Прошлогодишња експлозија у кругу војне базе „Гердец“ (14 км од Тиране) и даље је у жижи интересовања унутрашњих и међународних фактора. Несрећа  са трагичним последицама (26 погинулих, 300 рањених и материјална штета од око 12 милиона евра) показала  је стање државног система Албаније, присуство високог степана корупције власти и непобитне доказе њихове   повезаности са организованим криминалом у пословима трговине наоружањем и војном опремом. Као кључни појединци појављују се Саљи и Шкељзен Бериша. Афера ће имати утицај на предстојеће јунске изборе, али и на појаву  нових и некомпромитованих   кадрова на политичкој сцени Албаније.

Током четворогодишњег периода владавине Саљи Берише, регистрован је драстичан пораст извоза наоружања и војне опреме (560% у односу на 2005. годину). Регистроване су материјално – финансијске трансакције према Арегнтини, Ирану, Грузији, Израелу и пре свега према Авганистану, а главни извозни производ је била муниција. Такође, у истом периоду  је укинут државни монопол (2007. године) у пословима са наоружањем и војном опремом.
Најприоритетнији пројекат у процесу реформе је уништавање вишка муниције, што су финансирали међународни фактори. На тим ризичним пословима  поред постојеће  три компаније из наменског сектора, била је ангажована и новооснована приватна компанија „Албдемил“ (регистрована децембра 2006. године). Од укупне количине муниције у периоду од 2005. до фебруара 2008. године, Министарство одбране је компанији „Албдевил“ издало 41 % налога за процес конвертовања ! Анализа  материјалних, финансијских, технолошких и информационих токова довела је до закључка да нису у питању само послови уништавања вишка минско – експлозивних средстава, већ и трговина истим. Профит се остваривао на два начина: продајом конвертоване муниције као отпада на берзи метала и продајом вишка муниције.

У комплетан ланац, поред структура власти, били су укључени следећи правни фактори: албанска компанија „Албдемил“, албанска компанија  „MEICO“ (Military Expotr Import Company), aмеричке компаније „SAC Inc (Southern Ammunition Company Inc)“ и „AEY“ и кипарска офшор компанија „ЕVDIN LTD“.  Поред Саљи и Шкељзен Берише, кључни појединци су: Михаил Делијоргји (председник компаније „Албдемил“), Ефраим Дивероли (председник компаније  „AEY“), Коста Требицка (албански бизнисмен), Јили Пинари (директор  „MEICO“), Хенри Томет (швајцарски држављанин и власник кипарске офшор компаније „EVDIN LTD“), Фатмир Медиу (бивши Министар одбране).

Анализа фактора укључених у процес  конвертовања муниције, граната и пројектила у тренутку експлозије

Kомпанија „Албдемил“ је прва приватна компанија   којој је издата дозвола за промет и технолошке активности робом специјалне намене(извоз и конверзија муниције). Регистровани власник је Михаил Делијоргји (стар 25 година, познат као „краљ метала“). Компанија је имала седиште у кругу базе „Гердец“ у оквиру које је био организован и технолошки процес . Ангажована је радна снага без скромним искуством  у пословима конвертовања (могућ узрок експлозије), а у тренутку експлозије у кругу базе се налазила велика количина  муниције (вероватан узрок експлозије и веома озбиљан прекршај) .  Као партнер у пословању, регистрована је америчка компанија „SAC – Southern Аmmunition Company), а испред државе Албаније компанија  „MEICO“  . Први склопљени уговор ( априла 2007. године) је  прецизирао конвертовање муниције и граната малог калибра, а други уговор   (децембра 2007. године) је  предвиђао конвертовање граната ( калибар од 40 мм до 152 мм).  У првој фази пројекта конвертовано је око 20.000 тона муниције (добијено је око 14.000 тона метала) при чему је остварен приход од око 70 милиона евра. Други уговор је требао да оствари профит од неколико стотина милиона евра (ради се о гранатама и пројектилима, који поред бакра садрже и челик, али и одређену количину злата).
Након избијања експлозије, представник компаније   „SAC – Southern Аmmunition Company оf Loris)“  је потврдио ангажовање до децембра 2007. године и то само у процесу конвертовању муниције малог калибра, а не и артиљеријских граната. Државни органи САД су предузели истражне радње. Нису утврђене неправилности и везе ове компаније са експлозијом, а чињенице указују да је њено присуство имало формално покриће за деловање компаније „Албдемил“.

