Да ли су убиства Политиковскаје и Литвињенка подметања Путину?
Да ли је пријем Србије у Партнерство за мир део обрачуна са Путином?
Како је Црна Гора постала европски центар за прање пара руско-израелске мафије?
Да ли се Британија тајно спремала да изручи Березовског Русији?
За кога ради срспки тајкун Мирослав Мишковић?
Пише: Ивона Живковић
О убиству руске новинарке Ане Политиковскаје и тровању радиоактивним изотопом, бившег руског шпијуна Александра Литвињенка, светски медији су протеклих недеља нашироко извештавали. Из скоро свих изнетих детаља може се лако закључити да је иза ових убистава нека тајна служба блиска руском председнику Владимиру Путину. Јер, обе жртве су у јавности биле жестоки критичари баш његове политике.
Овакав став је пренет и у нашим домаћим медијима.
Али, много података изашло је на видело и преко интернета. Ове информације које нису политички коректне, битно одударају од тумачења које је пласирала глобална медијска олигархија.
Погледајмо чији интереси заиста стоје иза ових убистава, према према аналитичарима који нису подобни за глобалне медије.
КАКО КОМПРОМИТОВАТИ ВЛАДИМИРА ПУТИНА
Убиство Ане Политиковскаје у Москви добило је изузетно велики публицитет широм света иако се радило, како кажу упућени, о једној сасвим обичној новинарки који је пратила свакодневна догадјања. Политиковскаја је ћерка бившег украјнског дипломате, те је као имућно функционерско дете читавог живота веома удобно живела, за разлику од вечине својих вршњака у Русији. Родјена је у Њујорку. Политиковскаја је била новинар "Новаје Газете", чији је власник руски олигарх Александар Лебедев. Он је расписао награду од 1.250 000$ за откривање убице.
Ана Политиковскаја мистериозно је убијена у свом стану у Москви само неколико дана пре Путинове важне посете Немачкој, те се наглашено медијско покривање овог случаја у западним медијима лако може тумачити и немером да се Путин компромитује у западном јавном мњењу.
Бивши Совјетски председник Горбачов, који је сада деоночар "Новаја Газете", написо је у уводнику тим поводом баш такву констатацију: "… они који су убили Ану П. желели су да ударе на Путина."
Тровање бившег агента КГБ Литвињенка и његова смрт у једној болници у Лондону поклопили су се са одржавањем самита Русија - ЕУ. И то је добило велики медијски публицитет. Литвињенко је умро од тровања радиоактивним полонијумом 210.
ЛИТВИЊЕНКО И БЕРЕЗОВСКИ
Литвињенко је тврдио да је послат из Москве у Лондон да убије одбеглог руског олигарха Бориса Березовског (познатог и под именом Платон Еленин), али је он наводно одбио да изврши наредјење.
За Березовским је Русија одавно расписала медјународну потерницу због велике пљачке руских фондова и изношења новца у Израел. Березовски је узео израелско држављанство и настанио се у Лондону. Сва настојања Русије да он буде изручен Москви, безуспешна су већ годинама.
По изворима блиским америчкој НСА тврди се да је Русија вршила јак финансијски притисак на Лондон да Березовски буде испоручен. По неким другим изворима споразум две земље о обостраној екстрадицији криминалних елемената управо је био спреман за потписивање када је против Путина кренула перфидна кампања са подметањем кривице у поменутим убиствима.
Наводна изјава Литвињенка дата медијима пред саму смрт да иза његовог тровања стоје људи блиски Владимиру Путину, тумачи се као настојање неоконзервативних (ционистичких) медија да компромитују Путина, а Березовског у јавности прикажу као жртву. Тако би његовим евентуалним изручивањем Москви, овакав потез британске владе у јавности имао негативан одјек.
Један руски званичник одмах је изјавио лондонском Сундаy Тимес-у: "Ако питате ко је имао највише користи од ових убистава, одговор може бити само - Борис Березовски, човек који је сопственом вољом ван Русије и сада у кампањи дискредитације Путина и Кремља."
И други руски званичници за убиство Литвињенка, али и Политиковскаје, одмах су окривили руско-израелску мафију, пише на свом информативном сајту одлично упућени аналитичар из Вашингтона, Вејн Мадсен. Ова мафија често се назива јеврејском мафијом, али њу не чине само руски, украјнски и израелски Јевреји, који најчешће и користе Израел као уточиште.
