Аутор: Тамара Марковић-Субота | 23.07.2008 - 06:00
- Једно вече, пре годину дана, појавио се на вратима моје кафане. Питао је да ли може да уђе. Чуо је гусле па би волео да их слуша. Кад смо га примили, сео је у сепаре са гусларима. И свирао је. Једну песму. То вече смо правили гусларско вече. Погледао је према шанку и видео своју и Младићеву слику. Урамљену на зиду - прича за „Блиц“ Мишко Ковијанић, власник кафанице „Луда кућа“ у Новом Београду у којој је Радован Караџић, последњих годину дана, био чест гост.
Последњи пут Караџић је био овде пре два месеца: Мишко Ковијанић у својој кафани. Фото: В. Лалић |
Трагајући за локацијом на којој је становао Караџић, „Блиц“ је јуче кренуо најпре у Улицу Гоце Делчева, у близину пицерије „Бани“. На том месту Караџића је понекад остављао пријатељ аутомобилом, али очигледно само за то да би хашки бегунац за собом „заварао траг“. У тој улици Караџића нико никада није видео.
А и да јесу - кажу неки - не би нам рекли.
 Улица Јурија Гагарина била је следећа локација коју нам је дојавио Караџићев познаник. Зграда код парка. На четвртом спрату.
На крају те улице, Караџића нико није видео. Ни у продавници, ни на трафици...
На семафору, у супермаркету, продавачица за касом и пре него што смо јој показали фотографију Караџића каже: „А новинари. Виђала са га наравно. Сваки дан, али боље да свратите овде у кафану. Ту је мој газда. Он све зна. Цео дан причају само о томе.“
У „Лудој кући“ седе газда Ковијанић, његова супруга и гости. Шанк, два сепареа и један сто. На шанку, Младићева и Караџићева фотографија. На зиду календар са ликом Младића, у углу гусле.
- Никада не бих ни помислио да је то он. Био сам шокиран прексиноћ кад сам чуо да је ухапшен, а јуче, кад су објавили његову фотографију... Одмах су почели да звоне телефони. Овде су само стални гости, сви су га препознали - наставља прича Ковијанић, на коју се надовезују шанкер и гости из краја. Сви су у „Луду кућу“ кренули истог момента када су на телевизији видели фотографије.
До јуче нису ни знали да им је Караџић живео у комшилуку.
Ту у згради у Улици Јурија Гагарина 267. На трећем спрату.
- Ко би помислио да је то он. Има седу браду, увек са наочарима и црним шеширом, елегантан. То вече, кад је први пут свратио, рекао је да је доктор алтернативне медицине, да се зове Давид Дабић. Пио је шљивовицу. Седео је ту цело вече, био је одушевљен песмама, неке је записивао у роковник. Питао ме је одакле сам и тад сам и сео поред њега, ту у сепаре, преко пута његове слике. Сада кад се сетим, не могу да верујем да је прво што сам му испричао било да сам из села које је километар даље од куће у којој је рођен Радован. Показао сам му и слику мог села Пошћења, које је одмах поред његове родне Петнице. Био је одушевљен толико да сам му на компјутеру одмах пустио филм о дурмиторском крају. Не могу да верујем да сам ја тада њему објашњавао где је рођен Радован - наставља причу Ковијанић, док гости „Луде куће“ добацују да им је то вече свима оставио своје визиткарте. Писало је Д. Д. Дабић. Гости кажу и да је био штур на речима, да није причао о себи... Али је умео да их почасти и јелом и пићем.
Зграда у Улици Јурија Гагарина у којој је боравио Караџић. Фото: В. Лалић |
- То вече, сећам се, свима у кафани је рекао: „Децо моја, ви сте српско богатство и увек негујте гусле и традицију.“ Онда је тражио гусле. Одсвирао је једну песму. Није певао, некако је био потресен. Одлично је свирао, молили смо га да настави, али није хтео. Био је ту цело вече и после је понекад умео да сврати. Увек је седео тако да гледа у своју и Младићеву слику. Последњи пут је био овде пре два месеца - наставља Ковијанић и у руке узима гусле на којима је једну песму одсвирао Караџић.
- Шта сада да кажем, жао ми је што нисам знао да је то он. Пуно га поштујем - каже Ковијанић. Његова супруга која води продавницу поред кафане каже да је Радован код њих куповао хлеб, јогурт, воће и поврће.
- Није трошио пуно пара. Куповао је само за данас, али је увек узимао балон воде од пет литара. Тако смо га сви и запамтили. Умео је и да поприча са нама, али само кад унутра није било других муштерија - прича Ковијанићева супруга. У том моменту, комшија зове на телефон, каже Радован је живео ту поред његове зграде.
Са Ковијанићем крећемо у број 267. Врата закључана.
- Ма какав Караџић. Овде? Свашта. И јао, чекајте, је л’ то онај господин са шеширом. Па не могу да верујем. То је он - на интерфон прича прва госпођа којој смо позвонили и пушта нас унутра.
- Видела сам га пре неки дан. Сад и не знам тачно кад. Јавио ми се. Увек је био културан. Живео је ту неких годину дана. Боже, па да, то је он, сигурно. Живео је негде горе, не знам тачно на ком спрату - наставља власница стана у приземљу.
