Чим сам чуо да је у Мексику букнуо „свињски грип“ сместа сам телефонирао у ацтечку престоницу свом добром пријатељу Ричију О. како бих из прве руке сазнао шта се то тамо реално догађа. Он очито није био расположен, па ми је казао да је мексичких, калифорнијских и којекаквих вируса сит до гуше, те стога намерава да се хитно пребаци у Еквадор док још границе нису сасвим затворене. „Одавде, из Москве, све изгледа другачије, - охрабривао сам ја пријатеља. „Немој паничити. У више наврата сам си говорио да  је чашица текиле најбоље средство од свих болестију“. Помињање текиле није, међутим, одушевило Ричија. „Ма какво самолечење! – одбрусио је он. „Постоји само једно ефикасно средство против вируса – Тамифлу,  чије сам резерве већ осигурао“...

**

„Свињски грип“ А/H1N1, о коме су забрињавајућа саопштења преплавила светске медије, по први пут се појавио, ако је веровати новинарима,  у мексичком сеоцету Ла-Глорија, које се налази у суседству са фармама свиња компаније Керол. Многобројна ђубришта, бетонски „базени“, испуњени полураспаднутим труповима мртвих животиња, ројеви муха – разносилаца заразе – уобичајена је средина у којој живе становници сеоцета. Драстичне осцилације дневних и ноћних температура доприносе настајању прехлада, па су грипозни симптоми тамо уобичајена ствар.  И сасвим је могуће да је у том опасном за човека месту и сазрео нови вирус. Доктор Ентони Фоси, директор Националног америчког института за алергијске и инфективне болести, није баш бирао речи када је говорио о вирусу: „Раније се са њим нисмо суочавали. Становништво нема урођени имунитет на тај облик вируса, који се преноси са човека на човека. Ти фактори говоре о опасности од пандемије“.

И тако је Мексико за тили час постао „изопштена“ земља. Једино се још Северна Кореја сада налази у сличној изолацији. Информативно страшење „свињским грипом“ попримило је такве размерее, да је приморало многе прекаљене политикологе, аналитичаре и коментаторе да поверују у наилазећи „вирусни Армагедон“. Владе низа земаља, да би умириле становништво, прибегле су радикалним мерама.  У Египту су власти без било каквог двоумљења наложиле да се покољу сва грла свиња. Перу, Аргентина, Еквадор и неке друге земље обуставиле су авио-саобраћај са Мексиком. У Латинској Америци је стављен и вето на одржавање спортских такмичења са мексичким екипама. Настале су несавладиве тешкоће у вези са проласком мексичке продукције животињског порекла преко царине.

Међутим, како се испоставило, статистика о умрлима од „свињског грипа“ у Мексику од самог почетка била је веома повећана и драматизована. А како да се она провери када су западни медији иза кулиса давали усаглашене бројке и унапред договорену интерпретацију настанка и ширења вируса. Писали су да је почетком маја вирус усмртио 160 Мексиканаца, а у земљи је било укупно евидентирано око две и по хиљаде случајева оболења.  Нарочито је на опрез наводило то, што је „свињски грип“ погодио и Северноамериканце. Ако чак у САД нису у стању да се изборе против вирусне напасти, значи да је ситуација збиља опасна. Десно-конзервативни медији у земљама Западне полулопте и Европе  са необјашњивом усрдношћу су доливали уље на ватру.  Наша епоха свеопште нестабилности  и кризних појава побуђује обичног мирног „смртника“ да поверује и у најкатастрофалније прогнозе. А њему се може сугерисати шта год хоћете. У таквим околностима комфорно се осећају само они  експерти који су навикнути да догађаје третирају у конспиролошком кључу: за њих важи правило: што горе, то боље. Што је више негатива, тим ефикаснијом и аргументованијом изгледа концепција  злослутне  светске завере против уобичајених  начела људског друштва.

Лансирају се две верзије о будућем развоју догађаја. Оптимистичка: предузете превентивне мере помогле су да се  угуши опасност од „свињског грипа“ у његовом зачетку, а на лето ће та опасност бити и дефинитивно угушена. А песимистичка верзија, по мом мишљењу је објективнија, јер објашњава неочекивано слабљење информативног пресинга поводом епидемије. У Сједињеним Државама, у принципу, све се завршило пролазним застрашивањем грађана, који су накратко запоставили кризне невоље. У Мексику су добрано кориговане „потврде“ смртности од „свињског грипа“ и смекшане првобитне строге мере у циљу борбе против вируса: на улицама се појавило више пролазника, у ресторане и бифее вратила се клијентела, у продавнице – купци. Међутим, све је то понајпре привремени предах. Наредни напад немилосрдније модификације вируса A/H1N1 може уследити,  према прогнозама низа експерата из Латинске Америке, у јесење-зимској сезони ове године. Где ће се то догодити? У Бразилу? Венецуели? На Куби? Или ипак у Азији?

Како овде да се не присетимо изузетно оштре реакције кинеских власти на „мексичку опасност“. Оне су без било какве церемоније сместиле у карантин госте из Земље Ацтека, немајући за то, како се чинило, довољних основа. Уследиле су чак и званичне изјаве владе Мексика на адресу власти Поднебесне поводом  изазовно некоректног односа према Мексиканцима, као да су они малтене прокажени.

