До побољшања билатералних односа Грчке и Албаније  је дошло  у време владавине социјалиста на челу са Фатос Наном. Грчка је тада  постала стратешки партнер Албаније у региону.  Таква спољно политичка орјентације је довела до доминације грчког капитала на тржишту Албаније са акцентом на банкарски портфолио, умерених тонова по питању положаја грчке мањине у Албанији и флексибилнијег става према албанским грађанима на привременом раду у Грчкој. Без обзира на такву ситуацију, односи Грчке и Албаније су и даље  сложени. На то указују следећи индикатори:

1. У афери везаној за крах пирамидалне структуре (1997. године) која је довела до слома државног система Албаније, албански правосудни органи указују да поред албанске организације ВЕФА (Вехби Алимуцај), један од главних карика у ланцу је био припадник обавештајних структура Грчке (Апостолос Вавилис) и да је траг новца између осталог водио према грчким банкама,
2. Према подацима објављеним од стране ЦИА-е, Албанија признаје постојање 2% грчке националне мањине на својој територији, док званичници Грчке сматрају да се ради о 12% од укупне популације у Албанији,
3. Признње Македоније под пуним именом од стране Албаније је довело до оштре реакције званичне Грчке. У свом обраћању, бивши премијер Мицотакис је изјавио „ да је 20% популације Албаније опредељено за стварање Велике Албаније и да ће се чин признавања одразити на став према албанским емигрантима у Грчкој“,
4. Победа фудбалске репрезентације Албаније против Грчке у квалификацијама, je изазвала весеље албанске популације широм света. Такво славље у Грчкој је довело до сукоба са домаћом популацијом и снагама безбедности уз трагичан биланс: 1 младић је преминуо, 300 емиграната је медицински збринуто од чега је 10 било у коми,
5. „Amnesty International“ у својим извештајима у периоду од 2003 до 2006, Грчку оцењује као земљу у којој су  угрожена права емиграната, што документује списком од 5 убијених и 13 рањених Албанаца.

У овом тренутку, Грчка је после Италије најзначајнији спољно - трговински партнер Албаније. Такође, у Грчкој се на привременом раду налази око 800.000 албанских емиграната. Улазак Албаније у НАТО је прошао без проблема, а изводе се заједничке активности на планирању, организовању и спровођењу мера у борби против тероризма, организованог криминала и контроле међудржавне границе.

У билатералним односима је и даље присутан проблем „Камериа“ или Епир. Ради се о делу Грчке који се граничи са Албанијом и који добија на стратешком значају као територија преко које треба да пређе део гасовода „Јужни ток“. Према албанским изворима, проблем „Камериа“ датира од 1878. године,када је на конгресу у Берлину донета одлука да поменута територија уђе у састав Грчке. Иста одлука је потврђена 1913. године на Лондонској конференцији. Албанска страна настоји да своју заједницу прикаже као жртву етничког чишћења која је страдала у периоду 1940 – 1941 и 1944 – 1945 године, при чему су трупе генерала Зерва у акцијама одмазде убиле око 600 цивила и протерале 30.000 становника из 70 села. Грчка страна негира наведене чињеницу, акцију оправдава као чин протеривања сарадника окупације и проблем сматра предметом историје.

Проблем „Камериа“ је дефинисан као албански национални проблем, а стратегија деловања   се заснива на чињеници  да у пограничном делу према Грчкој живи око 200.000 потомака чији су преци из региона „Камериа“ и да имају права на повраћај имовине процењене на око 2 милијарде $.  Своје циљеве настоје да остваре деловањем преко званичних институција у Албанији, албанских НВО у земљи и иностранству, али и кроз деловање екстремних фактора.
 
Проблем „Камериа“ је присутан у политичким институцијама званичне Тиране, при чему постоје разлика приступа проблему између деснице (Берише) и левице. То је дошло до изражаја 2005. године приликом усвајања скупштинске резолуције о проблему „Камериа“. Резолуција није усвојена, јер је 55 представника било уздржано, 53 је било за, а 4 против резолуције. Кључну улогу у не усвајању резолуције су одиграли социјалисти у циљу заштите положаја албанских емиграната у Грчкој. Наступ највиших функционера Албаније карактерише стално присутна иницијатива презентовања проблема „Камериа“ на билатералним и мултилатералним сусретима регионалног карактера (састанак шефова држава и влада земаља Југоисточне Европе).
 
