Руски народ не би могао да схвати одлуку пријатељског српског народа уколико би Србија одлучила да уђе у НАТО, каже, у интервјуу за "Новости", председник комитета за међународне односе руске Думе и потпредседник Парламентарне скупштине Савета Европе Константин Косачев. Ипак, наглашава:
- То је одлука коју ће донети српски народ и нико не треба ни да покушава на њу да утиче. Друго, та одлука треба да буде донета у демократској процедури, а ја мислим да је најдемократскија процедура - референдум, у случају да то питање уопште постане актуелно.
* Ваш став о томе је јасан...
- Моје мишљење је да је НАТО одговоран за највећи, најтрагичнији проблем Србије данас - за Косово. Евентуална одлука Србије да се придружи НАТО била би за мене несхватљива. Значила би да српски народ прихвата акције НАТО према бившој Југославији и да прихвата независност Косова. Али, још једном, на српском народу је да одлучи.
* Ако Србија ипак постане чланица НАТО, да ли би то нешто променило у односима Москве и Београда?
- Верујем да би то утицало на наше односе. Ми смо снажно подржавали Србију, у различитим ситуацијама, и то не зато да бисмо задржали Србију близу Русије да не би ушла у неку другу организацију. Ми искрено подржавамо Србију, из историјских разлога, али и зато што исто тумачимо међународно право, које је, у случају Косова, прекршено једнострано проглашеном независношћу. За нас би, дакле, таква одлука била несхватљива и имала би негативан утицај 
на односе између Русије и Србије.
* А да ли је реално да Србија постане чланица НАТО?
- Надам се да није. За мене лично то би било разочарање. А за земље унутар НАТО, које имају одговорност за НАТО операцију на Косову, веома важан геополитички пројекат је да се Србија прикључи НАТО и да се тако заврши веома проблематичан период у његовој историји.
* А, да ли би улазак Србије у ЕУ нешто променио у односима с Русијом?
- Имамо веома занимљиво искуство с другим источноевропским земљама које су се придружиле ЕУ. На почетку је постојала извесна забринутост због могућих последица за односе Русије са тим земљама. Сада нам искуство показује да се ништа драматично не догађа ако се све добро припреми и ако се постојећи споразуми замене другим споразумима који су компатибилни с прикључењем ЕУ. И то функционише. Дакле, у случају да је тај процес добро припремљен, не видим никакав проблем за чланство у ЕУ.
* Како ће питање Косова да буде решено у Савету Европе?
- Главне компетенције Савета Европе и његове Парламентарне скупштине су стандарди на пољу људских права, а не статус. Дебате претходних година су, нажалост, показале да Парламентарна скупштина Савета Европе није потпуно независна. Некада ми се чини да је неке земље, које су одлучиле да се прво реши питање статуса, користе да би оправдале ту одлуку. То је било погрешно.
* А шта би било исправно?
- Верујем да најбољи допринос који ова организација може да пружи јесте да се поново концентрише на стандарде. А они - људска права, демократија, изборни систем, заштита националних мањина - на Косову су на веома ниском нивоу. Ова скупштина би требало да се врати на дискусију о стандардима, а то би могло да реши и питање статуса. Све друго је у чистој супротности са резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. 

КОСОВО НЕМА ПЕРСПЕКТИВУ
* Верујете ли у нове преговоре о будућем статусу Косова?
- Много тога ће зависити од одлуке Међународног суда правде. У случају да одлука буде у корист Србије, то би било неизбежно. У супротном, било би, наравно, много теже. Али, ситуација је тренутно потпуно блокирана. Косово нема перспективу за чланство у Уједињеним нацијама или Савету Европе и неће је ни имати. То није нормална ситуација, а може да траје и деценијама, што нигде не води. Зато заиста подржавам обнову преговора и дијалог.