Пише:Ивона Живковић
Латинска реч "ватицан" изведена је из две речи: ватис = пророк и цан-змија. Ватикан - град и базилика Светог Петра у Риму, саграђени су на старом паганском месту названом Ватицанус Монс или Ватицанус Цоллис, што значи "брдо пророштва" или "змија пророштва". Новчићи ковани у Ватикану често су носили ознаку ЦИТТА ДЕЛ ВАТИЦАНО што значи Град Пророштва. ("Тхе Wине оф Бабyлон").
"Ката"је на грчком предлог који означава кретање ка неком циљу. "Холос" значи цео. Ката + холос = катхоликос, што значи тежња ка свеобухватном. Принцип који симболише оуроборос (уроборус) је управо тај, а то је, показало се, и вековна доктрина Римокатоличке цркве. Злочини које је ова доктрина починила у свету у име борбе против јереси, познати су.
Крилата змија (серпент, аждаја, змај)налази се на старом папском грбу у ватиканском музеју, као и на поду Ватикана.
Аждаја која једе људе у бугарском манастиру (симболизује Сатану) и Свети Георгије (симболизује Христа) који убија неман. Ово је принцип на коме католичка црква проповеда своју доктрину - борба добрих анђела против Сатане (у исламу је Шејтан).
Како је овај симбол вавилонских алхемичара и пагана стигао у седиште хришћанске цркве у Риму, постао део њене доктрине и нашао се, не само на поду, већ и на грбу и папској круни? Много векова касније он це се наћи и на грбовима најмоћнијих српских владарских династија - Бранковића, Југовића, Црнојевића. И Обреновићи су имали на грбу уроборуса.

Све је више сумњи последњих година изнето о томе да ли је римкатоличка црква уопште хришћанска. За многе историчаре и истраживаче брутални и геноцидни злочини које је црква чинила у разним историјким епохама, одраз су упрво сатанистичке доктрине у борби против "јереси", а коју је ова црква спроводила у име "хришћанске вере". Знамо из историје да су "јеретици" били баш они који су били тврђи у својим хришћанским уверењима. Пљачка и стицање огромног богатства путем крсташких ратова такође немају везе са хришћанством.
Занимљива је и књига издата 1962. под насловом "Завера против цркве" ("Тхе плот агаинст Цхурцх"), коју је написала група свештеника римокатоличке цркве и потписала се као Маурице Пинаy. Целу књигу на енглеском можете преузети овде. У књизи се наводи како је ова Црква разрадила бројне доктрине за покоравање народа и држава, а најмоћније су биле - комунизам, фашизам и нацизам. Усташки покрет у Хрватској такође је дело истих идеолога.
Да ли је римокатоличка црква од почетка била формирана као заверенички пројекат вавилонских кабалиста и алхемичара или су се они у ову институцију инфилтрирали временом и преобликовали је преузевши контролу над њом? То је управо тема истраживања које је спровела Барбара Ејхо у свом раду "МYСТЕРY, БАБYЛОН ТХЕ ГРЕАТ- ЦАТХОЛИЦ ОР ЈЕWИСХ?"

АЛЕКСАНДРИЈСКИ ГНОСТИЦИ, АНЂЕЛИ И ИСЦЕЛИТЕЉИ
Пре него што дођемо до формирања римокатоличке цркве, вратимо се још мало јудејским гностицима и кабалистима, који су се као "Вавилонско братство" нашли у Филистини како би преузели функцију нове јудејске аристократије и поставили свог човека као Месију, односно владара на простору старог Канаана (Израела и Јудеје).
Група ових гностика боравила је и у Александрији у Египту. Александрија је у то време била стециште гностика свих источњачких школа и ту се обављала размена учења гностика из Грчке и Јудеје. У случају пада Јерусалима, Александрија би била центар кабалистичких учитеља у коме би они наставили рад.
Тако су се временом јудејска кабала и грчка неоплатонска филозофија синтетизовале. Створене је нов кабализам у облику хришћанске (учене) терминологије.
У основи овог новог гностицизма је мешавина учења које укључује и источњачки мистицизам са својом познатом школом која учи да се након смрти душа ослобађа из тела и одлази у небо како би се ујединила са богом. И многи богови из Вавилона и Египта добили су нова имена, па су постали грчки богови. Тако су античку Грчку, како нас лаике и данас уче, створили богови са Олимпа, баш као што су Рим створили Ромул и Рем које је дојила вучица. Наравно, право је свакога да у ово верује, али и да му понешто није реално.
Александријска библиотека је 200. године н. е. разорена , а значајне књиге и записи су наводно уништени. Историја за лаике каже да су то урадила извесна сукобљена варварска племена. Али, пошто историја уме и да лаже, можемо ли претпоставити да су многа знања из ове библиотеке завршила НЕГДЕ и код НЕКОГ ко је знао да сциентиа ипса потентиа ест.

