На темељу онога што можете видјети, прочитати и чути у већини масовних и «ал-тернативних» медија помислили бисте да су свеприсутна соја и њезини деривати најцјеловитија, најприроднија, за срце и опће здравље, витку линију и развој ор-ганизма најпогоднија и опћенито најдивнија намирница која је икад расла на нашој доброј Земљи. Једноставна грахорица коју је лако узгојити, која спада у саставни дио прехране од освита цивилизације, обећавајући здравље и виталност онима који не подно-се лактозу, новорођенчади, старијима, женама у менопаузи, људима слабијег здравља, спорташима, онима који воде бригу о свом здрављу, заправо - свима.

Није скупа, има је у свим крајевима свијета, могуће ју је наћи као чисту соју или као важан састојак у тисућама других прехрамбених производа попут круха који свакодневно једемо, колача, слаткиша, дјечје хране, млијека и производа који замје-њују месо, у пахуљицама које једемо за доручак, умацима, грицкалицама, тјесте-нини; представља такођер и базу у средствима против сљепљивања. Нашироко се користи као сточна храна и храна за кућне љубимце. Лијечници, пољопривредници, нутриционисти, спорташи, угледне компаније чија су имена у сваком кућанству постала дио наше културе, државне власти - сви говоре о томе како је ово чудо од намирнице сигурно за употребу и добро за очување здравља. Соја је толико добра и нема баш никаквих штетних учинака да се њезина присутност у пуно индустријски произведених производа често пута чак ни не спомиње. А кад је наведена, није нас брига, сви знамо да је соја сигурна за јело. Људи задужени за бригу о нашем здрављу с весељем прихваћају јамства које им дају компаније које ју производе и прерађују, због чега је добила статус намирнице коју се «опћенито сматра сигурном за употребу» («ГРАС», Гене-раллy Регардед Ас Сафе) - па, онда је сигурно тако.

Соја се узгаја на стотинама милијуна јутара земље диљем свијета, осигуравајући сигурну зараду милијунима пољопривредника који весело плаћају намете онима који

Преузмиие контролу ндд сројим здниуљерфи т орргнуе се и'ридустриј: болеити                                                   

Соју - ту узасна гмхорица

су креирали њезине генетски измијењене сорте и помогли некима од наших највећих мултинационалних корпорација у ширењу мита који гласи «Соја је добра за вас».

Жалосно је што већ десетљећима ти исти креатори и корпорације знају и притом на-мјерно скривају доказе о томе да дуготрајно конзумирање соје изазива рак и без-бројне друге по живот опасне болести, уништава кости, уништава хормонски суставкако људи тако и животиња те потискује сексуални нагон. Чак и да ју се преко ноћи уклони из наше прехране, соја је тако дубоко усађена у прехрамбени ланац и тијела свакога тко ју је икад појео да ће њени негативни учинци здравственим проблемима мучити и оне који још нису ни рођени.

Истина која стоји иза нападне комерцијалне интеграције ужасне грахорице у запад-њачку прехрану потресна је прича о пријевари, неодговорности великих корпорација, похлепи, лошој знаности, манипулацији медијима и јавношћу, корупцији, застрашивању, политичком опортунизму, заташкавању, правним макинацијама, недјелотворности контролних механизама и нестручности владајућих тијела, тако да се у односу на њих компаније за производњу духана чине попут правих добричина.

Не можете вјеровати? Можда ће и вас, након што се упознате с неким од доказа за ове тврдње, ухватити бијес. Не само због чињенице што је уопће дозвољен узгој, прерада и продаја још једног у низу прехрамбених производа за које је доказано да су опасни по здравље, него и стога што су у овом случају његови произвођачи и пропагатори од њега створили тако успјешан мит да су државни прописи и људи задужени за надзор јавног здравља очигледно поклекнули пред њим, оставивши произвођачи-ма дословце потпуно слободне руке да наставе дезинформирати, збуњивати и тровати не само оне које су навукли на конзумирање њихових погубних производа већ и свакога тко је без знања о томе присиљен судјеловати у конзумирању ове токсичне бомбе која се налази у свим могућим врстама основних прехрамбених сировина, те у храни за стоку и перад предвиђене за људску прехрану. Пасивно пушење је један проблем, присилна конзумација одређеног производа нешто је посве друго.

Како је моје заузимање за сигурне и природне алтернативе бројним индустријски добивеним прехрамбеним производима и здравственим поступцима у Аустралији по-стало нашироко познато, сада ми свакодневно пристижу очајничке молбе за помоћ или приче о ужасним особним трагедијама које су изравно повезане с употребом соје.

Психолошко пустосење

И да, има неколико људи који ми говоре да сам све криво схватила и који ми шаљу копије чланака из часописа с цитатима «поузданих знанствених доказа» који «потврђу-ју» како је соја прекрасна и сигурна за свачију употребу, или ме увјеравају да је «Са-нитариум не би продавао кад не би била добра». Чини ми се да им није пало на памет, или их за то можда није брига, да готово све ове «доказе» и «истраживања» на којима се темеље наведени чланци објављују, а често пута и финанцирају, исте оне корпорације које производе и продају сојине производе. Или да стално производе митове типа «сви знају» који се тако добро уклапају у привлачна новинарска размишљања неспутано

    Преузмите контролу над својим здмвљем и отргните се индустрији болести

Соја - та ужасна грахорица

разбацана по страницама масовних медија, а које, на жалост, понављају и многи на здравље усмјерени алтернативни часописи који би требали бити боље информирани!