Њихова мрежа је разграната по читавом свету, а Црна Гора је постала један од њених центара за прање новца и у стварности, не само на филму о Џемсу Бонду. Тврди Мадсен. Пипци ове мреже досежу високо и до америчке администрације у Вашингтону, што Мадсен као бивши службеник НСА помно прати.
КАДА ЈЕ ЛИТВИЊЕНКО ПРЕШАО У ИСЛАМ?
Занимљиво је да се и на једном чеченском информативном сајту тврди да је Литвињенко преобраћен у ислам и да је непосредно пред смрт над њим извршен обред "Сура Yасин" у складу са Кураном те да ће бити сахрањен на муслиманском гробљу. То је потврдила и његова породица, али се не слажу у тврдњама када је он то учинио. Његов отац Валтер је ракао је се Александар преобратио два дана пред смрт, док Чечени тврде да је то било много раније. На самртничкој постељи Литвињенко је наводно захтевао и да се у Чеченију, његовој "браћи по оружју", пошаље порука о његовој мученичкој борби против "Путинове криминалне групе".
Ипак, породица је Литвињенка сахранила на лондонском Хигхгате гробљу у присуству Березовског и Ахмеда Закајева и многих других, док је по извештају "Ассоциатед Пресс" Лорд Џон Риа, директор канцеларије "Спас Чеченије", држао на погребу слику Ане Политиковаскаје. Литвињенко је наводно радио и на расветљавању управо тог злочина када је отрован.
ВЕЗЕ СА "АЛ КАИДОМ"
Европски медији известили су да је Литвињенко био умепшан у ланац кријумчара радиоактивним материјалом, што је потврдио и његов пријатељ, италијански "експерт за безбедност", Марио Скарамела, који је и сам озрачен и налази се у овом тренутку у болници. По њему Литвињенко је озрачен случајно приликом једног транспорта. Ова повезаност са чеченским муџахединима, Литвињенк доводи и у везу са такозваном "Ал Каидом", односно њеном мрежом у Европи која се бавила оваквим кријумчарењем у намри да направи "прљаву бомбу" која би била искоришћена у неком од терористичких напада у срцу Европе.
Део ове кријумчарске мреже је дуго био и под надзором обавештајца ЦИА, Валери Плајм Вилсон, која је радила преко Цијине прикривене компаније "Бреwстер Јеннингс & Ассоциатес", све док није откривена, а што је испоставило се потекло од веома високих чиновника у непосредном окружењу америчког председника Буша. Учињено је то како би се компромитовао њен муж, бивши амбасадор у Ираку, који се противио америчкој интервенцији у тој земљи. Након велике афере у САД, она је напустила овај посао, а смењен је Бушов шеф кабинета, Карл Роув.
Подсетимо да је такозвана "Ал Каида" са својим Муџахединима дуго и несметано деловала на простору БиХ као и на Космету, а бројни докази показују да је била обучавана и финансирана преко појединих агената ЦИА. Све ово са америчким националним интересима није имало много везе.
Колико је ова мрежа утицајна говори и податак, који Мадсен такодје износи, а то је да постоји писана информација коју је ФБИ добио у два наврата, марта и јуна 2001. године где се упозорава на могућ терористички напад великих размера. Наиме један официр израелске војске је на једном јеврејском гробљу у Њу Џерсију чуо разговор на хебрејском у коме се помињао напад "на близнакиње" који ће "Америнакце научити памети". Обавстио је о томе писмено ФБИ, али ништа није предузето…
ЗАШТО РУСКИ ОЛИГАРСИ БЕЖЕ У ИЗРАЕЛ?
Мадсен верује да је Литвињенко вероватно био двоструки агент. Он је преко Турске стигао у Британију где је допратио последњу испоруку радиоактивног материјала укључујући цезијум 137, радијум, иридијум, стронтијум 90, уранијум, торијум и плутонијум 239, а што је све руско-израелска мафија продала онима који су понудили највећу цену.
Није случајно, тврди Мадсен, што Турска подржава ову
мрежу за чеченску герилу, док је један од њених лидера, Ахмед Закајев, близак сарадник Березовског, и у вези са Литвињенком.
Као агент ФСБ (Федералне Службе Безбедности) Литвињенко је проследио нека тајна документа у Израел наносећи огромну штету руским лидерима. Документа је пренео руско -израелском бизнисмену, Леониду Навзлину, бившем извршном директору "Yукоса", за којим је руска влада издала потерницу због убиства, проневере и утаје пореза. Невзлинов бивши шеф у "Yукосу", Михаил Ходорковски, налази се у руском затвору због утаје пореза.
