У Немачкој у XВИИИ веку Адам Вајсхаупт (1748 – 1830), језуита, професор канонског права на Универзитету у Инголштату оснива 1. маја 1776 сатански ред ‘Друштво баварских илумината’ чије је друго име ‘Велики темпларски мајстори’.
За њега историчари и зналци масонерије и сатанизма кажу да се ‘Чудовишни Адам Вајсхаупт може сматрати за једног од највећих злочинаца са најпакленијим умом за који зна историја људске расе...анархиста’... човек који као и сви масони највећег степена користи сатанизам у политичке сврхе.
На конгресу овог сатанског реда у Франкфурту 1876 одређени су карактер и циљеви реда, а они су: бацити народе у беду, тиранију, хаос и свет довести до анархије, посредством монструозне организације црне интернационале сатаниста”.
Треба напоменути да у тренутку оснивања ове секте, или реда - како хоћете - она није припадала масонерији. Сам Вајсхаупт није био масон, али у циљу даљег јачања и обезбеђивања реда, приступа масонерији, као и други илуминати после њега.
Врло моћни илуминати убрзо постају интересантни за 'архитекте светске хармоније' и од тада почиње њихов морални пад, али убрзо постају елита саме масонерије јер су у сваком погледу по свом устројству и елитизму чланова - који су били за то време у самом интелектуалном светском врху.
Општеобјављени циљеви овог језуитског реда приликом његовог оснивања су били и остали врло напредни и то у свим временима и просторима. Даље, космополитско и вандржавно устројство илумината је захтевало пирамидално унутрашње организовање реда.
 
Према књизи 'Верске секте' Зорана Луковића циљеви илумината су били следећи:

• римокатолицизам језуитског типа јете предходио реду, али више није неопходна вероисповест илумината,
• унапређење односа поверења, те толеранција између припадника разхличитих кофресија и на тај начин обезбеђује предуслов за настанак једне светске религије,
• грађанска и социјална једнакост,
• правилна расподела материјалних добара,
• равномерније вредновање људског рада,
• рационалније коришћење природних ресусра,
• очување животне средине,
• ослобађање људских интелектуалних моћи ради опште добробити.

 
Према делу 'Нови светски поредак' Пер Робертсона, циљеви илумината учлањених у разне јавне и тајне организације били су:

• Укидање приватне својине,
• Укидање националних влада и националне суверености,
• Стварање светске владајуће елите, као и
• Броба против јудео-хришћанског теизма.

 
Поред Вајсхаупта и његовог портпарола и мага реда - Калиостра, идеолошки другови су им били и кнез Метерних, Мирабо, Месмер, велики песник Гете и други.
Нашавши заједничке интересе – важно је напоменути, да је Друштву баварских илумината убрзо приступила елита тадашњег европског и светског банкарства и масонерије:
Мајер Амсел Ротшилд. Штерн, Штајер, Вермајер и Шустер, а касније и колоси као Рокфелер, Макнамара, бивши министар одбране САД Томас Вотсон, као и многи други до Кери Гранта. Они су финансирали изградну храма светске цркве у Вашингтону.
Обичан свет верујући да се илуминати боре за социјалне реформе и грађанску једнакост, масовно приступа реду, како духовно, тако и материјално. Само су они у највишим редовима знали колика се богаства згрћу и колико брзо се осваја политичка моћ. Они тако постају међу првим комерцијално верским групама - сектама (како их данас зовемо).
Поред идеолога и Вође Француске буржоаске револуције њима су припадали и великани комунистичких револуиција – Лењин, Троцки, Зиновјев, Тито...
 
Зоран Ненезић каже: “Није спорно чланство Карла Маркса у његовим младићким данима у једној ложи илуминатског реда, побочног масонског система,... Овај идеолог комунизма, типичан јеврејин и масон, који је устао против свих светиња, покушао је сатански да покраде Бога и властити народ. Наиме, месијанску идеју, која се односила на јеврејски народ као изабрани Божији народ, Карл Маркс је пренео на једну класу, на пролетеријат”.

