Расправа у Међународном суду ОУН по питању незаконитости независности Косова  потврдиће неспособност «светске заједнице»  да одговара на изазове времена. Неколико дана пре почетка дебата, које ће потрајати до 11 децембра, руководеће личности Суда фактички су признале сопствену неспособност. Дата судска инстанца свесно намерава да  усвоји максимално неодређени и расплинути документ, у коме ће све стране, инволвиране у косовски конфликт, видети да су у праву. Наставља се стварање у центру Европе албанске квази-државе као једног од утврђења «новог светског поретка», а руска дипломатија  може се уобичајено ограничити на указивање на «двоструке стандарде», који одавно већ нису «двоструки», већ једино могући у плановима «светских центара моћи».

Тачке на «i»  ставио је председник Међународног суда ОУН Хисаси Овада. „Саветодавни закључак садржаће 30 страница. И тамо неће бити децидног одговора „да“, или „не“, „за“, или „против“ – њега ће једноставно  требати читати. Судије могу имати различита, каткада неусаглашена једни с другима мишљења“ – изјавио је он. На тај начин он нам је ставио до знања, да ће одлука Међународног суда ОУН као таква представљати сет цитата из закључака експерата, који бране различита гледишта.

Напоменувши да је „саветодавни закључак необавезан за спровођење“ Хисаси Овада је иронично саопштио: „Мишљења и разматрања  изузетно су позитивни и веома  корисни, зато што омогућавају да се сагледају различита гледишта, и тешко је претпоставити и прогнозирати како ће тећи разматрање по том питању, јер ствар овде није само у томе је ли законито или није једнострано проглашење независности Косова“.

Па у чему је онда ствар?

Испоставља се, да је „само по себи већ важно да се слична питања износе на разматрање“. У преводу на разумљиви језик то значи да није важно хоће ли суд послати иза решетака убицу и насилника. Главно је да се питање стави на разматрање суда. А да би се и дефинитивно скинула одговорност са Међународног суда ОУН за судбину Косова, господин Овада је нагласио, да ће „коначне закључке дати Генерална скупштина ОУН, која се и обратила са одговарајућом молбом Међународном суду“. То,  да свака одлука Генералне скупштине у погледу статуса територије без резолуције Савета безбедности има карактер препоруке, председник Међународног суда ОУН у Хагу је деликатно прећутао. Косовски круг ће бити затворен, а албански националисти у другим регионима Балкана и њихови западни ментори моћи ће спроводити своје планове већ и уопште не фермајући ОУН.

Који је реални смисао започете расправе?  Као што се зна, захтев Међународном суду иницирале су актуелне власти Србије, али не зарад тога да добију некакве међународно-правне полуге за очување јурисдикције Београда над Косовом. Ради се о потезима прозападног српског руководства по написаном за њега сценарију. Тај сценариј има за циљ да скрене пажњу јавног мнења земље од неспособности и одуства жеље председника Бориса Тадића и владе Мирка Цветковића да предузму реалне кораке, усмерене у правцу супростављања Западу и помоћи косовским Србима.  Вруће дебате  у Међународном суду ОУН између водећих светских држава, потом  предстојеће вишемесечно мучно ишчекиовање одлуке и накићени-безуби карактер самог документа – управо је то оно чиме прозападна српска елита може правдати своју немоћ у косовском проблему. Као, ако већ САД и Русија не могу да се договоре, и ако је Међународни суд признао своју немоћ по питању Косова, ми Срби ћемо се морати смирити. Сада је најважније добити на времену, „пребацити стрелице“, не дати српској опозицији повода за оптужбе и издају националних интереса.

При том је само по себи коришћење српске стране у расправама у Хагу аргумент у корист очувања јурисдикције над Коосвом апсолутно коректно и сасвим основано. Шеф делегације  Србије, дипломата, историчар, аутор неколико фундаменталних истраживања о косовском проблему Душан Батаковић у свом излагању 1. децембра у сали Међународног суда ОУН основни акценат ставио је  на међународно-правне аспекте. Назвавши Косово „историјском колевком Србије и суштином њеног идентитета“, он је деловање албанских сепаратиста Косова означио као покушај да  самовољно „укину“ одлуке ОУН и њеног Савета безбедности у  оном што се тиче територијалне целовитости Србије и неопходности трагања за решењима косовског проблема на основу преговора. Он је подсетио, да  је после 1999. године, када су на Косово дошли администрација ОУН и снаге НАТО, покрајину напустило 60 процената Срба, 66 процената Цигана и 70 процената Горанаца. А други српски експерт – Саша Обрадовић је истакао, да се принцип самоопределења нација, на који се позивају Приштина и Запад, и уопште не може применити на Косово, јер косовски албанци „нису посебни народ“.

У том контексту аргументи шефа делегације косовара, „министра иностраних послова Републике Косово“ Скендера Хисенија изгледали су бледо. Он је инсистирао на томе, да процес стицања независности Косова „није могуће вратити уназад“, да су Срби извршили злочине за време косовског конфликта, да су идеју о самоопределењу Косова подржале „многе државе“.

Апсолутно је очигледно да ће Међународни суд ОУН у Хагу доносити своју одлуку не на основу аргумената српске стране. Јер сви ти аргументи подастиру се већ дуже од једне деценије и свима су добро знани. Управо у  тренуцима када су у Хагу почињале дебате о Косову, Скупштина Србије је усвојила статус друге своје аутономне покрајине Војводине, коју мађарски сепаратисти третирају у својству прве етапе понављања косовског сценарија сецесије. Како је оправдано прокоментарисао тај корак представник Демократске странке Србије Андрија Младеновић, „ради се о стварању посебног војвођанског идентитета, који је основ за даље урушавање и поделу земље“. Сетимо се да је управо од „идентитета“ косовара почињао косовски сепаратизам...

Посланик српског парламента, председник Економског савета ДСС и један од водећих познавалаца косовског проблема Ненад Поповић је у разговору са аутором овог чланка казао, да обраћање Србије Међународном суду ОУН са молбом да независност Косова прогласи незаконитим није имало онај смисао који му се званично придавао. По његовим речима, „у старту је било јасно да Међународни суд ОУН не може помоћи српској држави у борби за Косово. Савршено је јасно да се САД, већина земаља-чланица Европске уније и друге државе, које су донеле одлуку о признавању независности Косова, нису руководиле правних, већ политичких постулата. Њима је такође било  удобно да питање пребаце у међународни орган, споља ауторитатен, али неспособан да о датом питању донесе обавезујућу међународно-правну одлуку“.

Господин Поповић види једини реални правни смисао у томе, да власти Србије „поднесу тужбе националним судовиам држава, које су подржале косовску независност“. По његовим речима, сличну процедуру намеравала је да покрене влада Војислава Коштунице, али није успела да то и учини. У јулу 2008.године  прозападна групација на челу са Тадићем приморала је кабинет Коштунице да поднесе оставку Могућности  функционисања пређашњи кабинета био је лишен још раније – пар недеља након проглашења независности Косова.

Превод: Рајко Досковић

_______________
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“