Зато се - убрајате ли се међу оне који се осјећају дужнима одржати ми дугачки говор о томе како је «добро позната чињеница» да Азијци стољећима живе на соји -још мало стрпите и припремите да чујете како је тек неточна ова «прича». То је једна од најшире прихваћених «знанствених чињеница» коју пропагирају заговорници соје, и један од најбољих примјера колико су успјешни у испирању мозга јавности.

Пуно потресније су у «поузданим знанственим доказима» произвођача никад спо-менуте приче које готово свакодневно чујем од родитеља чије су мале дјевојчице добиле менструацију, стидне длачице, неугодан мирис испод пазуха, или су им нарасле груди у доби од свега четири или пет година. Или приче родитеља чији се синови у пубертетској доби толико сраме да се не зеле туширати у присутности својих вршњака јер су им нарасла прса величине женских, или им се нису развили сполни органи.

На примјер, након што сам у коловозу 2002. гостовала у јутарњој телевизијској емисији Добројутро на асутралском Каналу 7, наш су уред преплавили телефонски позиви и е-маилови који подупиру моја упозорења о опасностима од соје. Најпотресније су приче мајки чија дјеца пате од уобичајених симптома које им је проузрочила соја, а далеко најгоре је свједочанство шокиране мајке која је описала трагично дјетињство свог сина. Она је тијеком трудноће пила велике количине сојиног млијека, не знајући да притом трује свог сина женским хормонима. Касније, обзиром на то да јој је естроген оштетио репродуктивни сустав, није могла дојити дјечака па је он из приправка сојиног млијека за дојенчад који јој је препоручила њезина лијечница добио додатни естроген (сваки дан у количини која је идентична пет таблета за контрацепцију). Сполни органи њезина сина нису се развили али његове дојке јесу, па је одбијао ићи у школу док му није учињена обострана мастектомија. Не знајући што је узрок здравствених про-блема, ова је обитељ наставила пити сојино млијеко; сада, у доби од 21 године, њезин син мора отићи на још једну обострану мастектомију али немају довољно новаца за тај захват.

Пропагатори соје, који точно знају како њихови производи дјелују на људе, уни-штили су му живот као и животе милијуна других несретника - али, кладим се да без обзира на то и даље мирно спавају!

Истина, овакве катастрофалне посљедице не погађају свако дијете које једе соју. Али то исто тако нису ријетки, јединствени или измишљени случајеви. То су документиране, раширене, учестале и у многим случајевима предвидљиве посљедице хормонске нерав-нотеже изазване асимилацијом великих количина естрогена. А одакле тај естроген? Из хране за мале бебе и сојиних напитака којима своју дјецу хране њихови брижни роди-тељи - често пута напрепоруку стручног лијечничког савјета. Вјеројатно је ријеч о истој врсти «стручног» савјетовања које очито не види никакве контрадикције у препоруци да се потпуно истим састојком који се преписује женама у менопаузи, како би се утјецало на разину њихових хормона, може поуздано хранити новорођенчад!

Преузмхе контролу над својим здмиијем и орргните се инднстрији болесви                                                         

Соја - та ужасна гмборица

Једноставно речено, премда за неке медицинске стручњаке очито не довољно јед-ноставно: храњење малих беба храном на бази соје једнако је као да им дајете пет контрацепцијских таблета дневно.

лли, ријечима Швицарске здравствене службе: «количина естрогена у 100г сојиних бје-ланчевина одговара количини естрогена садржаној у једној контрацепцијској таблети», Ову непобитну чињеницу потврђује и велики број других истраживања, објављиваних још почетком шездесетих година па надаље. Многи добро обавијештени знанственици и медицински стручњаци тврде да континуирана употреба соје у припремању дјечје хране представља облик геноцида будући су ови учинци познати јер се о њима унутар знанствених кругова пише већ десетљећима. У поглављу Другим ријечима..., на крају ове књиге, пронаћи ћете детаљно разрађен чланак проф. др. сци. Тхеа Цолборна под насловом Мир који износи разлоге зашто ни једна мајка никад не би смјела ставити на коцку здравље свог нерођеног дјетета једући кемијске супстанце попут оних које се налазе у соји. Чврсто вам препоручам да га прочитате.

«Нисам знала...»

Пијење сојиног млијека за вријеме трудноће, као и у претходно описаном слу-чају, често блокира стварање мајчина млијека што затим доводи до храњења ново-рођенчета дјечјом храном направљеном од соје. Трагично је да се тако велик број најгорих случајева оштећења проузрочених сојом за које сам особно чула односи на жене којима се догодило управо то. Док говоре о ужасним здравственим пробле-мима од којих пате њихова дјеца, ове жене често не успијевају задржати сузе. Увијек ми понављају исто: «Нисам знала, једноставно нисам знала. Лијечник ми је рекао да пијем сојино млијеко за кости и да њиме храним своју бебу.»

Укратко, један од главних криваца зашто је соја толико опасна крије се у чињеници што њезино зрно садржи велике количине алуминија којег је упило из тла на којем расте. Године 1997. ни мање ни више него Одбор за прехрану Америчке академије за пе-дијатрију извијестио је да «у мајчином млијеку има од 4 до 65 нг/мл алуминија док дјечја храна направљена од соје садржи између 600 и 1.300 нг/мл».

Слично томе, недавно истраживање проведено на свеучилишту Цалифорнија-Ирвине под водством проф. дри. сци. Францис Цринелле, професорице педијатрије, указало је на повећани ризик од изражених проблема у понашању попут АДХД-а, а које је пота-кнула висока концентрација мангана у дјечјој храни од соје. Према Цринелли, «прои-зводи сојиног млијека садрже око 80 пута више мангана него што га има у мајчину млијеку, што новорођенчад излаже ризику да ће у првим тједнима живота примити пре-више мангана.»

