| |
|
Звонимир Трајковић за Огледало коментарише
избор нове Владе Србије и све игре у том процесу
Нова Влада Србије и дилетантска „игра“ СРС
После силних натезања и у задњем сату предвиђеног уставног рока изабрана је нова Влада Србије по диктату и потребама ЕУ али уз врло кооперативно деловање СРС. После досад невиђених прљавштина и међусобног оптуживања на површину су испливала три најзначајније карактеристике наше политичке сцене:
• Да наша Влада и није баш наша показао нам је Солана, јасно и ни мало дипломатски прикривено, наложивши да ДС ДСС и Г17 одмах формирају Владу а да у тој подели власти Тадић треба да контролише све „наше“ службе безбедности.
• Да је сво досадашње натезање око састава Владе, као и све невероватне „преваре“ и обрти били искључиво у функцији да Коштуница за себе обезбеди место премијера, али да некако избегне ДС.
• Дилетантска „стратегија“ и прљава игра Радикала који су грубо изневерили своје бираче и државне интересе, на који су сви здушно позивали, а који их по свему ономе што се догађало уопште и не занимају.
 Добро памтим нека нормална времена када смо нешто представљали и имали државу. Страним дипломатама па и државницима великих сила није ни падало напамет да нам јавно диктирају какву Владу треба да саставимо, ко у њој треба да буде на којој функцији а још мање ко ће и како да контролише наше службе безбедности.
То не да је дипломатски дрско већ представља крајње понижавајући третман према некој држави и њеном руководству који у таквом облику до сада још није забележен у Свету. Али ако за председника имате „личност“ попут Тадића а за председника владе лажног патриоту типа Коштунице онда се опхођење Солане чак може и разумети.
Увек је било да се велики мешају у унутрашње ствари малих држава, али се то радило са много такта тајним дипломатским каналима и у виду препорука. Све са циљем да се тим руководиоцима малих земаља не нарушава углед у њиховим земљама и не буду у очима својих бирача сведени на крпу или отирач. Осим тога велики знају да и мала осица зна итекако да убоде па да то буде непријатно, макар и само вербално. Белосветско ђубре попут Солане ту светску реторику јако добро зна, али управо зато што је зна, своје је „препоруке“ претворио у крајње понижавајући налог и то упућен јавно. Да би понижавање Србије било комплетно потрудио се да јавност обавести и о томе да је са Тадићем већ обавио телефонски разговор на ту тему те да се Тадић са тим сагласио.
Ако вам тај „дипломатски језик“ преведем на српски то би кратко речено значило: Ти потрчко Тадићу ћеш да ставиш службе под своју контролу односно нашу, јер голуб превртач Коштуница је превише збуњен и за нас (ЕУ) непоуздан. Шта у вашем Уставу и законима пише нас не интересује, јер те службе треба да раде оно што нама треба, и ми над њима морамо имати пуну контролу. Морамо имати контролу да када вам отмемо Космет неко тамо не „полуди“ и не прави проблеме. Ви ћете те службе плаћати али ће оне нама бити на располагању. Ко ће о вашој безбедности бринути нас не интересује. То је тачно по клишеу марионетских правила понашања према режимима којима се издају налози а од којих се очекује да те налоге безусловно спроводе.
 Хорор Влада за спас Србије
У седам дана даноноћног заседања Скупштине Србије, уз невероватне обрте, изабрана је персонално најгора Влада од увођења вишестраначја у Србији. Испоставило се на крају да су све закулисне игре, обрти уз невиђено међусобно оптуживање, биле у функцији само једне болесне амбиције Коштунице да поново буде председника Владе, мада ту одговорну функцију ничим није заслужио.