На основу поузданих обавештајних извора, једна од тема Паналбанског скупа одржаног маја 2005. године у Риминију (Италија) је био проблем „Камериа“. На скупу је закључено да албанска страна није успела да оствари жељени степен интернационализације проблема у САД, што је последица деловања грчког лобија. Таква ситуација је довела да даље деловања буде усмерено према ЕУ, и то преко  НВО са префиксом „Камериа“. Тако је у  2008. године регистровано координисано деловање НВО „Камериа“ у Холандији (председник Фестим Лато) и Белгији (председник Абедин Ракипи). Метод деловања је директно обраћање највишим званичницима земаља чланица ЕУ, при чему се потенцира на угроженим људским правима и спречавању повраћаја одузете имовине. Све активности су координисане са НВО „Камериа“ у Албанији (председник Тахир Мухидини).

Паналбански карактер деловања НВО у Албанији је регистрован и током 2008. године и то у оквиру мреже НВО „ROSH“. Мрежа окупља албанске НВО са територије Албаније и земаља бивше СФРЈ. Циљна група је академска популација, а метод рада је вођење дискусија у којима преовлађују геополитичке, еконономске и социолошке теме. Сви скупови се организују у Албанији и медијски су покривени. Деловање са позиција стварања Велике Албаније и радикалнији ставови према начину решавања албанског питању у региону,  регистровани су код  НВО „Самоопредељење“ и  НВО „MJAFT“.
НВО „Самоопредељење“ (VETEVENDOSJA) је са територије Косова. На њеном челу је Албин Курти. У својим обраћањима инсистира на заједничком језику, карактеру и култури свих Албанаца, као и на уједињењу Косова и Албаније у циљу „одбране од грчких и српских фашиста“. Своје деловање координира са НВО „Национални фронт“ на чијем челу је албански држављанин Енис Сулстаров.
НВО „MJAFT“ је са територије Албаније. У последње време је један од критичара званичне власти и заговорник напуштања благонаклоне и попустљиве политике посебно према Грчкој.  Уједињење Косова и Албаније не сматра табу темом.

6. директорат EYP  (Национална обавештајна служба Републике Грчке) задужен за тероризам, организовани криминал и контраобавештајне послове је константно ангажован на праћењу деловања регистрованих екстремних фактора и елемената организованог криминала у региону.  Анализа извештаја и публикација грчке и других обавештајних служби  потврђују деловање АНА (Албанска Национална Армија), терористичке организације чији је крајњи циљ Велика Албанија. Најужи врх АНА чинe  албански држављани Идајет Бећири (главни руководилац АНА),  Спиро Бутка (пензионисани  пуковник и војни руководилац) и македонски држављанинм са легалним пребивалиштем у Швајцарској Гафур Адили (политички руководилац). АНА располаже са инфраструктуром која омогућава деловање на политичком, безбедносном и економском плану у циљу стварања нестабилности у региону. Регистрована је повезаност са муслиманским екстремистима у региону  (Косово и Македонија) и елементима организованог криминала транснационалног карактера. Оперативни подаци потврђују деловање према Грчкој, при чему је Грчка подељена у две оперативне зоне. Планови развоја предвиђају формирање ОВС (Ослободилачка војска Камерије). То потврђују и италијански отворени извори: „ Pagine di difesa“  ( анализа од 23.02.2005. године) и „Osservatorio Strategico“ (званични преглед Министарства одбране Италије, анализа објављена марта 2008. године). У  обраћању у писаној форми (мај 2009. године) „Институту за мир САД“, Гафур Адили поново отвара питање граница у циљу решавања албанског питања на Балкану и истиче да Албанци не уживају довољно демократских права у Црној Гори, Македонији и јужној Србији.
Организовани криминал у сфери трговине наркотицима је присутн и у спрези је са албанском мафијом. Почетком 2007. године у  међународној акцији заплењено је рекордних 430 кг кокаина, чија је тржишна вредност процењена на око 100 милиона евра. Пут дроге је био од Венецуеле, Црне Горе, Косова и Македоније, а крајња дестинација Грчка. 

Обавештајне прогнозе су да  Албанија неће одустати од питања „Камерије“. Очекује се деловање  на спољно - политичком плану у циљу даље интернационализације проблема. Интензивно се прати процес отварање питања повратка имовине македонских држављана која се налази у Грчкој. Очекује се појачано деловање НВО у иностранству према земљама чланицама ЕУ и и нституцијама ЕУ. Албански ектремни фактор може искористити нестабилну унутрашњу безбедносну ситуацију у Грчкој као покриће за своје субверзивне активности. Даље дипломатско и обавештајно деловање ће бити  координисано са Турском, а крајњи циљ је слабљење и губитак лидерске  позиције коју  Грчка има  на Балкану.

„Вондра Иван“