Осим нарушавања њихова осјетљивог хормоналног сустава, сад је већ нашироко раширена и појава да мале бебе које пију сојино млијеко пате од озбиљних гастроинте-стиналних поремећаја.

    Преузмите ко7итролу над својим здрављем и отргните се индустрији болести

Соја - та ужасна грахорка

Вртоглаве зараде

Међународна корпорацииа Нестле, власница произвођачке марке Царнатион, главни је заговорник соје. Можда их се сјећате као компаније која је донијела дјечју храну припремљену од соје у земље Трећег свијета, потирући храњење мајчиним млииеком и убииајући - према подацима Свјетске здравствене организације - 1,5 мили-јуна дјеце сваке године. Они то и даље раде, бесрамно форсирајући сојино млијеко за новорођенчад попут Алсоyа унаточ свим доказима да је смртоносно. Доиста нас не треба чудити узме ли се у обзир величина тржишта које прекрива овај производ. Истра-житељски часопис у оквиру Тхе \Васхингтон Тимеса, Инсигхт он тхеНеwс (од 26. липња 2001.), цитирао је процјену једног независног стручњака да од укупног годишњег прихода од 3 милијарде долара, колико доноси сва храна за бебе заједно, производи од соје доносе 750 милијуна долара.

Ризици попут горе споменутих свакако би требали бити довољан разлог да се за-конски забрани употреба ове убојите грахорице, барем кад је у питању дјечја храна. Но, чак и ако они који доносе прописе нису спремни на дјеловање, унаточ свим до-бро познатим и лако доступним, необоривим доказима, како је могуће да лијечници још увијек преписују дјечју храну направљену од соје; и питате ли се зашто се моја wеб-страница зове http://doctorsaredangerous.com! За сад су само власти у Великој Британији почеле озбиљно схваћати упозорења независних знанственика и размишљати о забрани продаје дјечје хране на бази соје.

На жалост, ови нечувени злочини против мале дјеце које је могуће спријечити пред-стављају само врх леденог бријега. Лоше сјеме у убојитој грахорици не занима ни доб ни спол његових жртава.

Ја нисам знанственица, нити ћу вам износити дугачка формална излагања, али те-мељно разумијевање физиологије соје и њезина каснија индустријска прерада помажу у схваћању зашто је ова грахорица далеко од тога да буде чудотворна намирница, у што нас желе увјерити њезини произвођачи и заговорници.

Алуминиј ие један од најраширенијих минерала у тлу, но на већини усјева не остав-ља трагове. Биљка соје је, међутим, пријемчива за алуминиј којег извлачи из тла, таложећи га у грахорицама. Ова контаминација још се додатно повећа кад се сојине грахорице потопе у танкове који садрже алуминиј и кад их се тијеком прераде испире киселином. Кад једемо соју мале количине алуминија из оба ова извора неизбјежно улазе у тије-ло.

Јесте ли у посљедње вријеме видјели коју сојину краву?

Сојино млијеко садржи 100 пута више алуминија од нетретираног крављег млије-ка. А кад смо код такозваног сојиног млијека - јесте ли икада видјели сојину краву? Сојине грахорице не можете помусти. Да бисте добили ову бијелу текућину невиног изгледа која се примамљиво слијева низ слике атрактивних реклама потребно је провести цијели низ поступака. Грахорице се меље на високој температури, а затим се опасним

Преузмите контролу над својим здравлием и отргните се индусррији болесии                                                           

Соја - та узасна грухорица

отапалима, од којих нека остају у добивеном сојином брашну, отклањају преостале масноће. Потом се брашно у процесу сепарације намијењеном уклањању фиброзних влакана мијеша с лужнатом отопином и шећерима. Прописи које су донијеле власти кажу да је та количина толико незнатна да није важна. Питам се тко им је то рекао. И зашто не узму у обзир мишљења знанственика који говоре да је та количина важна због накупљања твари у тијелу тијеком дугог времена потребног да би се соја пробавила? Задовољава ли вас доиста увјеравање произвођача како нема опасности од свакод-невног узимања мале количине отрова, вјеројатно неколико пута на дан, све док вас не сустигну озбиљни здравствени проблеми?

Бавећи се истраживањима за потребе ове књиге наишла сам на дванаест кемикалија које се након наведеног поступка обраде додају соји. Њихове називе, у највећем броју случајева, једва да могу изговорити. Већина тих кемикалија позната је као опа-сна, па чак и смртоносна. Нећу вас гњавити називима али, вјерујте ми, ове кемикалије сигурно не желите у својој близини, а најмање у свом тијелу.

Ниие на одмет споменути и то да се као нуспроизвод приликом прераде соје до-бива лецитин. За разлику од разноврсних масноћа које се у великом распону природно јављају у јајима, орашчићима, сјеменкама и авокаду, овај нуспроизвод увијек је уже-гао, а екстрахира се из талога који остаје након што се из грахорица отклони уље. Садржи велику количину отапала и пестицида и - погодите што се догађа. Умјесто да га баце у депониј за одлагање токсичног отпада камо и припада, произвођачи су за њега отво-рили још једно високо профитабилно тржиште називајући га «здравим» додатком храни. Међу његове неодољиве особине убраја се способност изазивања оштрих болова у зглобовима (које се често пута погрешно дијагностицира као артритис) и тешког обли-ка гихта. (Тијеком многих година мог рада као заговорника природног лијечења савјетовала сам безброј људи који су мислили да имају неизљечиви артритис. Њихови су им лијечници преписали јаке лијекове, без да су уопће разговарали о могућностима по-бољшања стања помоћу прехране. Сви би ме извијестили да су им се симптоми повукли након што су престали јести соју и/или лецитин; међутим, то захтијева вријеме и испијање великих количина воде).