Ова испретплетеност интереса владајућих кругова света, крупног капитала, политике са езотеричним и верским редовима и сектама још више доводи у сумњу све познате теорије о настанку масонства јер у тој преплетености тешко је са сигурношћу тврдити ко је кога уствари породио. Поставља се и питање настанка самих Протокола – да није то још једна у низу пакости подметнутих јеврејском народу, или не. Чињеница да има доста јевреја у тим мрачним редовима не може се тумачити стереотипом да су само Јевреји и криви за све то – и ко има право да тако генерализије нешто на један народ. Са друге стране сами протоколи су генијална творевина – програм за даље освајање света. Да је Руска обавештајна служба хтела само да напакости јеврејима не би морала да измишља један тако генијалан спис, већ би био довољан и неки бољи памфлет.
Масони настоје да испоље само извесне симпатије за сатанизам, признавајући га једино као себи паралелни идеолошки правац. Али усудили би се дакажемо да се исто тако може с правом сматрати да је масонерија потекла из сатанизма, пре него овај из масонства. Јер сатанизам не треба сматрати само за тамо неку секту – то је врло озбиљен правац који не треба потцењивати и важно је знати да обожаваоца сатане је било од времена од кад је и настао што значи од почетка времена, као што смо напред и изнели.
Западноевропски песници (Иго, Бодлер, Ренан, Бајрон, па и Љермонтов) сви редом масони, химнама и одама које пишу част Луцифера, покушаваху да оправдају свог патрона оптужујући хришћанског бога за ‘неправедну’ осуду палог анђела, ( - јер то је анђео који се удаљио од идеје и значења ове речи, дакле, пали анђео –ИИИ Кор 22:21)
Иако је опште раширено мишљење о антимасонском ставу нацистичких власти, мање је познато и прећуткавано је оно што су немачки слободни зидари учинили нацистичкој Немачкој. Расистички и националистички усмерена масонерија организована у организацији “Туле” умногоме је обезбедила подршку крупног капитала Хитлеру и омогућила му долазак на власт.
Илуминати су тесно повезани са франсцуском ложом Велики Оријент. Назив просветљени значи да су чланови упућени у тајна учења мрачне езотерије Луцифера и тако су на неки посебан начин – 'прогледали'.
Гиоворећи о разним представницима влада које су илуминати осдредили као мету свог подривачког деловања Вајсхаупт је (према књизи Џ. Робинсона – 'Докази завере' – 1798) приметио: ‘Стога је наша дужност да их (владе) окружимо њиховим (илуминистичким) члановима, тако да они профани, немају приступ њима,... Ако је нека особа склонија да слуша принчеве него ред, онда она није достојна тога и не може се више уздићи. Морамо дати све од себе да омогућимо постављање илуминатра на све важне државне положаје. Помоћу тог плана ми ћемо управљати целим човечанством… Положаји морају бити тако додељени и вешто планирани, да можемо тајно утицати на политичке послове’.
Неверица је најзначајнији фактор који ради у корист масонерије. Пристојни људи тешко да могу поверовати да постоје појединци по природи тако опаки да покушају да завладају светом у име Луцифера.
Да би остварила своје планове масонерија ствара друге организације, као што су били илуминати, којима додељује посебне задатке. На тај начин, ако ствари крену наопако, или ако се операција открије, масонерија остаје нетакнута, тврдећи да са свиме тиме нема никакавог посла.
Прво велико ‘достигнуће’ илуминистичке масонерије било је подстицање Велике француске револуције кроз Јакобиснко друштво и Наполеона Бонапарту који је био њихов човек. Помоћ су добили и од Волтера, Робеспјера , Дантона и Мараа који су били истакнути масони.
‘Када је народ увидео да му се у име слободе чине свакојака уступања и попуштања, он је на мах уобразио да постаје господар и гурнуо у власт, али је наравно, као и сваки слепац, набасао на масу препрека, појурио је да тражи руководиоица, није се досетио да се врати пређашњем и положио је своја пуномоћја пред наше ноге. Сетите се француске револуције којкој смо ми дали име велика. Тајне њене припреме добро су нам познате, јер је она дело наших руку.’
 