Невзлин је и бивши председник Руског Јеврејског Конгреса, а тренутно живи у Тел Авиву под заштитом израелске владе. Невзлинов колега, такодје у избеглиштву, Владимир Дубов, главни је "Yукосов" деоничар као и богаташ Владимир Гусински. Сви ови бивши "Yукосови" функционери и руски тајкуни, за којима су изадате потернице, везани су и за британског банкара и бизнисмена Јакоба Ротшилда, тврди Мадсен. Занимљиво је и да су водећи чланови ове данас најмоћније династије у свету (која је оснивач и практично највећи земљишни власник Израела), били на проглашењу независности Црне Горе.
Контролни пакет акција који је у "Yукосу" имао Михаил Ходорковски од 13.5 милијарди долара, након његовог хапшења припао је Јакобу Ротшилду, по основу њиховог тајног споразума који је наводно начињен само неколико дана пре хапшења Ходорковског. Ротшилд и Ходорковски су се познавали већ дуго, а повезала их је "обострана љубав према уметностима" и заједнички филантропски рад(!), објавио је тада "Сундаy Тимес".
Литвињенкова двострука игра огледала се и што је као агент ФСБ управо имао задатак да се убаци у кријумчарску мрежу која је ишла из Чеченије и открије њене канале до Беле Куће у Вашингтону. Литвињенко је очито знао превише.
КОГА СЕ ПЛАШЕ АМЕРИКАНЦИ?
Извештај о његовој умешаности у рад израелских босова организованог криминала објавио је раније и "Wасхингтон Пост". То је била прича о фалсификованим банкнотама од по 100$ које је штампала група из мреже стационирана у Јужној Осетији и која је имала оперативне везе са криминалним шефовима стационираним у Грузији и Израелу.
Ево која сазнања има Мадсен:
"27. октобра 2004. један курир ове фалсификаторске дружине, Хазки Хен, срео се са једним прикривеним агентом "Тајне Службе" у хотелу "Линтхицум", у Мериленду у близини Медјународног аеродрома Балтимор-Вашингтон. Хен, који је управо стигао у Тел Авив, понудио је размену 230 000$ у лажним "Бен Франклин" апоенима за 80000 у правим новчаницама. Хен се, такодје, сложио да снабде са додатних 1,5 милиона УС долара у лажним апоенима од по 100 $ и разговарано је о могућој испоруци од 10 милиона долара у лажним апоенима за убудуће.
Хен за ово дело није оптужен од стране америчке федералне владе све до новембра 2005. Онда је тврдио да је болестан да би поднео судјење, па му је дозвољено да се врати у Израел(!?)"
Руско-израелски криминалци су такодје кривотворили Америцан Еxпресс Травелер'с Цхецкс у Источној Европи.
"Случај Хен је", додаје Мадсен, "још један пример како америчка влада пропушта да суди израелским криминалцима, шпијунима и осталима који представљају претњу за националну безбедност САД. Исти сценарио је одигран са "Ал Каидиним" финансијером Yехуда Абрахамом, њујоршко -израелским дилером дијаманата, који је прао новац за руско-израелске криминалне босове и као Малезијац био повезан са "Ал Каидином" подружницом 'Јемаах Исламиyа'.
Ту је и Асхер Карни, Јужноафриканац и Израелац који је превозио нуклеарне упаљаче из САД у А.Q.Кхан мрежу у Пакистану. И многи други израелски шпијуни ухваћени су око осетљивих војних постројења у САД, који су се представљали као студенти уметности, пролазници, туристи…"
МРЕЖА ИЗ РУСИЈЕ ВОДИ ДО ИРАКА И ВАШИНГТОНА
Британска полиција је открила трагове полонијума 210 и у канцеларији Бориса Березовског у Лондону. Мада је полиција чувала канцеларију Березовског, он је рекао "Гуардиану" да не зна ништа о томе и одбио сваки даљи коментар.
Гуардиан је известио и да су радиоактивни трагови надјени у 7 Доwн Стреет у лондонском дистрикту Маyфаир.
Интернет претрага показује да је канцеларија "Интерпарк Хоусе", на тој адрси, као и штаб за угаљ, нафту и скривени енергетски фонд фирме "Старсупплy Туллетт Енергy". Ту су и канцеларије "Метро Интернатионал", глобалне медијске фирме; "Ницхиеи, Лтд", једне јапанске консултантске фирме; "Цапитол Цорпоратионс плс", који поседује три казина у Лондону, "Цроцкфордс" и "Цолонy Цлуб" у Маyфаир, и "Цромwелл Минт" у Кенсингтону.