Но, вратимо се соји. Додавање отрова само по себи довољно је грозно, али убо-јита грахорица једва да их и треба за играње своје смртоносне улоге. Она је већ крцата потенцијалним канцерогеним тварима и великом количином других биљних кемикалија које јамче стварање пустоши у људском организму. Ипак, унаточ увјерљивим дока-зима о катастрофалним посљедицама које дугорочна употреба соје изазива код људи и животиња, заговорници соје и даље тврде управо супротно - да све ове твари не само што нису штетне већ су заправо добре за вас!

Ствар је у томе што зрно соје садржи бројне фитоестрогене - описно име за кемика-лије које се налазе у биљкама, а имају естрогенско дјеловање. У природи они се јављају како би помогли регулацију циклуса парења код животиња, а у синтетском се облику у исту сврху користе у сточарству. Посвуда раширене таблете за контролу зачећа њихова

     Преузмите контролу над својим здмвљем и отргните се индустрији болести

Соја - та уииисна грахорица

су, разумије се, синтетска верзија намијениена људима. У великим дозама или уколико их се користи тијеком дугих временских раздобља фитоестрогени почињу давати про-туестрогенски учинак. Знатно веће дозе користе се у кемотерапији за убијање станица рака.

Врста кемијских спојева под називом фитоестрогени садржи на десетине подвр-ста као што су цоуместани, изофлавони, лигнани и стероли, од којих свака садржи даљње подврсте. Соја садржи пуно изофлавона, укључујући и подврсте генистеин, цоуместрол и даидзеин.

Знанственици већ дуги низ година знају да изофлавони у сојиним производима могу смањити функцију штитне жлијезде, доводећи до аутоимуне болести, па чак и рака штитњаче. Већ се педесетих година фитоестрогене повезивало с повећаним бројем слу-чајева рака, неплодношћу, леукемијом и поремећајима у раду ендокриног сустава.

Цхарлотте Герсон, с америчке Клинике за злоћудне болести Герсон, објавила је резултате детаљно проведеног истраживања (Герсон Цлиниц: Цанцер Ресеарцх, 1. липња, 2001. - 61 (11): 4325-8) које доказује да је фитоестроген генистеин канцерогенији од ДЕС-а (диетхyлстилбестрола), синтетског естрогенског лијека који је даван милијунима трудних жена, највећим дијелом у раздобљу од 1938.-1971. Мало је оних који нису чули за смртне случајеве и ужасне патње које је овај лијек проузрочио безбројним женама и њиховим кћерима.

Забрањена храна

Госпођа Герсон је у гласнику Герсон Хеалинг Неwслеттер записала и сљедеће: «Зрна соје садрже хемаглутинин, твар која потиче стварање угрушака, чинећи да црве-не крвне станице почну приањати једна уз другу. Овако спојене крвне станице не могу добро апсорбирати кисик којег би требале доводити до тјелесних ткива због чега може доћи до оштећења срца.». У својој књизи насловљеној Лијечење рака - резултати 50 случајева, која је већ постала класик, Цхарлоттин покојни отац др. мед. Маx Герсон пацијентима на Герсоновој терапији соју и њезине производе ставља на попис забра-њених производа.

Чак је ни мание ни више него Лабораториј за процјену здравствених ризика аме-ричког Министарства енергетике објавио истраживање које показује да изофлавони у соји дјелују на исти начин као и забрањени инсектицид ДДТ изазивајући мултиплицирање станица рака дојке. Године 1988. тим са Тајванског свеучилишта под водством др. Тхеодора Каyа изнио је примједбу да је већ више од пола стољећа познато да соја изазива повећање штитњаче, особито код жена и дјеце.

Др. Мике Фитзпатрицк, угледни токсиколог који се налази на челу новозеландске кампање против соје, написао је 1998. знанствени рад у којем је цитирао већину објављених радова о опасностима од сојиних изофлавона који је, затим, поднио аме-ричкој Управи за контролу хране и лииекова. Овај рад најприје је објављен у часопису Прице-Поттенгер Нутритиоти Фоундатион Јонрнал под насловом Изофлавони: панацеја или

Прев.змите комролв. над својим здрављем и отфгните се индустрији болести                                                          

Сојд - тд утћ.снд грдхорица

отров?, а затим у часопису The New Zealand Medkal Journal (од вељаче 2000.) под насловом Производи одсоје и њихов учинак на штитњачу. Ово је дугачак, врло детаљан и застрашујућ чланак.

Ево тек неколико напомена које се у њему износе: «Токсично дјеловање изо-флавона на животиње први је пут скренуло позорност знанствене заједнице на чиње-ницу да сојини изофлавони доводе до поремећаја ендокриног сустава.... Код свих до данас тестираних животињских врста дошло је до значајних негативних учинака на ендокрини сустав.»

Поједностављено речено, то значи да соја може оштетити ваш жљездани сустав, а не буду ли ваше жлијезде функционирале како треба, то ће вам драстично нарушити здрав-ље. Осим тога: «Сојини изофлавони повећавају ризик од оболијевања од рака дојке... Сојини изофлавони доводе до поремећаја менструалног циклуса тијеком и још до три мјесеца након што су унесени у организам... Концентрација генистеина која се на-лази у производима од соје довољна је да потакне станице дојке на почетак процеса станичне диобе... Постоји забринутост да жене које једу изолате сојиних бјеланчевина учесталије оболијевају од епителијалне хиперплазије.»