По "Јеврејској Енциклопедији" гностицизам је "...био јеврејски много пре него што је постао хришћански".( Овде се користи термин јеврејски, иако се ова реч појавила много векова касније. Ја ћу се за сада радије држати термина "Вавилонско братство", видећете касније зашто.)
Тајна доктрина александријских гностика је тако постала христијанизована верзија онога што је било саставни део вавилонске кабале. Тако је гностичко јеванђеље базирано на кабалистичком поимању ослобађања духа од материјалног света уз помоћ анђела.
Савременик Исуса Христа био је и Фило Јудеус (30 п.н.е до 45 н.е). Овом хеленизованом Јудејцу из Александрије приписује се алегоризација и мистицизам у писању Старог Завета. "Фило је био тада Писар без премца у езотеријском знању", тврди Хелена Блаватски изузетан ауторитет у проучавању теозофије. Фило је био и члан елитног александријског теозофског друштва названог "Терапеути", који су се називали и "Езотеријски круг просвећених људи"(Илуминати) или "Мудраци".
Они су били исцелитељи физичких и менталних болести и ученици езотеријске школе. Неки следбеници хришцанства такође су припадали овом друштву "Терапеута".
И "Терапеути" и "Есени" упражњавали су целибат, следећи гностичко уверење да је материјални свет створио зли анђео Демијург (Сатан), те умножавање људи значи ширење сатанске популације.
Након Филове смрти, уздигло се у Александрији друштво "Ормус", познато и као "Мудраци светла". Име су добили по "мистериозној" материји "орме". И данас неки истраживачи нагађају шта је то тачно, а која је саставни део воде, али и Сунца, и садржи неке метале међу којима и злато, платину, иридијум... Ова материја је, наводно, повезивала духовни и материјални свет. Ормус се носио као бели прах, који је називан бело злато (моноатомско). Била је то врста соли из које је потицала мудрост (Филозофски камен), али је коришћен и као храна и лек. Носио се на глави у капама. То је вероватно со коју помиње Исус Христ својим апостолима учећи их да су они Светлост света и Со на земљи. Друштво "Ормус" имало је као свој знак црвени крст. (Крст је преузет од египатског симбола живота - анк-а). Мешавина магије, алхемије и фантастике која је присутна и у Новом Завету свакако је дело Писара из ове школа.
Староегипатска "причест" уз бели прах - ормуса? Ормус се скупљао од Сунца помоћи анкха који је представљао је крст живота. Солити неком памет и данас је честа изрема. (Или је то била обична морска со која би остајала у посуди након што би морска вода на Сунцу једноставно испарила, и којој су "Мудраци" дали ПОСЕБАН значај?Закључите сами.)
Оснивач овог друштва је био монах из Египта који се преобратио у светог Марка (вероватно) и наставио да спаја учење мистичних техника и обичаја египатских свештеника са Хришћанством.("Антиqуитиес оф тхе Иллуминати")