Ако објективно анализирамо учинак од 2000-те године до данас, сада већ евидентно тог болесника, можемо констатовати само поразе. Коштуница је као председник Југославије неуставно укинуо државу на чијем је челу био и створио фантомску заједницу Србије и Црне Горе. Да би само три године касније као председник Владе Србије немо посматра како се и та његова творевина распада. Није био „обавештен“ када је Милошевић хапшен, и илегално изручиван у Хаг…. Девет пута је у домену својих надлежности прекршио Устав а број прекршених закона је неутвђен. Не постоји политичар кога није до сада преварио, чак у већини случајева потпуно беспотребно. Ако се умешност политичара мери бројем превара он је без конкуренције данас у Србији по томе најбољи. Неки то сматрају вештином али је то врло погрешно посматрање политичког деловања својствено само уличарима и онима који незнају шта је политика.
Влада која је овога пута састављена је скуп осведочених лопова, тајкуна, њихових изасланика и директних страних експонената, што се свуда у свету зове шпијуна. Замислите само сусрет Лавров-Јеремић. Како ће то бити „равноправан“ сусрет двојице министара спољних послова и „паметна“ размена мишљења у правцу одбране Космета. А те сусрете треба одржавати што чешће ако се већ хватамо за сламку која се зове руски вето у СБ УН. Колико ће балавандера, и …. Јеремића у ЕУ, а и у осталим земљама схвати озбиљно и ауторитативно не треба ни наглашавати? Каква држава такав и министар спољних послова.
Да не говоримо о сусрету Иванов-Шутановац два цивилна министра одбране. Степену поверљивости тог разговора као и о „размени“ важних информација значајних за одбрану обеју земаља. Биће врло интригантно завирити и видети са којим ће „уважавањем“ Шутановца примити Јан де Хуп Схефер, генерални секретар НАТО-а, или команда Кфора на Космету која треба да одбрани Србе, пошто наш председника Тадић стално понавља да их ми војно нећемо бранити.
Посебне две ведете нове Владе су Божидар Ђелић и Млађан Динкић. Први је задужен за „Европске интеграције“ а други за „Економију и регионални развој“. Са скупштинске говорнице се 20 пута чуло да су један и други само у деоницама код разних фирми тешки по око 11 милиона евра а остала имовина као и кеш нису утврђени. Нико од њих то није демантовао а све је „поштено“ зарађено баш у периоду од 2000-те, док су били на власти.
Посебно је интересантна званична биографија Ђелића на сајту Владе Србије где је наведено да је Ђелић у периоду док је био министар финансија у Влади Србије уједно био и гувернер за Србију и Црну Гору при „Европској банци за обнову и развој“, као и вицегувернер „Светске банке“. Како је то спојиво и за кога је он стварно радио, „незна се“. Ако се свему овоме дода да је од 1993-2000 био партнер у две западне консултантске фирме а уједно био и саветник Владе Руске Федерације у области приватизације и реформе банкарског сектора. Па уједно и саветник премијера Румуније за макроекономске реформе и саветник Владе Пољске у области приватизације и макроекономских реформи, потпуно је јасно како и је кога саветовао и ко је на тим саветима профитирао. Још јасније ће вам бити ако на све ово додам да је из тих земаља протеран и да је тамо персона нон-грата. Е тај Мики Маус „геније“ (Ђелић) ће нам договарати привредне економске и финансијске аранжмане са ЕУ. Ту се нема шта даље рећи осим, благо нама.
Други „геније“ Млађан Динкић је добио „Економију и регионални развој“, што у преводу значи да ће контролисати читаву економију, приватизацију преосталих предузећа, нове инвестиције, запошљавање и наравно огромна финансијска средства, али и још по нешто (засад се нису договорили). Овде ти стане дах, прекрстиш се, и кажеш: Боже помози.
Бићу мало увиђајан и нећу вам више анализирати водеће „личности“ Владе јер вам толики проценат мазохизма може и здравствено штетити. Поменућу само још један „веселији“ сегмент. У новој Влади петорица кључних министара заједно са Председником нема децу, а тројица су још неожењена. од четири жене, само једна има децу, а две су још неудате. Кад саберете пола владе је ослобођено неке наследне одговорности за своје понашање на власти. То је на западу коме ми тежимо недопустиво, и никада неће бити изабран председник који нема и ту родитељску одговорност која га чини уздржанијим јер увек има на уму да његову хировитост могу испаштати његова деца.
Погрешна стратегија СРС или игра новца и уступака???