Нити сигурна за употребу нити природна

Како, при пуној свијести, уз ова и броја друга вјеродостојна истраживања која упозоравају жене на негативне посљедице дуготрајног конзумирања соје, аустрал-ске произвођачке марке попут Херрона, Новогена те самопрозвани ступови доброг здравља као што су Блацкморес и Санитариум и даље могу пропагирати употребу соје и из ње добивеног изофиавона као «тонике» за жене средњих година које улазе у климактериј? Или, како здравствени стручњаци могу прихваћати тврдње да соја пред-ставља сигурну и природну алтернативу за надомјесну терапију хормонима? То што заговарају није ни сигурно за употребу, ни природно, и због оваквих би се изјава тре-бали стидјети.

Фитична киселина још је један слатки, мали саставни дио ове ужасне грахорице - те и она у потпуности руши углед произвођача који тврде да производи од соје представљају добар извор калција и помажу у спрјечавању остеопорозе. Зато што садржи више фитичне киселине од било које друге житарице или махунарке, и зато што фитична киселина спрјечава апсорпцију свих минерала, а посебно калција, соја у ствари тијело лишава калција.

Инхибитори ензима из соје блокирају трипсин и остале ензиме нужне за одржање доброг здравља. Ово може изазвати озбиљне пробавне поремећаје, смањити пробаву бјеланчевина и изазвати кронични мањак есенцијалних аминокиселина.

Све претходно наведене тврдње, као и многе друге, добро су документиране и доступне већ цијели низ година, а нови докази излазе на видјело готово свакодневно. Подробније референце свих радова и извадака на темељу којих сам саставила ово по-главље превише су бројне да би их овдје укључила, али многе од њих можете пронаћи у посебном дијелу моје wеб-странице, http://www.doctorsaredangerous.com/Abstracts.html

 Преузмите контролу надсвојим здрављем и отргните се индустрији болести

који садржи око 16 А4 страница референци (готово величине овог поглавља) знанствених истраживања проведених у посљедњих педесет година која су испитивала опасности од соје.

Из разлога које ћу укратко појаснити, већина ових «подривачких» материјала није се успјела про-бити у ширу дистрибуцију јер се ради о радовима неза-висних знанственика с независним ставом према корпорацијама, које не плаћају мултинационалне компаније и који представљају усамљене гласове. Њихове радове често пута објављују једино езоте-рични стручни часописи или «алтернативна» издања по-пут часописа Неxус (култни аустралски магазин који у издању ТЕЛЕдиска излази и на хрватском језику) чија издања се могу набавити и на Новом Зелан-ду, у Великој Британији и Америци, а који су довољно одважни да би слиједили «објави и буди осуђен» уре-ђивачку политику, омогућујући објављивање аргу-мената који побијају лажи великих корпорација.

Унаточ свему, настојањима и преданошћу бројних напредних, квалифицираних, одважних, неза-висних и изузетно цијењених знанственика, истражи-вача и лијечника ствара се могућност да се изнесе на свјетло дана огромни број вјеродостојних истра-живања и доказа који јасно указују на протузако-ните поступке компанија, на челу с Монсантом, чије су генетски модифициране пољопривредне сорте главни извор свих ових недаћа.

Покушај изношења прикривених поступака ин-дустрије соје у јавност подухват је који без претје-ривања одговара борби између Давида и Голијата.

Соја - та ужасна грахорица

Активности на рађију и телевизији

Иако је изношење порука про-тив соје у јавност изузетно тешко, неколико сам пута добила прилику гостовати на аустралском радију и телевизији како бих скренула по-зорност јавности на овај специ-фични вид корпоративне пријеваре - конкретно, судјеловала сам у Алан Јонесовом јутарњем про-граму сyднеyске радиопостаје 2ГБ, вечерњем програму во-дитељице Yвонне Аделе на мел-боурншкој радиопостаји 3АК и на Каналу седам у емисији Добро јутро јутарњег програма нацио-налне телевизије.

У свим наведеним схичајеви-ма одговор публике био је фено-меналан - без изузетка подржала је моје тврдње. У емисијама су изнесени и бројни други случајеви здравствених проблема Изравно повезаних с овом ужасном гра-хорицом.

Осјетила сам и извјесно задо-вољство видјевши да се један од водећих аустралских заговорника соје толико забринуо да ће ње-гови купци можда посумњати у истинитост његових тврдњи, да је био присиљен у националнлм но-винама објавити скупе рекларане огласе преко читаве странице да би «увјерио» јавност како су његови производи беспријекорни.

Соја - тд узасна грухорица

означити као органска! Још увијек вјерујете да државне власти не би дозволиле да вам корпорације лажу?

С оваквом разином производње у игри нужно је пронаћи тржиште, повећати га и одржати. Из ових разлога амерички узгајивачи соје судјелују с око 80 милијуна америч-ких долара годишње у финанцирању једне од најдјелотворнијих пропагандних кампа-ња икад познатих у Западном свијету. Одатле произашао изузетно снажан удар на јавност диљем свијета шири «најновије» приче о корисним учинцима соје, додатно их поткрепљујући рекламним кампањама вриједним милијуне долара.

Златнајаја

Прелистајте било који популарни женски часопис, прочитајте новине, погледајте ре-кламе на телевизији и пребројите, на примјер, само оне који се односе на напитке од соје. Узгајивачи соје, прерађивачи и произвођачи сојиних производа троше милијарде до-лара на рекламирање «позитивних учинака« њихових производа. Економска рачуница масовних медија омогућује да овакво трошење јамчи редовно објављивање ново-сти и визуалних садржаја који уздижу наводне позитивне учинке соје. Иста та рачуница јамчи и то да су изгледи за било какво опсежније јавно изношење извјешћа о трагичним случајевима попут претходно споменутих и застрашујућих упозорења стотина од корпорација независних знанственика и академских истраживача минимални. Који ће се медијски могул усудити рискирати да осуди гуску која леже овако велика златна јаја, доводећи у питање квалитету производа или истинитост рекламе?

