ИЗМИШЉАЊЕ СРПСКОГ АНТИСЕМИТИЗМА
У временском периоду, између два броја "Зоне сумрака", Парламентарна скупштина Савета Европе у званичном извештају, који се односио на децембарске републичке изборе, оценила је да су готово све партије, које су избориле мандате у Народној скупштини Републике Србије, националистичке и антисемитистичке. Оваква груба, у целини гледано и неистинита, оцена политичког живота у Србији, само је још једна у низу чињеница које потврђују постојање плана "Мојсије". Аналитичари који су нам указали на постојање овога плана овај и остале нападе на нашу земљу тумаче на следећи начин: Институционално проглашавање политичке сцене једне државе као антисемитистичке отворени је позив за њену политичку и економску дестабилизацију и изолацију. Држава суочена са таквом оптужбом присиљена је на "лов на вештице", то јест на присилну поларизацију унутар своје политичке сцене, изопштавајући из јавног живота појединце, странке и покрете који су обележени као антисемити. У нашем случају то се односи на све странке које се у свом програму залажу за Србију као националну државу српског народа.
У економском смислу Србија, као капиталистичка земља која у основи своје економске политике има страни финансијски фактор, сада ће бити означена као земља неповољна за страно улагање. Ионако ниске цене друштвене и државне имовине, која се продаје под сумњивим околностима, од сада ће бити још ниже. Ниске цене привредних и природних ресурса јесу предуслов за испуњавање једног од најважнијих услова који су били постављени при избору територије за нову државу, а то је поседовање минималних 25% привреде и земљишта одабране земље од стране Израелске државе и грађана Израела.
У престоничким интелектуалним круговима у овој оцени Савета Европе многи препознају рукопис невладине организације Хелсиншког одбора за људска права у Србији који је први и изнео тезу о нарастању антисемитизма у Србији! Иако у своме називу садржи и име главног града Финске, Хелсиншки одбор за људска права јесте америчка организација чије је финансирање заправо једна од ставки у Америчком конгресу. Управо утицај америчких јеврејских лобија у конгресу и сенату САД као и у преседничкој администарцији Била Клинтона означио је почетак реализације плана "Мојсије" и примене Мосадове стратегије "утицања на актуелна дешавања на терену у циљу промене границе и етничке структуре одабраних држава."
"МОЈСИЈЕ" - Мade in USA
Када је први пут био биран за председника САД 1992. године, Бил Клинтон је у предизборној кампањи америчком народу обећао да ће састав његове администрације "пресликати" лице Америке. Овим речима Клинтон је имао намеру да придобије подршку мањинских заједница у САД. Као што се касније испоставило, ово обећање америчког председника била је најобичнија лаж којој је и иначе склон. Одмах по доласку у Белу кућу Јевреји, којих има само 2,9 % од укупног америчког становништва, у Клинтоновој администрацију су заузели невероватних 56%. Током своје владавине Клинтон је био ослоњен на подршку јеврејског лобија, а ова подршка није изостала ни у време злочиначке агресије НАТО-а на СР Југославију.
16. маја 1999. године Бил Клинтон је био почасни гост на донаторској вечери Демократске странке у организацији Јеврејске заједнице Сан Дијега. У пригодном говору председник је истакао како му је тешко када упореди раскош овакве врсте забава и страдања Албанаца на Косову. Громогласан аплауз угледних Јевреја зачуо се после изговорене реченице: "Увек бих радије објаснио зашто Америка бомбардује Србију него зашто то не чини." Истог дана, по трећи пут, бомбардован је манастир у Горњем Неродимљу, манастир Светих арханђела Михајла и Гаврила у Горњем Неродимљу из 14. века у којем је умро српски краљ Милутин.
Управо најистакнутији представници јеврејског лобија имали су застрашујући утицај на креирање политике САД према Србији и српском народу у бившим републикама СФРЈ. Поред свима добро познатих Јевреја, као што су Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Џејмс Рубин, Весли Кларк, и многи други истакнути амерички политичари јеврејског порекла значајно су утицали на животе грађана наше земље. Ту су, између осталих, конгресмен САД Том Лантос, који је у Пећи 1989. године на састанку са Ибрахимом Руговом обећао америчку подршку у борби Албанаца за независност; Рој Гутман, новинар "Њуздеја" који је 1993. године био добитник Пулицерове награде за причу о српским логорима смрти у Босни; Питер Галбрајт који је на хрватском тенку ушао у Книн да би у каснијим изјавама тврдио како су Срби сами терали своје сународнике да беже; сенатор Левин који је први 1998. године подржао резолуцију којом се тражило увођење санкција Србији, а годину дана касније он је посетио Косово где је био свечано дочекан од стране вођства ОВК; сенатор Спектер који је у име сената САД потписао резолуцију којом су одобрени авионски и ракетни напади против СР Југославије.
Простор предвиђен за разоткривање операције "Мојсије" сувише је мали да би се поменули баш сви истакнути амерички Јевреји који су радили против Србије и српског народа. Али међу њима заиста има много познатих имена - амбасадор Ворен Цимерман, генерал Жак Клајн, дипломата Карл Вестендорп, министар одбране САД Вилијам Коен, директор ЦИА Џорџ Тенет.
НОБЕЛОВЦИ И ОЛИГАРСИ
Иако су се у операцији "Мојсије" посебно истицали амерички Јевреји не треба заборавити ни њихове европске сународнике. Ели Визел, добитник Нобелове награде за мир, посетио је Србију да би на лицу места чуо и видео истину о злочинима над српским народом. После готово две недеље проведене у Србији, Визел се по повратку у Француску јавио са арсеналом оптужби на рачун Србије и њеног народа. Приликом његовог боравка остала је упамћена Визелова равнодушност на сведочење дечака из Госпића коме су усташе пред очима заклали оца и мајку. Да ли је случајност што су и друга два најистакнутија европска србомрсца били Јевреји - десничарски филозоф и публициста Анри Бернард Леви и озлоглашени косовски администратор Бернард Кушнер.
Посебно место у алеји јеврејских "великана", који су дали свој допринос кризи на тлу бивше СФРЈ и утицаја на унутрашњу политичку и медијску ситуацију у Србији, припада америчком Јеврејину мађарског порекла Џоржу Сорошу. Његова организација Фонд за хумано и отворено друштво још увек делује у нашој земљи. Управо је он - заједно са руским јеврејским олигарсима, Борисом Березовским и Михајлом Кхордоховским - за време власти Бориса Јељцина требало да буде носилац пројекта откупа територија у Русији потребних за стварање новог Израела. Сличну понуду Сорош је прошле године изнео и Србији предлажући јој продају Косова и Метохије.
Сви наведени угледни европски и амерички Јевреји дали су свој допринос реализацији плана "Мојсије". Њихове одлуке и напори били су само део активности у Мосадовој стратегији "утицања на актуелна дешавања на терену у циљу промене границе и етничке структуре одабране државе". Други део плана требало је да буде изведен на лицу места уз помоћ људи из Србије. Здушно подржавајући поједине опозиционе политичке партије тог времена, јеврејски лобисти су припремали своје пулене који су планирани да у будућности преузму власт у Србији.
Петооктобарским превратом и доласком коалиције ДОС на власт коначно је "крунисан" дугогодишњи рад обавештајних служби САД и Израела. На власт у Србији коначно су дошли људи који су били спремни али и од раније упућени у планове измештања становништва и институција државе Израела на тло Србије.