Стиче се утисак да влада НР Кине располаже тајном информацијом, која указује на могућност „циљно усмереног коришћења“ вируса A/H1N1 против кинеског становништва, али наравно не од стране Мексиканаца, већ друге „заинтересоване стране“. Је ли могуће тако нешто? Сасвим, ако се присетимо епидемије Denga (Болест преноси женка комарца  Aedes aegypti), која се обрушила на Кубанце почетком 80-их година. Острво Слободе морало је платити хиљадама смрти за стицање умећа да се бори против те страшне болести, створене у северноамеричким тајним лабораторијама.  И ево нове опасности, око које се плету информативне сондирајуће  приче. Како да се овде не присетимо пророчанстава „у стилу Ванге“ неких високопостављених чиновника пређашње администрације САД о „суровим светским потресима“ са којима ће се суочити Обама и његов тим. Да ли и будућа глобална пандемија  (која тек што је  испробана у очима целог света у блажој варијанти) спада у те потресе?

По речима венецуеланског публицисте Д. Кана, биолошка бомба постала је значајни саставни део рата четврте генерације. Она је практично заменила атомску бомбу, коју је активно осуђивао након што је употребљена у Хирошими и Нагасакију тај исти империјализам, који сада покушава да нам се представи као невинашце. Па хиљаде људи је  умирало од такозваног азијског грипа и ужасног AIDS,  чији вирус HIV(то је доказано) носи  „бренд“ MadeinUSA. На самом почетку он је био намењен избављењу човечанства од „ликова“ са „повећаним ризиком“: хомосексуалаца, наркомана, проститутки и других. Сада нам шаљу „вирус грипа Гринго“, који се погрешно назива „свињским“.

**

У латиноамеричким земљама са „популистичким режимима“ према опасности од епидемије за сада се односе скептички. Марио Силва, телевизијски коментатор на државном каналу Венецуеле, означио је халабуку, коју је опозиција подигла око „свињског грипа“,  као „информативно-психолошки тероризам“. На територији земље није забележен ни један случај оболења од грипа, али су антивладини телевизијски канали, радиостанице и штампани медији, очито на миг из САД, спровели снажну кампању страшења становништва. Лајтмотив је следећи: „Чавес ништа не чини у циљу спречавања смртне опасности која се наднела над Венецуелом!“ Непријатељи режима покушавају да код Венецуеланаца изазову свеопште осећање незаштићености, неверице у компетентност власти, осуђености. Наравно, у условима масовне хистерије, опозиција ће имати веће могућности за манипулисање народом, за увлачење његовог дела у акције дестабилизовања владе. Узгред речено, Венецуеланци не наседају баш превише на методе „информативно-психолошког тероризма“. Чавес је  објавио да влада контролише ситуацију, и њему су поверовали. У Венецуели нећете срести људе са превентивним маскама на лицима. Приказане на опозиционом телевизијском каналу „Глобовисион“ две девојке са таквим маскама, по мишљењу Мариа Силве, у ствари су сараднице тв-канала, које су специјално позирале за репортере.

Као и у другим земљама Латинске Америке, тако и у Венецуели сматрају да манипулације око „смртно опасног свињског грипа“  користе ТНК и монополисти фармацеутског тржишта. Најчешћес се с тим у вези наводи име бившег министра одбране САД Доналда Рамсфелда, који помаже својим кампањонима, фармацеутима-капиталистима да без губитака превазиђу кризне појаве, па чак и да стекну завидни профит.

Експлоатација страха увек је било рентабилно занимање. Али кудикамо  страшније од свих „свињских епидемија“ (17 реалних жртава по подацима Светске здравствене организације) изгледа смртност изазвана другим узроцима. Сваког дана у целом свету од глади умире 16 хиљада деце, од маларије – 8 хиљада људи, од  AIDS – 6 хиљада, али нико не звони на узбуну.

**

„Свињски вирус“ инспирисао  је сувенирски бизнис да произведе нове узорке продукције на дату тему. У Сједињеним Државама популарне су постале мајице, на којима је застави Мексика придодата силуета свиње. Текст кореспондира са сликом, и није ни мало пријатан за земљу која је „изнедрила“ епидемију. У самом Мексику живо се продаје плишани лик вируса A/H1N1. У сувенирској иновацији он се представља као чупаво клупче отровно-модре боје са продорним очима змије. Вирусно клупче има и своје име – «Ачуфи». У рекламној кампањи користи се овакав текст: «Набави ову оригиналну играчку као подсећање на епидемију 2009. године, која је букнула у Мексику због «свињског вируса». Похвали се њоме пред пријатељима, а својим унуцима приповедај о  том јединственом историјском догађају». Многи у земљи збуњени су због таквог лаконског прилаза новом вирусу који, судећи по свему, још није казао своју последњу реч, али има много и оних, који  подржавају досетљиве предузимаче: «Одлична идеја, изванредно изведено!»

Мој пријатељ већ се вратио у Мексико из Еквадора и купио неколико «Ачуфија» са змијским очима. Да се нађу међу осталим сувенирима. На питање шта ће чинити у случају рецидива вируса A/H1N1, Ричи је одговорио у њему својственом маниру: «Нећу насести на провокације и лечићу се традиционалном за Мексиканце методом: чаша текиле, кришка лимуна и зера соли»

Превод:
Р.Досковић