Сцотланд Yард је пронашао и трагове полонијума 210 у једној канцеларији у лондонском Wест Енд-у, у згради која припада пословима обавештајне фирме "Титон Интернатионал Лтд", и "Еринсyс УК Лтд. Ова последња је приватни војни уговарач који послује у Ираку.
"АБЦ Неwс" је известио да је портпарол "Еринсyс" потврдио да је Литвињенко посетио њихову канцеларију "по ствари сасвим невезаној за тровање", али је одбио да саопшти детаље.
Дакле, поред повезаности са руско-израелском мафијом, Мадсен је већ раније писао да "Еринсyс" има везе са ирачким агентом за утицај Ахмадом Чалабијем, што значи и са ирачким нафтним бизнисом и војном окупацијом Ирака.
Ево шта је са тим у вези написао 16. октобра 2006:
"У вези последњег ирачког крвопролића цивлиа и полицајаца занинмљиво је напоменути коментар који је дао ирачки Министар за унутрашње послове у вези осумњичених страна за које се тврди да су одговорне за масакр. Јаwад ал-Болани, на прес конференцији одржаној у петак у Багдаду, одбацио је тврдње Бушове администрације, у којој преовладјују неоконзервативци, да је највећи број мртвих због деловања ирачких побуњеника који су се инфилтрирали у војску и полицију Ирака. Ал Болани сматра да одговорност за мртве, као и ужасна одсецања главе цивилима, почивају на сарадњи Коалиције Привремене Власти и Сервиса за заштиту постројења - Фацилитиес Протецтион Сервице (ФПС). То је једна нерегуларна војска коју чини 150 000 страних плаћеника који имају уговоре са приватним службама безбедности.
Око 14 000 чланова Ирачког персонала за безбедност је из "Ирачких Слободних Снага". То је милиција лојална неоконзервативцу, ирачком Шииту, Ахмаду Чалабију.
Ове снаге имају једну од најтежих белешки о кршењу људских права у свету: као безбедносне снаге користио их је јужноафрички апартхејд, баш као и колумбијска, салвадорска и чилеанска власт за своје анти-герилске парамилитарне снаге. Исте плаћенике користили су у Великој Британији, САД, Непалу, Фиџију, Израелу и Филипинима.
Одрубљивања главе, која су видјена у Ираку, карактеристика су непалских гурки, од којих многи и данас раде под уговором као обезбедјење приватних компанија у Ираку".
Главни приватни уговарач повезан са "Ирачким Слободним Снагама" је "Еринсyс Лтд". Он је једини добио уговор од ирачке привремене владе да пружа "сигурносне услуге" потребне "нафтној инфраструктури" у Ираку.
Само у Бушовом Ираку заштита нафтних постројења је важнија од људских живота, напомиње Мадсен.
"Еринсyс" је повезан са Чалабијем кроз партнерство са фирмом "Ноур УСА Лтд", регистрованој у северној Вирџинији, маја 2003. од стране Абул Худа Фарукија, јорданског Америнакца који је већ имао више добрих уговора са америчким Министарством одбране (Пентагоном). Фаруки је почетни новац за посао добио од "ХИФинанце", а који опет потиче из новца "Петра Интернатионал Банкинг Цорпоратион", који је у саставу "Банк оф Цредит анд Цоммерце Интернатионал". БЦЦИ је јорданска подружница којом је управљао Мохамед Чалаби, нећак Ахмада Чалабија. Заступник и адвокат ирачког "Еринсyс-а" је Салам Чалаби, други нећак Ахмада Чалабија и пословни партнер адвокатске канцеларије "Феитх анд Зелл". Ова канцеларија има седиште у Јерусалиму, а сувласник јој је Даглас Феит, бивши високи функционер Пентагона. Канцеларија има представништва и у Москви и Вашингтону.
Даглас Феит је са својом политичким ментором, који га је и увео у Пентагон, Ричардом Перлеом, био главни финансијски оперативац у финансирању босанских Муџахедина, којима је преко вашингтонске "Ригс банке" и "Босанског Одбрамбеног Фонда" достављао новац који је у арапским земљама прикупљан као "помоћ муслиманској браћи" у Босни, нападнутој од стране "великосрпских окупатора".
