи хране и дозвољава увођење генетски модификованих производа на глобалном нивоу. Поред тога, ови производи више не морају да носе ознаку ГМО на етикети, а више од 300 различитих адитива одобрени су као "сигурни" - међу њима и аспартам, БХА, БХТ, потасиум бромат, тартразине, који су третирани као канцерогени или штетни по здравље људи и животиња. Уз то, кко-произвођачима је дозвољено да своје производе подвргну зрачењу, а дозвољавају се и повишене концентрације више од 3.275 врста пестицида у храни.
- Морам да нагласим да је реч о правилнику о квалитету, а не безбедности хране, и да у њега годинама уносимо адитиве, али и многе друге препоруке на предлог Кодекса - каже Слободан Шибалић, начелник одељења за ветерину. Према његовим речима, примена правилника је необавезна, али је нашој земљи у интересу да се сарадња у потпуности успостави.