Драматицни догадаји у вези са убиством полицијског генерала Бошка Бухе и каснији наводи у београдској штампи који актере овог убиства доводе у везу са масонеријом у Србији, закомпликовали су ионако помуцена сазнања српске јавности о овим "нејавним" организацијама, како слободни зидари цесто оцењују карактер својих удружења. Док их део јавности, Српске православне цркве и политицара, оптужује за сатанистицка веровања, велицења Луцифера и грамзивост и похлепу најгоре врсте, други, медутим, објашњавају да су слободни зидари утицајни појединци посвецени идејама хуманости и патриотизма.

Немци "унели светло"

Цињеница је да на територији СР Југославије постоји неколико организација које себе називају слободнозидарским - Велика ложа "Југославија", Регуларна велика ложа "Југославија", Велика национална ложа Југославије (везана за Велику ложу Француске и Велики оријент Србије). Слицно као политицари у Србији и масони се медусобно оптужују, деле, цепају и тужакају на Западу. За послератну историју масонерије најважнија година је 1990. када су се слободни зидари "пробудили" после готово полувековне "замрзнутости". Они су, наиме, 1940. године прогласили "самоуспављивање" због надируце нацистицке опасности која је ликвидацију масонерије претпоставила као један од својих основних ратних циљева.

Од "Побратима" до "Његоша"

У овом тренутку у пет ложа под заштитом Велике ложе "Југославија" ("Побратим", "Слога, рад и постојанство", "Шумадија" - све три из Београда, "Митрополит Стратимировиц" - Нови Сад и "Његош" - Котор, Црна Гора) има 178 активних цланова, од којих је један цлан од пре 1940. године, а десеторица су синови масона који су били цланови до 1940. године.

У априлу 1990. године регистроване су три ложе ("Побратим", "Слога, рад и постојанство" и "Максимилијан Врховац" - све три у Београду) код надлежних државних органа тадашње СФРЈ.
После тога ове ложе су затражиле од Уједињене велике ложе Немацке да "уношењем светла" реактивира "самоуспавану" Велику ложу "Југославија".

УВЛ Немацке 23. јуна 1990. је на свецан и ритуалан нацин "унела светло" и реактивирала Велику ложу "Југославија" у Београду, која је регистрована код надлежних државних органа као Савез ложа на територији тадашње СФР Југославије 10. јула 1990. године.
Прва редовна годишња скупштина Велике ложе "Југославија" одржана је 4. и 5. јула 1990. године, када је реактивирана и конституција и статут Велике ложе "Југославија", усвојени 1925. године.

Новинар као велики мајстор

За првог великог мајстора реактивиране Велике ложе "Југославија" изабран је тадашњи новинар "Дуге" Зоран Д. Ненезиц. Он је "инициран" у ложи број 217. у Диселдорфу, Немацка, где је добио и други и треци степен, и постао први старешина обновљене ложе "Побратим".

У рад обновљене Велике ложе "Југославија" и ложа под њеном заштитом, иако ометани поодмаклом животном доби, уцествовали су од првог дана и преживела "браца" Војин Матиц (цлан од 1930. године, ложа "Аурора" - Вршац), Милутин Самуилов (цлан од 1936. године, ложа "Аурора" - Вршац) и Иван Драшкоци (цлан од 1940. године, ложа "Слога, рад и постојанство" - Београд).
Иван Драшкоци умро је 1994. године, а Милутин Самуилов 1997. године, док је "брат" Војин Матиц био заменик великог мајстора од 1991. до 1995. године, када је одлуком годишње скупштине Велике ложе именован за поцасног заменика великог мајстора Велике ложе "Југославија".
Због дезинтеграције СФР Југославије, током 1992. године, и избијања рата на територији Хрватске, а потом и Босне и Херцеговине и услед неповољних околности за ритуални рад ложа, одлуком Велике ложе привремено је обустављен ритуални рад, ради оцувања цланства (привремена обустава се односила на период септембар-децембар 1992).
Одлуком годишње скупштине Велике ложе "Југославија" 1993. године, јурисдикција Велике ложе "Југославија" се простире на територији садашње СР Југославије, мада и даље има цланова из нових држава насталих распадом СФР Југославије.
До краја 1992. године Велика ложа "Југославија" разменила је велике репрезенте, као знак медусобног признавања са преко седамдесет регуларних великих ложа у свету.

Искљуцени "грешници"

Радеци у оквиру својих овлашцења, ложе под заштитом Велике ложе и Велика ложа су, поцетком 1993. године искљуциле из цланства, по "спроведеној процедури у којој су доказана њихова огрешења", неколико цланова, који су, са још неколико привремено суспендованих цланова покушали да се самопрогласе за Велику ложу, одржавањем скупштине искљуцених и суспендованих цланова, под окриљем Великог оријента Италије, у марту 1993. године у Риминију (Италија). "Регуларце" су, као једине аутентицне репрезенте са ових простора, одмах признали немацки масони.

- Све "одлуке" које је тај немасонски скуп донео, са становишта конституције и статута Велике ложе "Југославија", ништавне су.
У кореспонденцији са регуларним великим ложама, та тзв. Регуларна велика ложа служи се од марта 1993. године нетацним подацима, интригама, лажно се представљајуци за ону Велику ложу, насталу 23. јуна 1990. године, циме су, у временима распада СФР Југославије и рата на територији бивше Југославије, са отежаном комуникацијом услед санкција Савета безбедности ОУН (од маја 1992. до децембра 1995. године), створили конфузију о слици регуларног масонског рада на територији Југославије - говорио је велики мајстор Зоран Ненезиц.