На форуму сајта www.српскаполитика.цом водила се жучна расправа како СРС треба да приступи јануарским изборима и дали је њихова политичка стратегија добра. Преовладало је мишљење да су Радикали још пре избора себи поставили недостижне циљеве да освоје 50%+1 глас, што се на изборима и потврдило. Било је логично да они бар после избора направе корекцију у својим ставовима и покушају договор са ДСС („народњаци“ ДСС-НС-ЈС). Не, на против, они су тврдо остајали при своме да са Коштуницом не треба правити никакву коалицију и да у Владу са њим неће. Уз све оно што сам о Коштуници горе написао то је донекле и логично, али на столу имате оскудан број јела па ако нешто од тога не изаберете остаћете гладни. Или српски речено нужда закон мења, па се и СРС мора прилагодити тренутним приликама на политичкој сцени Србије, поготову што су из ДСС-а стизали врло јасни сигнали да би они радије са СРС него са ДС и Г17.
Радикали су остајали упорни у своме одбијању коалиције са ДСС и ако им је морало бити јасно да ће оваква Влада која је сада направљена бити погибељна за Србију. Па ако су патриоте морали су, прогутати горку пилулу и ради будућности Србије такву коалицију направити ма колико им она била непријатна. У осталом то је од њих очекивало 1,3 милона гласача, а било је и притисака угледних и политички вештих личности да је неопходно да се у такав аранжман уђе. Руководство СРС је све те добронамерне сугестије без неких јачих аргумената одбијало иако се крајњи рок (15. мај) за састав Владе приближавао.
 Дани великих обрта и изненађења
Наступа изненадни обрт. На седници Скупштини Србије 07. маја СРС одлучују да Николића предложе као кандидата за председника Скупштине. Тој кандидатури Николића претходи експресни „договор“ СРС-СПС-ДСС („народњаци“ ДСС-НС-ЈС) да се Николић подржи у избору за председника Скупштине. Објашњење је да Скупштина као најважнија институција треба да буде формирана с обзиром на проблеме око Космета, што је сасвим логично.
Али како је Николић на пречац, на бази једног телефонског разговора могао да поверује преваранту Коштуници, за кога 6 месеци упорно говори да са њим не жели никакву коалицију и били какав договор. У политици се некад и преко таквих изјава каве је СРС давала месецима мора прећи. Збуњујуће је било, ако је већ створен „договор“ између СРС и ДСС за избор председника Скупштине (то је већ озбиљна политичка коалиција) јер је и место председника Скупштине врло озбиљно место, зашто се није ишло и корак даље. Направити „договор“ и о Влади, што је сасвим нормалан след догађаја. Сва остала објашњења су неприхватљива јер је договореном подршком од стране ДСС створена коалиција СРС-ДСС. У политици је сваки „договор“ странка нека врста коалиције на вишем или нижем нивоу у циљу заједничког деловања или само подржавања.
 Целе ноћи односно 18 сати води се више него жучна расправа где су се чуле све вресте увреда и све се на крају завршава избором Николића за председника Скупштине уз 100% подршку СПС и „народњака“ (ДСС-НС-ЈС). Тома прима честитке, љубе се Радикали…. ДС, Г17 и „Чеда прашак“…. демонстративно напуштају салу сматрајући да је све изгубљено и да ће исте странке договорити и о Влади.
Већ сутра Николић даје серију катастрофалних изјава. Ми са ДСС-ом нећемо у Владу!!! Како сад то разумети??? Врло тешко. Можда као, не желимо да се прихватимо одговорности да са Коштуницом (као врбовим клином) стварамо Владу и да после за неуспехе те Владе одговарамо. Али је потпуно имбецилна изјава да СРС неће подржати чак ни мањинску владу ДСС-СПС који су здушно подржали Николића за председника Скупштине. Иако би таква Влада би фактички била у „рукама“ СРС и могла би да вуче само оне потезе са којима се и СРС слаже. Тиме би СРС избегла директну одговорност а држала би Владу под потпуном контролом.