Дакако, повремено неко извјешће о знанственим открићима или медицинским доказима који говоре супротно може представљати превише занимљиву вијест да би ју се игнорирало, па ће она пронаћи начина да доспије на унутрашње странице новина. Нити то није проблем. У интересу непристраног информирања произвођач има право на одговор, а на располагању му стоји цијела војска стручњака који или раде у самој компанији или остају «независни», и који спремно оповргавају сваку оптужбу. Чак и кад оповргавање није одрживо, или се темељи на ограниченим или погрешно проведе-ним истраживањима, оно ће бити објављено, а од нас се очекује да попијемо своје сојино млијеко и вратимо се спавању.

Вјерујте ми, ова се индустрија служи услугама неких од најбољих знанствених проститутки које новац може купити. У случају да то не дјелује, уобичајени «план Б» једноставни је покушај дискредитирања оних који указују на лажне тврдње произвођа-ча. Но, нису само медији одговорни за помагање индустрији соје у провођењу ове масовне манипулације и испирања мозга. Већина наших здравствених дјелатника дои-ма се толико запослено, или толико незаинтересирано, да чак и ако би били спремни дове-сти у питање оно што вам поручују бљештави леци које им произвођачи доносе да вам их уруче уколико их упитате за какву информацију, они то вјеројатно не би сматрали вриједним труда. То су људи који не вјерују ни у што друго осим у лажи о соји које су саме себи сврха, а за које им компанија Монсанто Цхемицал каже да их прогутају, што они беспоговорно и чине.

  Преузмите контролу над својим здрављем и отргните се инднстрији болести

Соја - та ужасна грахорица

Размислите о ријечима др. Равмонда Пеата, знаменитог ендокринофизиолога са Свеучилишта Орегон који је међу првима зазвонио на узбуну по питању опасности од надомјесне терапије хормонима, много година прије неголи је доспјела на на-словне странице новина:

«Међу људима који се «баве знаношћу» постоји једна изражена карактеристика крда да лако повјерују у све што се чини имало прихватљиво, само ако је много дру-гих људи рекло да је то точно. Понекад моћни економски интереси помажу људима да промјене своја увјерења. На примјер, двије највеће индустрије на свијету - индустрија естрогена и индустрија соје - троше огромне количине новца на то да помогну људи-ма да повјерују у одређене ствари које звуче прихватљиво, а што помаже у продаји њихових производа.»

Овому бисмо могли додати склоност људи да вјерују у оно у што желе. Нарочито кад то дјелује умирујуће и увјерљиво, те кад долази од «некога тко зна».

То ме доводи до мојих претходно споменутих критичара добрих намјера, али врло великих заблуда, људи који су силно увријеђени што се уопће усуђујем доводити у питање цијели низ «независних знанствених истраживања» која уздижу позитивне осо-бине њихове омиљене здраве хране. Или што се усуђујем одбацити «добро познату чињеницу» да људи у Јапану практички живе на соји, и притом не пате ни од једног проблема о којем ја говорим.

Азијски мит

Велик број тема о којима сам расправљала с полазницима својих предавања у Здравственом центру Хипократ и у својим јавним иступима изазива контроверзе. Увијек има оних који се не слажу, али прихваћају резултате истраживања уколико им се пруже докази. Међутим, с контроверзама око соје ствар је друкчија, и неки једно-ставно не могу прихватити оно што им говорим. Њихови се аргументи увијек врте око тога што «сви» кажу да је соја добра, било да су прочитали упечатљива новинска извјешћа о соји или повјеровали у то што су им рекли здравствени стручњаци, а засигурно не треба доводити у питање ни «чињеницу» да се Азијаткиње тако добро осјећају зато што једу соју, а имају и изузетно мало проблема с менопаузом и остеопорозом.

Ове тврдње толико су неистините и толико овисе о оном што би најдјелотворнија свјетска комерцијална пропагандна машинерија хтјела да вјерујемо да се тешко одлу-чити откуда почети. Па ипак, кренимо.

За почетак, соја не представља највећи дио јапанске или било које друге азијске кухиње. И врло је вјеројатно да је тек изузетно мали дио домаће соје узгојен из ге-нетски модифицираних култура које доминирају западним тржиштем. У сваком случају, осим због сиромаштва или за вријеме глади, Азијци конзумирају соју у врло малим коли-чинама - 7 до 8 грама дневно - а већина те соје је ферментирала од три до пет година да би се из ње уклонили токсини. Процес ферментације у свим сојиним производима сма-њује и количину твари које успоравају развој, иако их не уклања у потпуности. Јапанци

Преузмите контролу надсвојим здрављем и отргииите се индуснији болести                                                           

Соја - та ужасна грахорица

једу мале количине тофуа и мисоа као дио јухе богате минералима, након чега слиједи месо или риба, што неутрализира један дио опасности.

Др. Раyмонд Пеат и његови сурадници показали су да је конзумирање тофуа (сојиног производа) повезано с деменцијом. У опсежном америчком истраживању на узорку од осам тисућа америчких Јапанаца с Хаваја проведена је процјена кон-зумирања тофуа у средњим годинама живота, те његова повезаност с функционира-њем мозга и структуралним промјенама у каснијој животној доби. Знанственици су провели радиолошко снимање неурона у мозгу и опсежна истраживања когнитивних функција, а након смрти испитаника извршили обдукцију. Откривено је да је повећа-но конзумирање тофуа повезано с индикацијама мождане атрофије и когнитивних оштећења у каснијим годинама живота. На аутопсији је код испитаника који су обилно јели тофу чак откривено отекнуће мождане шупљине и смањење тежине мозга. Ово истраживање објављено је у часопису Тhe Journal of The American College ofNutri-tion od travnja 2000., a zatim i u William Cambell Douglassovom glasniku Second Opinion Newsletter.