Анализа фактора укључених у продају муниције

Анализа матријалних, финансијских и информационих токова везано за продају муниције ставља у фокус правне  факторе ( „АЕY“,   „MEICO“, „EVDIN LTD“ и „Албдемил“) и личности (Ефраим Дивероли, Јили Пинари, Хенри Томет, Михаил Делијоргји, Фатим Меидиу, Шкељзен и Саљи Бериша).

Компанија „АЕY“ је регистрована у Мајами Бичију. До избијања експлозије на њеном челу  је био Ефраим Дивероли (стар 22 године), а његов заменик је био физиотерапеут (стар 25 година). Анализа пословних активности до 2008. године указује на пословање са и за рачун државних агенција САД са регистрованим активностима у Пакистану, Боливији и Ираку. Почетком 2008. године, Влада САД је са компанијом „АЕY“ склопила уговор о снадбевању муницијом безбедносних снага Авганистана у вредности од 300 милиона $. „АЕY“ је на тај начин постала главни снадбевач муницијом безбедносних снага снага Авганистана. Муниција је пласирана преко посредничке фирме одређене од стране  Пентагона, а Албанија је постала главни извор снадбевања муницијом (стара око 40 година и непрописно упакована). То је потврдио и    „New York Times“ у репортажи од  27.03.2008. године. 
Са албанске стране, главну улогу у трансакцијама и формирању цене је имала компанија „MEICO“ , која је за посредничке активности одредила кипарску офшор компанију „EVDIN LTD“ (у власништву швајцарског држављанина Хенри Томет). У посредовању и препакивању муниције  учествовао је и контраверзни албански бизнисмен Коста Требицка  власник компаније „XHOI“.
Након експлозије уследио је талас хапшења  у Албанији и САД,  а укинут је имунитет бившем министру одбране Фатмир Медиу. Интереснтна је улога и судбина бизнисмена Косте Требицког. Постоје транскрипти комуникације између Диверолија и Требицког. Квалитет снимака и анализа садржаја комуникације, указује да је све рађено у припреми и координацији са ЦИА. Садржај свих разговора је публикован у отвореним изворима (интернет и публикације). Његово тело је пронађено 12.09.2008. године у близини Тиране.

Избори у 2009. години у случај „Гердец“

Годину дана после катастрофе, афера „Гердец“ је и даље присутна на унутрашњој сцени Албаније и добија све више на значају пред наступајуће избора. Као главни актер у афери „Гердец“ спомиње се Шкељзен Бериша. О његовом деловању постоје  изјаве  Косте Требицког ( што може бити и један од разлога убиства) и Ефраим Диверолија (описује Саљи и Шкељзена Беришу „као опасан мафијашки пар“) . У периоду 2007 – 2008 године, Шкељзен Бериша је био предмет активног праћења. Применом мера електронског извиђања регистровани су чести контакти са бившим министром одбране Фатмир Медиу и са одговорним лицима у бази „Гердец“. Регистрована је и комуникацаја  на сам дан трагедије. Доказе о томе поседује и тужилаштво, које и поред притисака по оценама унутрашњих и међународних фактора за сада веома професионално обавља свој посао.
Покушај објављивања докумената и транскрипта разговора у листу „Газета Шиптаре) су завршена цензуром и сва дневна издања (13.05.2009. године) су заплењена од стране непознатих људи.

Са аспекта простора деловања (Европа, САД и Авганистан) и укључених чинилаца у реализацију циљева (елементи државног апарата Албаније и САД,  приватне и државне компаније из Албаније и САД), ради се о специјалној операцији албанске службе. Операција је имала стратегијски карактер, у чију су реализацију били укључени и елементи организованог криминала у пословима са наоружањем и војном опремом . Изражено  је криминогено деловање највиших структура власти, која је допустила одређеним структурама организовање главне делатности: продаја муниције из албанских складишта уз остваривање великог профита. У краткорочном периоду, „секундарни талас експлозије“ ће утицати на резултате избора, а у средњорочном периоду до повлачења  компромитованих кадрова на челу са Саљи Беришом. Извори указују да ће на сцену да ступи нова гатрнитура младих политичара, који су већ припремљени за нове дужности.  Предвиђено је да ће у наредном периоду десницу предводити Ариан Галдини (харвардски ђак и вероватно кандидат за премијера), Герти Богдани (будући министар иностраних послова) и Африм Корби (будући министар унутрашњих послова), док као главна фигура у левичарском табору фигурира Дориан Дуцка (важи за најперспективнијег и већ виђен као будући премијер).

„Вондра Иван“