Овакви ставови Николића Коштуницу су натерали на једину могућу варијанту да оде и поклони се ДС и Г17, уз прихватање свих њихових али и Западних услова и ултиматума. Николић је морао да зна да ако он ни у којој варијанти неће са Коштуницом, ДСС ће невољно морати да Владу прави са ДС и Г17 јер су све анализе показивале да нови избори „демократама“ а и Србији не одговарају с обзиром на обавезе које нас очекују. Као шлаг на торту Николић потпуно беспотребно уводи у „игру“ причу о ванредном стању, која додатно уноси панику код свих странака, као и на Западу.
Рачунајући да је договор (коалиција) СРС-ДСС постигнута појављује се и амбасадор Русије да Николићу честита избор. Пре десетак дана амбасадор Русије је седео у Јагодини поред Шешељеве супруге на свадби Палминог (Драгољуб Марковић) сина који је у „народњачкој коалицији“. Све је одавало слику да се СРС и ДСС приближавају, а претходне изјаве ћемо већ заборавити. Амбасадор Русије није дошао да честита Томи да би овај био три дана председник Скупштине и СРС је на своје другачије планове Амбасадора морала да упозори. Он је званични представник једне велике земље са чијим се угледом не смемо поигравати, поготову не сада када тражимо чак и њихов вето у СБ УН. После три дана Николић подноси оставку на место председника Скупштине наглашавајући да је од Коштунице грубо изигран. Врло је дискутабилно ко је кога у овом случају изиграо и зашто?
За изгласавање овакве Владе руководство СРС сноси највећу одговорност, јер су од почетка ишли са нереалном и потпуно погрешном стратегијом. Ако нису никако желели коалицију са Коштуницом онда су морали да иду на варијанту нових избора. И та могућност им је била потпуно остварљива јер је за избор Владе остало исувише мало времена. Самим бројем својих дискусија, а све у складу са скупштинским пословником они су могли да онемогуће избор Владе у предвиђеном уставном року и натерају Тадића да као председник распусти скупштину и распише поновне изборе. Не, они су одустајући од дискусија директно помогли да се оваква Влада изгласа само 30 минута пре истицања уставом обавезујућег рока, што опет јасно говори да нису хтели поновљене изборе.
Намеће се једно круцијално питање? Шта то СРС хоће и зашто су се у целом овом „драмском сценарију“ понашали мимо својих али и државних интереса. Који су то у ствари њихови интереси и дали се они завитлавају са својим бирачким телом. Свима је јасно, па и њима да не могу победити све странке и освојити надполовичну већину. Неће са никим ни у изборну ни постизборну у коалицију. Неће чак ни нове изборе које су могли сада да издејствују. Ако СРС не жели власт и одговорност, онда њихово страначко деловање губи смисао јер странке постоје ради освајања власти. Сврха најјаче странке није да у Скупштини „кевће“ док неки други западни полтрони доносити капиталне одлуке по Србију и српски народ. Сада је велико питање како ће се по питању Космета у овим новим околностима поставити и Русија??? Зашто би Русија и ветом штитила оне који безусловно испуњавају све налоге са запада чак и на своју штету, упорно хоће у ЕУ, НАТО….а са Русијом се поигравају.
Погледајте садашњи састав Владе, па да ли је Радикалима мало да добију све ове ресоре које је добила ДС плус још који ресор који је сад у рукама Г17. Да поред тога добију и место Председника Скупштине а можда и место Председника Републике јер би тада имали подршку „Народњака“ и за председничке изборе“. Ко би у таквој варијанти у ствари владао Србијом и да ли би Коштуница без обзира на све поменуте мане имао било какав маневарски простор за било каво искакање из зацртане политике. Поред свега наведеног намеће се и можда најважније питање, колико је овакво деловање СРС патриотски чин и дали се таквим односом може бранити Косово и спасити Србија. Дали су све ово само стратешко-тактичке грешке Радикала или иза тих „грешака“ стоји нека крупна лова, значајни уступци и личне варијанте.
Звонимир Трајковић
Политички аналитичар
www.trajkovic.co.yu
|
| |
|
|
|