Што се тиче конзумирања соје у земљама Азије, права и горка истина коју се у лецима произвођача соје не наводи јест да се абнормално висока стопа кретенизма у дијелу Кине гдје људи нашироко конзумирају соју - зато што су превише сиромашни да би си приуштили неке друге врсте бјеланчевина - повезује с оштећењем мозга јер гои-троген из соје лишава штитну жлијезду потребне количине јода. Новозеландски токсиколог др. Мике Фитзпатрицк каже: «Епидемиолошко истраживање у Кини показало је да конзу-мирање великих количина соје не штити од рака дојке. Још неколико сличних истраживања оповргава теорију да соја помаже у превенцији рака дојке».

Осим тога, за разлику од западњака, Азијати не гутају изолиране сојине бјеланче-вине као замјену за млијеко. Млијеко није дио њихове културе.

Лоша знаност

Откуда, дакле, овај мит? Посљедњих година објављено је неколико истраживања о утјецају соје на људско здравље. Захваљујући снази добро подмазаног мотора одјела за односе с јавношћу унутар великих компанија, највише се објављују резултати истраживања иза којих стоје различити огранци индустријепрера.де соје. Не изненађује да резултати ових истраживања увијек надмоћно иду у корист соје, чак и ако до тог за-кључка нису дошли сами истраживачи који су их провели! Основне тврдње о корисном дјеловању соје на здравље људи темеље се на лошој знаности или «искривљеним» интер-претацијама.

Иако се аргументи за употребу соје код пацијената обољелих од рака темеље на статистикама које показују мали постотак обољелих од рака дојке, дебелог цри-јева и простате међу Азијатима, очигледне се чињенице у потпуности игнорира. Док се у истраживањима које финанцира индустрија соје хвале како је међу Азијаткињама постотак обољелих од рака дојке далеко мањи него код Американки, она занема-рују истакнути да је прехрана Азијаткиња битно друкчија од прехране западњакиња.

Преузмите контролу над својим здмвљем и отргните се индустрији болести

Соја - та ужасна грахорица

Класична азијска прехрана састоји се од више природних производа, много веће коли-чине поврћа и више рибе. Њихова прехрана садржи и мање кемикалија те токсина зато што једу пуно мање индустријски обрађене хране. Вјеројатно је на ова истраживања утјецала чињеница повећања броја обољелих од рака међу Азијатима који су се пресе-лили у Америку и прихватили америчке прехрамбене навике. Занемаривање значајних промјена у прехрани и стилу живота ових Американаца азијског подријетла, да би се претпоставило како је главни чимбеник више стопе оболијевања од рака смањени унос соје, спада у лошу знаност.

Што се тиче мита о заштити од остеопорозе и негативних. учинака менопаузе, за-кључак да Азијаткиње штити соја потпуно је апсурдан. Како је претходно речено, њихове навике и прехрана у потпуности су друкчији од западњачких, и подразумије-вају врло ограничене количине хране лоше квалитете. Осим тога, оне ријетко пуше и пију алкохол, и не замјењују маслац који садржи витамин Д за маргарин добивен од сојина уља који је тако популаран међу обманутим западњацима.

Треба ли вам још доказа о доминацији произвођача соје над оним што може-те прочитати о њиховим производима? Нашироко објављивани чанак под насловом Знанственици препомчају више соје у прехрани ауторице Јане Е. Аллен, новинарке Ассо-циатед Пресса која се бави новостима из знаности, цитира бројне говорнике са симпозија Утјецајсојиногпротеина на здравље, на којем се расправљало о могућим предностима соје. Размишљања изнесена на овом скупу још увијек се нашироко цитирају као до-каз корисног утјецаја соје. Мање објављивани чланак је онај у којем се каже да је симпозиј који је коштао 50.000 америчких долара «...финанцирала компанија Протеин Тецхнологиес Интернатионал оф Ст. Лоуис», насљедница компаније ДуПонт која се бави производњом сојиних бјеланчевинал Колико кошта непристраност?

Алерген

Остали популарни аргументи у корист соје су они који говоре да производи од ферментиране соје попут темпеха и натоа садрже високе разине витамина Б12. Ме-ђутим, у тим се аргументима не спомиње да се врста витамина Б12 која се налази у соји убраја у неактивне облике Б12 које људско тијело није у стању искористити. Неки су истраживачи изнијели претпоставке да овај облик витамина Б12 у ствари може спријечити апсорпцију искористивог витамина Б12. Такођер је откривено да су алергијске реакције на соју далеко чешће од алергија на остале врсте махунарки. Чак и Америчка педи-јатријска академија признаје да би рано излагање соји кроз индустријски произведену храну за мале бебе могло представљати главни узрок алергије на соју код старије дјеце и одраслих.

Вјерујући «гласинама», један мој упорни критичар рекао ми је да «засигурно зна» да кад соја проклија из ње изађу сви отрови. Не могу га увјерити ни знанствени докази да се клијањем соје генистеин претвара у цоуместрол који је тридесет пута јачи од естрогена!

Преузмите контролу над својим здрављем и отргните се индустрији болести                                                          

Соја - та ужасна грахорица

Прије неког времена, кад су информације о опасностима од соје почеле цурити у јавност, машинерија за односе с јавношћу почела је с појачаним радом избацујући приче о тому како се штетне твари за које се зна да у соји постоје уклањају тијеком процеса обраде. Ово је тотална неистина, што потврђују бројна истраживања, а заго-ворници соје ипак је често спомињу. Како је описано раније, индустријска прерада у ствари додаје нове смртоносне компоненте већ ионако снажном токсичном кок-телу.

