Еx комуниста, по потреби  социјалиста, плацени евроцентриста и по мисљењу слободоумног света један од најјацих активних прикривених фасиста на медјународној политицкој сцени, Бернар Кушнер се баш и није надао да ће му се још током активне политичке каријере догодити да  му се улице свом силином залети садржај из кофе пуне политички најодвратнијих помија које је сам справло још током градјанских ратова на територији бивше СФРЈ и током агресије НАТО пакта на СРЈ и то, о ужаса, баш из руских руку, а због којих су и биле вршене све непријатељске акције против Срба, као генерална проба за каснији marche en Russie... Мислио је да ће као и Јошка Фишер,Весли Кларк и Вилијам Вокер, све лепо оџивети и одрадити па на миру, пензионисан, писати мемоаре пуне лажи и нарцисоидних спевова о сопственом политичком и обавештајном умећу.
Бернарово напредовање је започело тако што га је јос као младог комунисту заврбовао моћни ДСТ и касније  успео да га као свог најљигавијег оперативца прогура за шефа 'Лекара без граница', а што је постављањем таквог монструма на чело  организације (која је у неким сегментима свог деловања које није тангирало ишта српско и имала по неку светлу тачку) једнако ситуацији у којој би Менгеле руководио јеврејском дечијом болницом. Бернар је први испит из љигавости по мишљењу наредбодаваца из ДСТа положио током и након свог разговора са мајором Шљиванчанином у тек од усташких оргијања  ослободјеном Вуковару а по којем су се још наулицама и подрумима распадали лешеви побијених и покланих Срба, када је и ако и високо интелектуално и обично људски од господина мајора испонижаван до тих мера да се запосленима у Affaires étrangères превртала утроба а у НАТОу вредно и прибрано све бележило за каснију полуспешну хашку освету, касније поносно испрсио пред Западним тв камерама препричавајући исти догадјај на сасвим супротан начин од онога који је путем тв размене обишао свет. Таман се Бернар,иначе дубоко инхибисан  антисловенском политиком до граница које нису далеко од оних које су некада оцртали аријевски идеолози, намерачио да после у Хрватској, Босни и на Космету учињених најогољенијих антисрпских подметачина и уцена, у Београду жуто-црвено коалицији издекламује све алинеје из најновије бриселске писане наредбе Јеремићу да одустане и од оне малечке машкараде и дипломатске козметике  зване - тражење мишљења Медјународног суда правде преко Генералне Скупштине ОУН о косметској независности- када је изненада добио телеграм да оде у град Гори у Грузији.  Тамо је, осим као француски министар и европски изасланик већ и као добро политички усмерен лекар безграница људскости којег је било баш брига за силне осетијске жртве и избеглице,као што га је ономад било брига и за српске жртве широм Југославије,заједно са Кондолизом Рајс у стилу којем је Србима завртао руку како год је стигао, исто покушао да учини и руском руководству. Драги Бернар, како му је Олбрајтова тепала, био је шокиран што се нашао у средишту најозбиљније операције спашавања глава министара спољних послова двеју индустријски и војно изутетно моћних држава од дејстава само једне регименте руске 58. армије,а од којих је једна била и његова. Нису у свету само Срби, који нису плаћени политичари, били тужни због успеха ове акције и Бернаровог безбедног повратка уПариз супрузи и у Брисел љубавници. бернар је вец имао у глави слику како се на плазама грузијског града Пори смеска у  светске тв камере док Грузија  сатире Осетине и Абхазијце као сто се 92-е сликао по могадиским плазама док је у Сомалији беснео градјански рат, делимицно финансиран и од  владе коју га је тамо и послала. На срецу у  Кремљу се сада алкохол слузи само гостима за разлику од Јељцинових времена, сто је Западу и САДу  јос увек теско да прихвате. Због свега овога је група храбрих и слободних дрзава једва извојевала битку да ова сподоба, за разлику од доба када је по ОУН зарио и палио америцки плаценик Кофи Анан и тако протезирао Куснера за прљаве косметске задатке, 2005-е године не постане Високи комесар за избеглица сто би било превисе па макар и од Американаца и Француза.
Оно што се Кушнеру мора признати је истинска идугогодишња постојаност у борби за сваку политику која нема утемељења у Медјународном праву / да заборавимо оног досадног Хипократа / . Новац који такву политикуфинансира пласиран је у његове џепове у Хрвтаској и Босни преко вашингтонске агенције Рудер анд Фин а на Космету преко заједничког рачуна у швајцарској са Џавидом Пеколијем и Бујаром Букошијем, са којег је касније Букоши одстрањен а о чему је Карла дел Понте у последњем моменту 'замољена' да не пишеу својој књизи 'Лов....'. Ови разлози су и довели до тога да Саркозии није могао имати бољег кандидата за свог главног јуришника, поготову што га је исти новац , проследјен преко Кушнера, и самог заштито од осуда светске јавности због тога што је док је био француски министар унутрашњих послова,током побуне - имиграната из предградја - јавно изнео низ расистичких и шовинистичких оцена на рачун арапских и афричких усељеника. Мајор Бијон је у приватним разговорима знао да истакне да и није било других дубљих политичких,истинољубивих, емотивних и најобичнијих људских разлога да помаже Србима,само Кушнерово деловање би му их могло све заменити јер је он највећа брука за Француску од када се устаје на Марсељезу.
Кушнерови сарадници у министарству спољних послова, које наравно није могао сам да изабере него је као и до сада увек имао неко ко ће то уместо њега да уради, су сада на правим мукама. И ако је француски језик некада био први дипломатски језик на свету, француским низим дипломатама је  на истом постало немогуце да заинтересованима објасне разлику измедју Куснерове Сомалије, Кушнеровог Космета и Кушнерове Осетије и Абхазије. Није им лако да објасне политичку путању најистуренијег и најекспониранијег француског спољног играча на медјународној сцени, пошто је човек лекар,а та путања више личи на екг извештај, него на биографију неког истинског борца за медјународну истину и здравље без граница. Због тога мученици кроз холове министарства и вичу на сав глас део наслова овог текста написан на француском језику, а што преведено на српски значи :Ништа се друго не може него викати !