Врата наредна три стана затворена су нам истог момента, када смо им показали фотографију Караџића. Двоје старијих станара упорно су тврдили да се у њиховој згради ниједан стан не издаје и да „господина са слике никада нису видели“.
- И ко вам је само то дојавио? - тражили су одговор.
- Јесте. Ту је био. У стану 19. То је стан Максимовића. Брата и сестре. Она живи у Земуну а он у Италији. Јесте, видела сам га пре месец дана, био је са неком девојком. Сад сам га препознала на слици, на ТВ-у, пет минута пре него што сте ми позвонили на врата - каже станарка са другог спрата зграде из које се Караџић иселио дан пре него што је ухапшен.
На Палама мирно, породица без коментара
БАЊАЛУКА, ПАЛЕ - За разлику од Републике Српске, где је вест о хапшењу Радована Караџића наишла на мук и неверицу, у Сарајеву је радосно поздрављена. Неколико стотина Сарајлија је већ након објављивања вести изашло на улице да прослави хапшење. Колоне аутомобила кружиле су по Скендерији и ужем центру града из којих су бацане петарде, а улицама су се ориле сирене и вијориле заставе БиХ. Славило се и по сарајевским кафанама које су, иако је било радни дан, радиле до раних јутарњих часова. Кућу породице Караџић под Кораном на Палама и јуче су опседале бројне новинарске екипе, али им се до закључења овог броја нико од чланова породице није обратио. Како се спекулисало, породица није желела да даје било какве изјаве како се не би замерила представницима међународне заједнице у БиХ од којих су очекивали да ће им вратити лична документа без којих не могу отићи у Београд. Високи представник у БиХ Мирослав Лајчак рекао је да ће, након консултација са релевантним међународним и домаћим партнерима, одлучити да ли ће дозволити породици да посети Радована Караџића. На Палама јуче није примећено ни присуство полицијских и међународних снага.
Е. Б. |
Николић: Почистићемо ову власт
 Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић оценио је јуче да је хапшење Радована Караџића тежак дан у историји Србије, јер он није ратни злочинац који је заслужно постао мит и легенда. „Све ћемо учинити и употребити сва демократска средства да најскорије до краја године почистимо ову власт“, казао је Николић и додао да ће користити све видове политичке борбе па и масовне протесте. Николић је свима који су учествовали у хапшењу Караџића поручио да је Божија казна понекад сурова и додао: „Ја бих се бојао Бога“. Он је казао да СРС неће више да „трпи овакав РТС“, јер РТС много више припада онима који су згранути хапшењем Караџића него онима које то радује и додао да им неће бити тешко да зауставе рад РТС. На питање како ће то да учине, он је одговорио: „Видели сте шта је рађено Бастиљи“. |
„Четворица су га извела из аутобуса“
- Ма какав понедељак! Па тај човек је ухапшен још у петак увече! Био је у аутобусу на линији 73, носио је штап и шешир, деловао старо и болесно па сам му уступила место. На станици код надвожњака, на излазу из Батајнице, пришла су му четворица да контролишу карте за превоз, извукла га напоље и одвела у оближњи шумарак - узбуђено нам је јуче препричала разговор са једном муштеријом продавачица у радњи „Аман“ д.о.о. у Угриновцима.
Место на коме је Караџић изведен из аутобуса, возач Мирослав Никшић |
Та муштерија нам је још рекла да је препознала тог човека кад је угледала његову слику на телевизији, навела нам је ова продавачица која није хтела да се представи. Наша саговорница каже да је то, колико је њој познато, једини траг хапшења хашког бегунца у овом приградском насељу.
У Угриновцима и Батајници где је, према незваничним изворима ухапшен Караџић, иначе, јуче је било мирно. Становници Батајнице кажу да нису виђали у свом крају човека са слике, нити су икад посумњали да је свакодневно пролазио крај њих.
- Живим овде већ 37 година и сигурна сам да Караџић није живео у Батајници! Па то би се сигурно знало, овде се свет добро познаје, већ би комшилук причао да је неко уопште наслутио да се Караџић крије међу нама - прича старија жена из Батајнице. Ни Душан Туфегџић (18) не мисли да је Радован залазио у ове крајеве јер би се о томе макар „шушкало“. Он додаје да се у Батајници ништа није променило од хапшења и да није било никакве реакције међу мештанима.
Мада је Радован Караџић, наводно, ухапшен у аутобусу 73 који саобраћа од Новог Београда до Батајнице, возачи на овој линији кажу да никад нису приметили човека са слике међу својим путницима, нити посумњали да возе тако важну личност.
- Нисам видео да се било шта чудно дешавало последњих дана у аутобусу који возим, а нису ни моје колеге. Иначе, не верујем да је ухапшен у бусу, то су лажи, сад могу да причају шта хоће. Уосталом, и да сам га видео правио бих се да нисам, жао ми је што су га ухапсили - клима главом Мирослав Никшић (27), возач аутобуса.
Посетиоци кафана у центру Батајнице јуче су препричавали вести од претходног дана, али сви се слажу да је Радован Караџић каквог су га на слици угледали потпуно непознат у овом месту. Ђуро Роквић, грађевинар који већину дана проводи пијуцкајући пиво код окретнице аутобуса 73, прича да многи људи свакодневно пролазе тим крајем и да је могуће да је међу њима био и Караџић, али је у маси људи усео да буде потпуно неприметан.
Д. Ђурић
|