Ричард Перле је у више наврата био и на састанцима моћне Билдерберг групе и важи за веома утицајног и моћног неоконзервативца у Вашингтону. И Феит и Перле су америчко- -израелски држављани.
Партнер Березовског у послу је и Нил Буш, брат председника САД, и фирма "Силверадо Савингс & Лоан". Нил Буш и Березовски су се срели у Риги 2005. Нил Буш је видјен и у приватној ложи Березовског на једној фудбалској утакмици у Лондону.
Березовски је главни инвеститор и у софтверској компанији "Игните" која се бави едукацијом. Суинвеститори су Барбара и Џорџ Буш старији. Пословни партнери Березовског су и: Бадри Патаркатсишвили, некад омладински лидер комунистичког грузијског Комсомола, председник Грузијског Олимпијског Комитета, медијски могул, и главни инвеститор у фудбалске клубове у Британији, Грузији и Бразилу; ту је и кувајтски финансијер Мохамед Ал Садах; кинески компјутерски тајкун Винстон Вонг.
За Патарктсишивилијем Русија је расписала потерницу, али га штите грузијско и израелско држављанство. Обе државе не дозвољавају његову екстрадицију.
И други инвеститори у "Игните" су занимљиви. Ту су бројне тајне корпорације регистроване на Девичанским острвима и у неизбежном Дубаију, док Вејн Мадсен тумачећи нека честа путовања Нила Буша на Филипине и Тајван, не искључује могућност да је и поглавар Унификационе Цркве, контроверзни Сан Мајунг Мун, пословни партнер исте корпорације.
Тако се формира читав интерсни круг: Березовски, Чалаби, Литвињенко, Абул Худа Фаруки, Мохамед Чалаби, Салем Чалаби, Даглас Феит, Ричард Перле, породица Буш итд...
Дакле, може се видети и ко су неки од профитера из америчког рата у Ираку. Јер, амерички народ сигурно није. Напротив, амерички маринци и њихове породице само су жртве.
Сада неоконзервативци у Вашингтону покушавају да се дистанцирају у јавности од својих гнусних акција и "политике Џорџа Буша". Плен у Ираку је уграбљен, прање руку је у току. Кривац је, наравно, Председник.
Березовски и Литвињенко заједно су радили на обарању администрације Владимира Путина. Разлог је намера Путина да сломи велике руске олигархе који су опљачкали огромно богатство и изнели га углавном у Израел, и то удружени са чеченским терористима који су повезани са бомбашким нападима извршеним у Москви и другим руским градовима.
Вашингтон још нема ту снагу. САД тек треба да добију председника који ће бити водјен искључиво националним интересима Американаца. Ако такав икада додје на власт демократским путем.
Дакле, ланац у који је повезана мафија, глобални корпоративни бизнис, државна технократија многих земаља са својим корумпираним политичарима, медјународне лобистичке групе, као и делови обевештајних служби, војске и полиције, данас, на жалост, чине све јачу окосницу светске политике која подстиче тероризам и ратове само у циљу стицања профита. Највеће жртве оваквог медјународног криминала су мале државе које нису у стању да се заштите, јер корпоративни бизнис одавно већ барата капиталом који премашује бруто друштвени производ и много јачих држава.
Страх патриотске Америке да се са овим моћницима обрачуна, јасно показује колика је њихова снага.
Историјски гледано време у коме живимо данас биће исписано као време владавине глобалне мафије.
ИЗНЕНАДНИ ПРИЈЕМ СРБИЈЕ У "ПАРТНЕРСтВО ЗА МИР"
Мета ове интерсене мреже тренутно је Владимир Путин. Ударац који је у истој кампањи Путину нанет свакако је и нагло примање Србије у војни Савез Партнерство за мир. Дакле, није у питању никаква "победа демократских и евро-атлантски оријентисаних снага у Београду" (како то домачи политички дилетанти описују) , већ јасно војно одсецања Србије од традиционалног савезника, што представља директан шамар Русији и покушај стварање нових тензија у односу Исток- Запад.
БЕРЕЗОВСКИ ИЗА МИШКОВИЋА?
По писању недељника "Таблоид", пословни партнер Березовског је и српски тајкун Милорад Мишковић, који тренутно несметано пљачка Србију по истом принципу како су руски тајкуни пљачкали Русију. Новац из Србије Мишковић износи директно у Лондон, преко веза и контаката које му очигледно прави Березовски. Влада Србије на челу са Војиславом Коштуницом се овом домаћем олигарху уопште не супроставља. Зато са Русијом има све лошије односе.
