Да је америчка спољна политика поново изразито антисрпски настројена, можда понајбоље говори податак да је листи запослених у Стејт департменту мноштво службеника, који су деведесетих година прошлог вијека каријеру градили тако што су радили искључиво и само против Срба.
Ово је у својој опсежној анализи актуелних потеза америчке администрације записао угледни вашингтонски аналитичар и уредник часописа "Одбрана и спољни послови" Грегори Копли. Он је и "Фокусу" потврдио да се ништа добро не може очекивати од администрације, којом још ведре и облаче људи, потпуно одани антисрпској пропаганди, креираној у вријеме америчког предсједника Била Клинтона.
Као примјер, Копли је навео помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања Тину Кајданов. Она је тренутно, појашњава Копли, један од учесника бројних састанака америчко-јерменских лобиста, који на сваки могући начин настоје да обезбиједе подршку САД у борби за независност јерменског народа у области Нагорно Карабах у Азербејџану.
- Њена цијела каријера била је фокусирана на омогућавање захтјева мањина за самоодређењем на Балкану. У суштини, то би значило, скоро ексклузивно да је она радила једино и само против Срба - навео је Копли.
Средином деведесетих година, тврди он, Кајданова је горљиво спроводила америчку идеју и свесрдну подршку муслиманском народу БиХ, који је, по њеном мишљењу, имао право на независну државу. 
- Овакве и сличне одлуке и ставови довели су до војне и других интервенција САД и НАТО у рату у БиХ, против Срба, наравно. Она је радила много и са званичницима Стејт департмента Кристофером Хилом и Ричардом Холбруком у организовању Дејтонских преговора, који су постали први амерички успјех у приморавању зараћених снага да дођу до споразума - сматра Копли.
Након потписивања Дејтонског споразума, наводи он, Кајданова је послана на задатке у Београд, у периоду од 1996. до 1997. године, као и у Сарајево, од 1997. до 1998. године да провјерава спровођење Дејтонског споразума. Када је започела криза на Косову и када се Америка директно укључила у то, Кајданова је, пише даље Копли, именована за специјалног помоћника америчког амбасадора Кристофера Хила у Скопљу, с посебним одговорностима базираним у вези с кризом на Косову.
- Припомагала је америчком препознавању још једне мањине која заслужује своју независну државу, а овај пут у питању је био народ на Косову. Она је играла главну улогу у изградњи политичке и међународне подршке народу на Косову и њиховом праву на независну државу. У периоду од 2001. до 2003. године Кајданова је радила као специјални помоћник државног секретара за европска питања Ричарда Армитејџа, и још увијек учествовала у спровођењу америчке политике на Балкану - упозорио је Копли.
У периоду од 2003. до 2006. године радила је као замјеник шефа мисије у Америчкој амбасади у Сарајеву и то у вријеме разноликих америчких и бошњачких овлашћења и овлашћења ЕУ у изградњи националних програма. У прољеће 2006. када су амерички притисци за признавање независности Косова почели да јачају, Кајданова је именована за шефа мисије у америчкој канцеларији у Приштини, тачније у Америчкој амбасади на Косову. У јулу 2008. године након Декларације о независности Косова Кајданова је положила заклетву као први Амерички амбасадор Републике Косово. На тој функцији била је све до прије пар мјесеци.

Борац за независност Косова
Још један од ветерана, који је учествовао у кампањи независности Косова, поред Кајданове, наводи Грегори Копли, био је и амбасадор Роберт Бретки, представник америчког ОЕБС. Бреткијева каријера била је такође усмјерена највише на балканска дешавања и на подршку сепаратистима на Балкану и на Косову.
- Између 2001. и 2004. године радио је као помоћник државног секретара за европска и евроазијска питања и одговарао НАТО-у и ОЕБС-у. Његова главна преокупација био је Балкан, а нарочито припреме за независност Косова. У периоду између 2005. и 2009. године ради као амбасадор у Хрватској и остаје и даље укључен у дешавања на Косову и БиХ - наводи Копли.