Прва међународна конференција јеврејских писаца из дијаспоре, који пишу на језицима држава у којима живе или из којих потичу, одржана је у Јерусалиму од 16. до 19. априла 2007. Скраћеница КИСУФИМ су почетна слова хебрејског назива ове конференције. Стицајем околности ова реч има сасвим одређено значење, могли бисмо да је преведемо као чежња, а машти писаца није било тешко да у овој речи нађу скривено значење, већ према појединачним афинитетима.
Идеја о одржавању овог скупа под слоганом "Бити јеврејски писац" потекла је од групе ентузијаста на чијем челу се налази директор за културу ове конференције Хава Пинхас Коен. Настала као потреба за новим дијалогом о јеврејској литератури Хава Пинхас Коен, песник и уредник часописа за поезију, литературу и јеврејску културу "Димуи", чије су песме преведене на више језика, у поздравном  говору је најсажетије дефинисала теме овог скупа: "Јеврејска" литература просторно је креирана изван граница језика и територије, са колективним сећањем, етике, споју идентитета и различитих култура... зато не очекујем јединствену дефиницију јеврејске литературе, него се надам да ћемо чути различите гласове (искуства) у односу на утицај хебрејске културе и промене идентитета са којима се стално суочава.

О значају Конференције говори и податак да је за председника Конференције изабран Ахарон Аппелфелд, познати књижевник, професор хебрејске литературе на универзитету "Бен Гурион", а председавајући Натан Шарански, познати циониста и дисидент у Русији за време комунизма.
На Конференцију је позвано преко педесет писаца из целог света, а из Србије су о јеврејској литератури говорили еминентни писци Давид Албахари, књижевник и Филип Давид, књижевник и професор на ФДУ у Београду. На жалост, објективно спречене, Гродана Куић и Симха Кабиљо-Шутић нису присуствовале Конференцији на којој би сигурно било интересантно да чујемо њихова запажања на понуђене теме.
Саветник на Конференцији за српско језичко подручје, Дина Катан Бен-Цион, познати преводилац са српског и хрватског језика, добитник престижних књижевних и преводилачких награда у Израелу, била је модератор на округлом столу са темом "Ту и тамо" за који су позвани да узму учешће у дискусији: Давид Албахари, Филип Давид, Жени Лебл, Миа Рајнер и потписник ових редова, Милан Фогел. Предвиђено је учешће Ане Шомло, познатог књижевника и преводиоца са хебрејског на српски и хрватски језик, и Мириам Авиезер, која је упамћена по роману "Војник са златним дугмадима". На жалост, оне нису могле да учествују у дискусији јер су у то време биле у иностранству. Пријатно изненађење било је присуство амбасадора Републике Србије Н.Е. Миодрага Исакова.
Модератор, Дина Катан, понудила је више тема, у виду питања, учесницима дискусије, а највише времена смо се задржали на питању јеврејског идентитета уопште и посебно у језичком смислу. Давид Албахари је, изражавајући се на духовит начин, нагласио да је пресудан моменат, у његовом случају, у тражењу јеврејског идентитета, била породица. Филип Давид је говорио о "мистици" у својим причама и каснијем откривању значења појма "кабала". Нагласио је да је унутрашњи порив био јеврејско порекло, као нешто природно, чега ни сам није био свестан у својим почетничким радовима. Филип Давид је на Конференцији предложио оснивање Светског конгреса јеврејских писаца. Идеја је са задовољством узета у разматрање. Жени Лебл је говорила и о писцима који су се одрекли јеврејског идентитета. Потресан је пример великог мађарског песника јеврејског порекла Миклоша Раднотија, који је за време Другог светсаког рата пребачен са Јеврејима из Мађарске на рад у Борски рудник. Миклош није желео ни Јеврејима са којима је био заточен да призна своје порекло, тврдећи да се он ту случајно нашао.  Приликом повлачења немачких снага из Борског рудника евакуисани су и мађарски Јевреји. Миклош Радноти ликвидиран је са осталим Јеврејима из Мађарске у Црвенки, а после извршене ексхумације у џепу његових панталона пронађена је свеска са његовим песмама које је касније превео Данило Киш. Миа Рајнер је нагласила да је тек по усељењу у Израел нашла свој пуни јеврејски идентитет. Милан Фогел је истакао да није довољно да неко пише о јеврејским темема. Као што Јеврејин може да пише о грчкој митологији, тако и неко други може да пише о Јеврејима. За јеврејски идентитет најважније је, по Милану, не декларативно изјашњавање, него унутрашње осећање које се препознаје кроз његово дело.
Истовремено је за округлим столом у другој сали за Ладино књижевност био модератор југословенског порекла Елиезер Папо, редован предавач на Универзитету Бен Гурион у Израелу, често позиван за предавача као експерт за ладино литературу у Сарајево и Београд.
Милан Фогел