ЈУДАИЗЕРИ И КРИПТО- ЈЕВРЕЈИ
Два века касније Филов систем алегоријске интерпретације Библије учили су Клемент и Ориген у својој катехетичкој школи у Александрији где су синтетисали неоплатонизам са хришћанским учењем како би произвели хришћанску верзију гностицизма. Ови, погрешним именом названи "Црквени очеви", били су аскети. Касније су формирали монашка друштва која су временом прерасла у духовну аристократију која је била изнад обичних грађана. Дакле, духовници посебних моралних карактеристика, посебно учени, који су због тога тражили и добили највиши друштвени статус у Јудеји. Познати су као јудаизери. Верује се, мада не постоје писани извори, да су они увели и појам Гоја што се односило на све оне појединце и народе који не припадају вери коју је проповедало вавилонско кабалистичко братство, кроз своје школе и своја учења. Тако, су само њихови следбеници једини имали право на Спасење.
Ако се овде примени појам Јеврејин (како се преводи и из Талмуда), и који данас обухвата и Јудејце и Израиље и Хазаре и сваког ко прими "јудејску веру" (јер и тако се постаје Јеврејин), значи да су они практично сви већ јудаизовани, односно преко "јудејске вере" преведени у исти народ. Један народ, једна нација, једна вера. Исти принцип који има и ислам. Хришћани су , међутим , и национално и етнички подељени. Али шта је права јудејска вера - учење Христово, Мојсијево (Тора) или вавилонски Талмуд?
Ипак, ова новокомпонована духовна елита прилично је иритирала Јудејце.
Библија каже да су новокомпоновани свештеници (фарисеји) ишли обучени у скупе хаљине и окићени златом, док је народ грцао у сиромаштву под окупацијом Римљана. Ова слика их приказује као старце без икаквог накита.
Исус Назарећанин и његови следбеници ово су оштро критиковали називајући фарисеје слепим вођама и лицемерима, којима је више стало до злата у храму него до народа.

Константна борба за власт племенских старешина и њихово настојање да баш из њиховог племена потиче Месија (Спаситељ) учинило је да народ почне да губи наду да ће Спасиоца икада дочекати. Када је римски император Титус разорио Други (Соломонов) храм (око 70. н.е), старо јудејско свештенство, наслеђено по крви (садукејци-потомци Задока), прилично је изгубило свој утицај. То је била прилика да фарисеји ојачају свој утицај и маскимално развију "алхемијске" доктрине (верске обичаје) прекопиране из Вавилона и Александрије и да преузму потпуну духовну управу над неуким и лаковерним народом.
Ово фалш свештенство јудаизера прихватиће касније хришћанско учење, али тако да ће деловало као "пета колона" међу Христовим следбеницима.
Део Јудејаца из Вавилонског братства у Египту преобратило се у зачетнике хришћанства тамо, и постали крипто - талмудисти. За Грке је то ипак била само једна нова врста "јудаизма".

ЈУДАИЗЕРИ ОСВАЈАЈУ РИМ
Јеврејска комуна у Риму је најстарије место насељавања Јевреја у Европу. За разлику од бруталног односа према Јеврејима у Филистини (мисли се на сва племена која су од 300 п.н.е живела на простору бившег Канаана), однос Римљана према јеврејским робовима у Риму је био много бољи.
Ови добри односи последица су савезништва и пријатељства Макабејаца са Римљанима. Тако су неки од Јевреја, који су припадали богатијим друштвеним слојевима и захваљујући Макабејцима, дошли до веома високих државних позиција у Риму, па су држали и сопствене робове.
Помиње се нарочито наклоност Јулија Цезара према Јеврејима. Касније им је наклоњен био и Аугустус ("Јеwисх Виртуал Либрарy")
У време раног хришћанства јеврејска заједница у Риму имала је 40 000 чланова.
Нихов број у Риму је био све већи након масовних депортација после разарања Јерусалима 70. година н.е. и одвођења Јевреја (из свих племена) као робова широм римске империје.
Највећа концентрација Јевреја била је на месту данашњаг Ватикана.
Сама јеврејска заједница у Риму од почетка је била у константном сукобу хришћана и јудаизера. Како би изнутра разорили хришћанску заједницу јудаизери су се чак лсжно преобраћали у хришћанство, како би и ту унутар хришћанских конгрегација деловали као "пета колона".

Апостол Павле се још у Филистини храбро супростављао овим лажним хришћанима, па су га они често прогањали, тако да је морао да побегне од њих из Јерусалима.

