Влада Немачке понудила је Русији 60 милијарди долара за измештање совјетских војника из Источне Немачке, али су тадашње власти Русије упутиле контрапредлог и затражиле 14 милијарди. Невероватно!

Пад Берлинског зида могао је Русији донети и изванредну политичку корист, али и брдо пара. Међутим, као и обично, нико о томе тада није размишљао.

Лудвиг Холзен је у совјетској војној бази у Источној Немачкој код Магдебурга, три деценије радио као возач теретњака. Довозио је хлеб у базу. Сада је у пензији. И он, као и многи пензионери из совјетских времена, увече седи у дворишту играјући са картама различите игре, које су их научили Руси.

„Раније се цео наш градић хранио из те базе“, сећа се он.. „Као дебили су ваши војници и официри куповали све што се овде продавало, чак и изношене ствари, како би их слали кући, у Русију. А сада две моје унуке раде као конобарице у Хамбургу, нема посла код нас. Власти су нам говориле: 'Руси ће отићи, овде ћемо отворити казино'. Испоставило се, међутим, да у казино нема ко да иде. Сада се у бази налази логор за нелегално усељене грађане из Сомалије.

НИКО НИЈЕ ПЛАТИО НИ ГРОША Пре двадесет година (9. новембра 1989. године) пао је Берлински зид. Влада СССР је одбила да војском угуши демонстрације народа, на шта их је позивао диктатор Ерих Хонекер. Убрзо потом, 1994. године, Русија је и сасвим повукла из Источне Немачке своју Западну групацију војске од 370 хиљада људи. У свом повлачењу су толико журили да су се 25-та и 32-га тенковска дивизија обреле у отаџбини на чистој ледини: људи су живели у импровизованим објектима, спавали на поду. Данас просто не можемо да верујемо да смо због пада Берлинског зида могли запасти у такве тешкоће уместо да од тога имамо неслућене користи.

„Руководство Западне Немачке било је на великим мукама“, прича бивши партијски функционер Ханс Обервалде, сада пензионер у Дрездену. „Правници обавештајне службе БНД су објаснили да Русија сада има право да затражи исплату војних репарација, које није платила Источна Немачка. Међутим, СССР је ћутао, а паре без тражења нико није дозначавао. Иако су се средства већ тада мерила милијардама долара.

И заиста, репарације, новчане компензације за разарања која су хитлеровске снаге починиле у СССР, наплаћиване су од Источне Немачке само пет година, да би од 1. јануара 1954. године обустављене на „неодређено време“. Совјетски Савез је и сам почео пружати економску помоћ Источној Немачкој – градио је објекте, фабрике и заводе. Како су наглашавали у Главној трофејној управи још за време Никите Хрушчова, Источни Немци су Совјетском Савезу надокнадили отприлике трећину средстава која су били дужни. Уз то, према конференцијама на Јалти и у Потсдаму СССР је преко савезника требало да добије свој део и од Западне Немачке. И нико није платио ни гроша, а то питање после уједињења Немачке нико није постављао како се не би увредили поуздани партнери.

„Није тешко оптужити Запад што је искористио такву ситуацију“, каже историчар из Минхена Александар Киршман. „Али ако се чине бесконачни уступци, некако то пређе у навику и очекује се да ће они бити чињени увек.. Претпостављало се да је за повлачење војске из Источне Немачке требало између 15 и 20 година. А све је урађено муњевито. Влада Немачке је понудила да за 60 милијарди долара (!) уреди смештај совјетских војника, али су тадашње власти Русије упутиле контрапредлог и затражиле 14 милијарди. Зашто је за четири пута умањена сума коју су Немци ионако нудили? Ту нема никакве логике. Вероватно су у Москви рачунали да ће тако побољшати односе са Западом. Резултату је био да се совјетска армија смрзавала на ледини јер није било пара да јој се подигне кров над главом.

МАНГУП РЕКАО, МАНГУП УРАДИО Паре нису биле последња ствар у том питању, али нису биле ни главна. У медијима се више пута појављивала информација да је совјетска војска из Источне Немачке повучена „на часну реч“ западних држава, које су обећале да неће ширити НАТО на Исток. Ако је судити према лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, онда усмена обећања Запад олако даје, али их и олако негира. Караџићу су, тобоже, обећали да га неће дирати ако се повуче из политике. После хапшења и утамничења у Хагу, Запад је изјавио да таквог договра није ни било. Иста је ствар и са НАТО. Али овде су криви руски политичари, који су са дечјом наивношћу насели на уврежено правило „мангуп рекао – мангуп урадио“.

„Пад Берлинског зида је и Западу причињавао велику главобољу, можда чак већу него СССР“, верује Ханс Обервалде. „Јер споразум из 1957. године о размештању совјетске војске у Источној Немачкој, макар се звао привременим, није имао датум окончања. Совјетска војска поседовала је у Немачкој и ракете средњег домета. Немачка је ризиковала да се претвори у земљу са руским нуклеарним оружјем у самом срцу НАТО. Природно, од СССР су сви очекивали политичке и економске захтеве. Али, на чуђење Запада, то се није догодило: Руси су све оставили без било каквих услова. Резултате такве попустљивости можете видети данас – НАТО је на руским границама.

Сада је помало модерно осећати носталгију за социјализмом, али ни мало не жалимо због пада Берлинског зида. У том тренутку власт остарелих генералних секретара у Источној Европи већ се климала; довољно је било гурнути прстом па да се сруши. Тако се више није могло живети. Међутим, нема ничег лошег у томе да се поштују интереси своје земље. СССР, а потом и Русија, претрпели су огромну штету. Заиста су желели да буду пријатељи са Западом. Али ево, прошло је од тада већ две деценије, а од пријатељства ни трага.

Колико кошта цигла Берлинског зида