Илуминистички масони, биће делимично одговорни и за постојање Америчког грађанског рата средином XИX века. Град Чарлстон у држави Јужма Каролина, где је сецесионистички покрет и отпочео, био је у то време и седиште масонерије реда Шкотског ритуала. То је мало позната чињеница коју је масонерија успешно крила од јавности.
 
Председник САД Томас Џеферсон свестан завере против младе америчке независности од стране европских масонских кругова који су својим огромним капиталом хтели да економски преовладају, говорио је: 'Ако амерички народ икад допусти приватним банкама да контролишу издавање његовог новца, најпре инфлацијом, а потом и девалвацијом, банке и корпорацијке које ће се око њих створити, лишиће људе све њихове имовине, тако да ће њихова деца осванути као бескућници на континенту који су њихови очеви освојили'.
Абрахам Линкон се снажно супростављао снагама илуминистичких масона да успоставе приватну централну банку свестан опасности од могућих злоупотреба, нарочито, јер је био свестан и масонских намера у том погледу. Његова моћ предвиђања и мудрост спречили су то за још четрдесетак година. Стварањем система савезне резерве л913.г. који је обезбеђивао европским илуминистичким снагама сталну улогу у америчким финансијама, као и Законом о оснивању Банке савезне резерве (приватне банке) који је потписао вудро Вилсон– страховања првих америчких председника су се остварила.
Есенција масонских односа према националним државама, посебно националним монархијама и националним црквама, изражена је у сижеу програма Адама Вајсхаупта: »Удавите последњег свештеника цревима последњег краља«
Будући да су националне елите мислећи и водећи слој сваког народа и као такве незаобилазна препрека на путу остварења масонског циља – светске империје, слободни зидари су их где су год могли »побили или сплеткама оцрнили или их прогласили ненапредним и реакционарним«.
У православној Русији они су на живот државе и душтва утицали још од Петра Велког, а одлучно се борили против монархијског државног уређења. Њихова рушилачка делатност омогућила је долазак бољшевика и најстрашнији рат који је поведен против Цркве Христове још од Диоклецијанових времена. Разарање руске монархије масони су помагали и финансијски – мало је позната чињеница да је богати јеврејски банкар Јакоб Шиф дао Троцком 20.000.000 долара (или његових или Ротшилдових, или специјалног ратног фонда америчке државе) и послао га из Њујорка да разбукти револуцију коју је Лењин већ био отпочео у царској Русији. Лењинов прелаз из Швајцарске у Русију, пломбираним дипломатским возом, преко Немачке удесио је јудејски банкар, мајор Макс Варбург, који је играо улогу шефа Кајзерове обавештајне слуижбе. Много је новца испумпано и касније из америчке државе да би се помогле нефункционалне социјалистичке државе.
Према Збигњеву Бжежинском, једном од водећих масона света, бившем саветнику за националну безбедност у администрацији председника Џимија Картера и директору и идеологу Трилатералне комисије, улога бољшевизма у Русији састојала се у томе – да ограниче последице једног нациоанлног буђења. Без Стаљина царистичка Русија би постала шовинистичка модерна диктатура, много опаснија него бољшевичка Русија. Са Совјетским савезом се могло дискутовати, као са мањим злом, јер је бољшевизам зауздао руски империјализам, али према националној Русији не треба имати милости.
Бжежински последњу етапу светске истоприје види као »технократску еру« односно као идеал »разумног хуманитаризма у светским размерама«. А што уствари значи: према Вебстеровом речнику – хуманитаризам значи 'принцип који негира божанско биће Исуса Христа'. То је доктрина да су обавезе човека ограничене на човека и међуљудске односе и да проистичу искључиво од њега. Постепено долази једно друштво (по Бжежинском) које ће све више бити контролисано и усмеравано. Таквим једниом друштвом владала би једна елита, неометана традиционалним вредностима. Та елита се не би устезала да своје политичке циљеве оствари увођењем најмодерније технике којом се може утицати на понашање народа и којом се друштво може потпуније надгледати и контролисати. У часопису 'Енцоунтер' (1-68) Бжежински на исту тему изводи следеће: »... биће могуће вршити готово сталан надзор над сваким појединим грађанином...« (Дес Грифин: Ко управља светом).