Занимљиво је да је он и пре него што је морао да напусти Јерусалим пророковао да ће хришћанске цркве и у Риму бити инфилтриране јеретицима, међу којима ће бити највише јудаизера. Посебно је указивао на ове јеретике у Коринту и Галатеји упућујући им посланицу: "... И за лажну браћу која дођоше и привукоше се кришом да уходе слободу нашу коју имамо са Исусом Христом, да нас поробе. Којима се ни сахат не подасмо у покорност да истина јеванђеља остане међу нама"(Галатима 2:4,5)
Павле је вероватно антиципирао да се јудејска јерес, која се прво појавила у Коринту и Галатији, може касније развити и у другим црквама, посебно у Риму који је био центрар тадашње највеће војне и политичке моћи.
Из Павлове посланице Римљанима (16:5 до 15) види се да је хришћанска заједница у Риму тада била подељена на више цркава, као и да су већ постојале трзавице између хришцана Јевреја и нејевреја.
"Из овог разлога доктринарна позиција јеврејске хришћанске заједнице у Риму, са снагом и утицајем који је био предодређен да расте, носила је велики терет у сукобљености са јудаизерском доктрином коју су наметали следбеници вавилонског учења", верује Барбара Ејхо. Зато у својој посланици Римљанима апостол Павле им налаже да имају "ревност за бога, али не по разуму и закону, већ по осећају праведности..."
"...Јер је Христос свршетак закона. Који год верује, оправдан је".
Овоме је супротан био концепт вере јудаизера који су наметали веру по написаним правилима односно по закону.

Најутицајнији међу јудаизерима био је Валентинус чија је гностичка школа опстала 600 година, све до данас. Он је Јудејац рођен у Египту 100. године н.е.
Валентинус је први тврдио да има визије ускрснулог Христа, након чега је отпочела његова каријера као учитеља у Александрији.
Валентинус се 136.н.е. преместио у Рим где је основао другу школу гностицизма и повукао са собом велики број следбеника из Сирије и Египта. У Риму се представљао као Хршћанин. Ту је оснивао и водио најразорније тајне секте за хришћене.("Тхе Плот Агаинст тхе Цхурцх", пп. 262-8)

Због сталних немира, од Рима до Египта, које је јеврејска заједница подељена на хришћане (Јевреје и нејевреје) и талмудисте, чинила, Клаудијус који је владао од 41. до 54. н.е. издао је едикт којом је свим Јеврејима забранио да се "сакупљају у складу са традицијама и начином њиховиог живота". Наложио је и протеривање Јевреја из Рима где су били највише концентрисани.

Тада је хришћанска заједница у Риму коју су сачињавали нејевреји истински почела да се развија. Али то је трајало све док Клаудијус није умро, након чега се јудаизери поново враћају у Рим и заузимају позиције у хришћанској заједници нејевреја.
Паљење Рима које је историја приписала Нерону, највероватније је дело "јеврејских фанатика" који су за то оптужили хришћане тако што су их цинкарили римским иператорима, баш као што што су Јудејци оптуживали Павла владарима Тесалоникија, као што су цинкарили Исуса Христа код Понтија Пилата, импутирајући му да се проглашавао за краља Јудеје и тиме ниподаштава римског Цезара.
Да ли је "алхемијска" доктрина са подметањем и лажним оптуживањем била зачетак глобалне политичке доктрине "Дивиде ут регнес" и "Дивиде ет импера", коју ће касније вековима упражњавати Ватикан ширећи свој политиички утицај и моћ у свету, проповедајући управо "мир међу људима" ?
Да ли је ово зачетак доктрине у стратегији прикривеног ратовања циониста, где ће Мосаад то узети и као свој мото ("кее бетацхбулот та'асе лецха милцхама"), а што је данас познато по "фалсе флаг" терористичким операцијама широм света?
НУЛЛА ДИСЦОРДИА МАИОР QУАМ QУАЕ А РЕЛИГИОНЕ ФИТ
(НЕМА ВЕЋЕ НЕСЛОГЕ ОД ОНЕ КОЈА НАСТАЈЕ ЗБОГ РЕЛИГИЈЕ)

КАТОЛИЧКА ЦРКВА - ХРИШЋАНСКА ИЛИ ЈУДЕЈСКА?
Нерон је 64. н.е године отпочео са жестоким прогоном хришћана.

