Резултати посете председника Русије Дмитрија Медведева Србији изазвали су нервозну реакцију без преседана руководства албанаца на Косову, на челу са председником покрајине Фатмиром Сејдијуом. Обично је Сејдију игнорисао став Москве, а тим пре се није упуштао у полемику са руским властима. Међутим, овог пута није се уздржао. У одговор на молбу да прокоментарише позицију Русије у односу на Косово, он је изјавио да руска подршка Београду «неће зауставити точак Историје, нити ће ствари окренути уназад».

Те су речи биле одговор на речи Дмитрија Медведева о томе, да ће Русија, као што је то чинила и у претходним вековима, «помагати Србији у одбрани њених националних интереса, па поред осталог и око најсложенијих питања, укључујући питање Косова и Метохије».

У тумачењу господина Сејдијуа иреверзибилност «точка Историје» скопчана је с тиме, што се независност Косова «темељи на снажним аргументима, нарочито на политичкој вољи његовог народа». «Управо зато  смо ми ту где јесмо» - закључује косовски председник.

Слична размишљања очигледно су  скопчана са приближавањем расправе о Косову у Међународном суду ОУН. Она ће почети у Хагу 1. децембра. Многе државе већ су најавиле да намеравају оспорити деловање албанских сепаратиста  и окарактерисати исто као грубо кршење темељних докумената ОУН. Није реч само о Русији, већ и о Кини, Шпанији, Румунији, Кипру, Словачкој, Грузији, Ирану, Азербајџану, Аргентини, Боливији, Венецуели и низу других држава. И што је карактеристично – косовски случај ће бити први о коме ће Кина сведочити у Међународном суду ОУН. Јер Пекинг са тим институтом повезују  сложени односи. Према расположивим информацијама, Кина  као стални члан Савета безбедности ОУН намерава доказати, да независност Косова противуречи кључном документу косовског сређивања – резолуцији Савета безбедности ОУН 1244 од 10. јуна 1999. године. У њој се наглашава «приврженост свих држава-чланица суверенитету и територијалној целовитости Савезне Републике Југославије и других држава региона у оном облику, у коме је то утврђено у Хелсиншком завршном документу» При том одредница о «другим државама региона» лишава присталице албанских сепаратиста аргумента о томе, да данас на мапи Европе постоји Србија, а не СРЈ. Што се Русије тиче, још у априлу је Међународном суду ОУН  предат њен извештај о  предмету проглашења независности Косова, у коме се – како је саопштио МИП – «садржи закључак о томе, да једнострано проглашење независности од стране привремених органа самоуправе Косова противуречи међународном праву».

Што се тиче позивања на «политичку вољу» народа Косова, ни то не пије воду. На Косову живи 100 хиљада Срба, који су категорички против независности српске покрајине. Сем тога, у циљу објективне и утемељене на међународном праву оцене «воље народа Косова» неопходно је спровести референдум под окриљем ОУН, али пре тога – вратити у покрајину приближно 350 хиљада Срба и других неалбанаца, који су га напустили после 1999. године. Сем тога, како у приватним разговорима признају међународни експерти, након што су на Косово ушли контингенти НАТО и представници Мисије ОУН, тамо је легализовано неколико стотина хиљада грађана суседне Албаније.  Тај процес је активно  подржавао први руководилац Мисије ОУН за питања привремене администрације на Косову, Француз Беранар Кушнер, актуелни шеф француског МИП. Свим албанцима су издавани документи на оуновском обрасцу, који су потом легализовани путем пасоша «грађана» Косова, које сада признају водеће западне државе. Слична насилна промена демографске карте Косовске покрајине  имала је за циљ да се створи максимално етнички чисто Косово, како би се светска зајендица довела пред свршени чин. Данас се аналогни сценарији реализују у регионима компактног живљења албанаца у другим балканским земљама – поред осталог у Јужној Србији, Црној Гори, Албанији и Македонији (укључујући македонску престоницу Скопје).

Очигледно да  овако  деформисана демографска аргументација не може служити као основа за међународно-правно признавање независног статуса Косова – отуда и  позивање Фатмира Сејдијуа и других лидера Косова на «точак Историје».

Међутим, предстојећа одлука Међународног суда ОУН – а она се очекује почетком 2010. године – заиста ће бити од историјског значаја. Без обзира на његов карактер препоруке, ради се о стварању међународно-правног преседана, пошто још ни једном у историји Уједињених нација на тако високом нивоу није разматрано питање о самоопределењу територије, упркос позицији централних власти.  При том ће посебан значај пресуде суда имати за Велику Британију и друге државе, које се темеље на праву преседана. У случају да се легитимизује независни статус Косова преко Међународног суда ОУН, лидери националистичких и сепаратистичких покрета ће добити кључни адут, који ће им омогућити да са државним властима и међународном заједницом разговарају не само са позиција силе, него и права.  Није случајно у свом извештају за Међународни суд ОУН влада Кипра већ  навела дугачки списак европских региона, где постоје или се очекују «аналогна сепаратистичка испољавања».

Разговори аутора овог чланка са дипломатама и експертима европских земаља омогућавају да  направимо следећу слику већ функционишућих и потенцијалних сепаратистичких покрета на мапи нашег континента, чији ће развој  директно зависити од одлуке Међународног суда ОУН у Хагу. То су   у саставу Велике Британије Северна Ирска, Велс и нарочито Шкотска (где се већ отворено разматра реализација косовског сценарија, засад, додуше, у блажем облику референдума и економског осамостаљивања). Код представника Француске посебну забринутост изазива могући развој ситуације на Корзици, а такође у насељеним Баскима пограничним регионима са Шпанијом. Шпанско руководство је све више забринуто за будућност Земље Баска у Каталонији. Дискусије око перспектива очувања јединствене Белгије одавно су изашле изван оквира академских спорова. Време је да се мисли  и на премештање на безбедније место и штаба НАТО  и Европске уније!

Што се Немачке тиче, локални експерти звоне на узбуну у вези са растом национализма међу етничким Турцима и уопште муслиманима.  Према сведочењу члана управе немачке Бундесбанке Тила Саразина, «Турци освајају Немачку исто онако како су косовари једном то урадили у односу на Косово  - на  рачун високог наталитета». «Ја нисам дужан да примим сваког ко живи  изван државе, а негира државу...и увек  производи девојчице са марамама око главе. То се односи на 70 процената турског и 90 процената арапског становништва Берлина» - подвлачи Саразин и додаје, да  «пут  на коме ми стојимо значи да се улога интелектуалне елите константно смањује као  последица  демографских кретања».

Шта је карактеристично: пузећи сепаратизам косовског соја угрожава у првом ртеду оне државе које су већ признале независност Приштине. Сем водећих земаља – чланица Европске уније, у њих спадају балканске земље – такве као што су Црна Гора и Македонија.  У насталим околностима њихову позицију о тако актуелнопм проблему сопствене националне безбедности  тешко је оценити другачије до као  споразумаштво и умиривање агресора. До чега је то доводило у претходном столећу добро је знано. Јер је овде поређење са «точком Историје» више него законито. Још је законитије сетити се његових жрвњева који мељу све туђе и унесено...

_______________
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“