Тек 313. н.е. император Константин Велики зауставио је ове прогоне и легализовао хришћанство поставивши га за званичну веру Римљана. На овај начин увео је привидан мир међу разједињеним верским вођама, али је Јеврејима забранио држање државних позиција и поседовање робова, као и сведочење на суду против хришћана.
Тако су да би опстали у Риму, следбеници Талмуда почели да се преобраћају у хришћанство и приступају римокатоличкој цркви. Прикривени иза римске легалне вере наставили свој тајни окултни и пагански гностицизам. Дошавши у позицију да уђу у свештеничке редове и римокатоличка црква је у старту добила своју "Пету колону".Оснивање хришћанске римокатоличке цркве за Јевреје хришћане је тако од почетка било очита превара, о чему сведочи и одбегли језуита Алберто Ривера.
Кабалисти су почели и да мењају своја имена и презимена. Само "Братство" је знало своје чланове. Тако су настали крипто -Јевреји. Захваљујући овако прикривеном деловању, њихов утицај у Цркви је временом растао. Предузимљиви следбеници вавилонске алхемије, користили су боравак у Риму и за ширење свог утицаја у Европи. Њихов успех је највише остварен путем новца, посебно лихварењем. Количина новца за ове намена била је све већа, те су касније почели као своје клијенте да добијају и европске монархе склоне раскалашном животу и трошкарењу државних пара.
Шема преузимања власти у Риму откривена је када су два преобраћена Жида постали римокатолички свештеници. ("Ла Цивита Цаттолица")

Много година пре пада Римске империје, чувена браћа Леман, који су се преобратили из јудаизма у католичанство и постали свештеници римокатоличке цркве, у једном свом раду напислаи су:
"О, Израиљи Рима, ми разумемо држање наших људи. Ако сте прихватили право поседовања у које се заклињете, кладимо се да ће за 30 до 50 година Рим бити у вашим рукама." (фф. "Роме ет лес јуивес" - "Роме анд тхе Јеwс")
"И пророчанство се обистинило. Град Рим је брзо пао у амбис, и био је економски и материјално подчињен Јеврејима, као и сви други главни градови великих европских нација" ("Ла Цивилта Цаттолица")

Након 363 н. е. оживљавају "јеврејске студије" у Риму и многи школовани учитељи кабале доприносе развоју јеврејске традиције код римских Јевреја, уводећу у верске обичаје литургијске течајеве (који ће се касније проширити по целом Риму).
Да ли су управо ти "литургијски течајеви" нашли пут ка римокатоличкој цркви? Мало по мало они су се уткали у оно што ће касније постати римокатоличка миса?

"Католичка енциклопедија" управо тако и дефинише католичку литургију као пренесену из Мојсијевих закона и која "кореспондира са званичном службом у Храму Старог Закона".

ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕУЗЕТО ИЗ СИНАГОГЕ:

Свештенство (посредник између човека и бога)
Папа = јеврејски високи свештеник
Скуп кардинала(70) = 70 Мојсијевих мудраца
Исповедање греха = тражење опроста
Дневна Миса жртвовања = дневно плајње понуда
Олтар за жртвовање
Олтарске посуде златне и сребрне = налик на древне посуде у којима се чувао ормус?
Свештеничка одора
Кардиналска капа
Даровнаје
Црквени храмови
Литургија
Обавезна недљна служба = јеврејски сабат
Духовни празници
Скапулар (натплећник)
Вафери и причест
Паљење свећа
Света водица
Крштење = Бат Митзвах
Нема спасења изван Цркве = Гоје морају бити преобраћени у јудаизам да би могли бити спасени.
Што значи да је католичка миса христијанизована верзија служења у синагогама" коју су водили "учени мудраци".
Тако, за многе преобраћенике у католицизам (Јевреје) то у ствари није значило мењање вере и преобраћање, већ наставак јудаизма.

(У оригиналној верзији библије, како је касније открио Мартин Лутер, ногде се није помињала црква као институција, посебно место за молитве и постојање посредника - свештеника). Све ово било је написано у латинској вулгата библији

Дакле, ако су јудаизери имали главну улогу у формирању и оснивању Римокатоличке цркве, да ли је могуће да је овај пројекат заправо био мудра креација Вавилонског братства како би кроз институцију за Гоје, изнутра подрили хришћанство, те да ова институција 17 векова фукционише као прикривено оружије Сатаниста? Или, је можда и сама подела верника на две жестоко сукобљене религије, којој ће се касније прикључити и ислам, на принципу завади па владај, смишљени пројекат, којим ће се временом извршити покоравања и контроле читавог света. У том смислу улога Исуса Христа, Божијег сина, остаје нејасна. За кога је радио?
Најзад, да ли је Вавилонско братство на било који начин заиста и било сукобљено са римским окупаторима, или је у потпуности сарађивало са њима?