Има још много «истина» које лоби који подупире соју извикује као одговор на било какву забринутост за здравље, а вјерујете ли још увијек да ће конзумирање соје побољшати хормонално здравље мушкараца и жена, размислите о сљедећем. Конзуми-рање соје с овим циљем није само опасно већ и узалудно будући да, као што наводи часопис Неxус, «редовници који живе у самостанима у целибату и једу вегетаријанску храну држе да су производи од соје од велике помоћи јер смањују либидо.»

У развијеним земљама попут САД-а, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда власти су основале статутарна тијела надлежна за надзор да храна и лијекови који су доступни јавности буду сигурни за употребу. На жалост, кад се ради о тржишту соје, и Америчка управа за контролу хране и лијекова и Аустралско-новозеландска управа за прехрану (сад под новим називом Прехрамбени стандарди Аустралије и Новог Зеланда) пока-зале су спремност да економске интересе произвођача ставе изнад интереса потроша-ча, у чему иду тако далеко да чак и фалсифицирају податке или задржавају информације које би имале негативни учинак на рекламу.

Недавно је у нашој земљи на свијетло дана изашао нападан случај намјерног обмањивања јавности од стране органа власти, а медији су га у цијелости игнорирали. И овај пут је ријеч о употреби хране за дјецу на бази соје, па би сватко тко још увијек сматра да «власти не би дозволиле продају соје кад она не би била сигурна за употре-бу» требао размислити.

Прикривање истине

У ожујку 1999. Аустралско-новозеландска управа за прехрану објавила је до-кумент интригантног назива Процјена потенцијалних ризика за дјецуповезаних с излага-њем храни за бебе на бази соје.

У одјељку 3.1, Листа ризика, наводе се неки потенцијални ризици:

3.1.2.        Стимулација ткива осјетљивих на естроген, неплодност, отклони у сполном развоју,
прерано сполно сазријевање

3.1.3.        Поремећаји неонаталног развоја мозга

3.1.4.        Промјене у функционирању штитне жлијезде: реакције имунолошког сустава

5.1.1. Изложеност кроз прехрану: изложеност разинама хормона које су 240 пута више од оних у мајчином млијеку

6.0. Процјена ризика: «Јасно је да фитоестрогени представљају потенцијалну опасност за све који конзумирају производе од соје.»

Преузмите контролу надсвојим здрављем и отргните се индустрији болести

Соја - та ужасна гмхорица

Међу потписницима овог документа налазе се и главни токсиколог, др. Луба Томаска, заједно с др. Фионом Цумминг (Аустралско-новозеландска управа за прехрану), др. П. Туохвем из новозеландског Министарства здравства те пет струч-њака за сигурност прехране с аустралских и новозеландских факултета. Међу рефе-ренцама које је овај одбор проучио и на које се позвао налази се процјена Аме-ричког савезног државног лабораторија из 1999., Негативни утјецај сојиних изофлавона на штитњачу: изолација, својства и механизатн дјеловања, који је истражио медицинска извјешћа о оштећењима штитњаче у посљедњих педесет година и описао како до њих долази.

Посљедње извјешће одбора јасно и недвосмислено износи закључак да је ставља-ње соје у храну за бебе потенцијално опасно.

Ипак, у свибњу 2002. ово исто тијело, Аустралско-новозеландска управа за прехра-ну, донијело је документ - који је дало на потпис свим министрима здравства Аустрал-ских савезних држава и територија и Аустралским и Новозеландским савезним министрима здравства, постављајући стандарде за дјечју храну - у којем није било никаквих алузија или спомињања опасности које је подробно изнио њихов властити стручни одбор у доку-менту Процјена ризика.

Слиједећи препоруке Аустралско-новозеландске управе за прехрану сви ови ми-нистри здравства, вјеројатно не знајући ништа о потенцијалним опасностима које нетко у управи за прехрану није сматрао довољно важнима да их се спомене, потписали су документ. Резултат тога је да договорени Стандард за састав дјечје хране која се продаје у Аустралији и Новом Зеланду сад одобрава стављање састојака које је стручни одбор саме Управе (као и многи други ауторитети) означио као изузетно штетне по здравље.

Овакво одобрење директно се коси с аустралским законима о сигурности хране и начинима њезине припреме, и излаже нашу дјецу ризику трајног поремећаја рада ен-докриног сустава и неплодности.

Безочнелажи

Уза све то, ситуација се још и погоршава! Аустралски политичари, приморани бригом савезних држава које су почеле постављати питања о стављању соје у дјечју храну, затражили су додатне информације од Аустралско-новозеландске управе за прехрану. Њихов одговор је био невјеројатан - и представља безочну лаж:

«...у раздобљу од 30година нема доказа запостојање везе између изложености здравих беба дјечјој храни на бази соје и настанка било каквих штетних посљедица.»

Зар није лијепо знати да су нам државна тијела задужена за надзор овако искрена и етична кад је у питању сигурност здравља наше дјеце? И зашто је ово тијело спремно и даље у потпуности занемаривати мишљење не само својих властитих квалифицираних савјетника, већ и врло утјецајног одбора британских власти, чије извјешће се наводи на посљедњој страници овог поглавља?

Преузмите контролу нуд својирн здрављем и отргните се индустрији болести                                                          

Соја - та уиас'на грахорица

Ни Американци не пролазе ништа боље по питању оправданости повјерења у од власти одабрана надзорна тијела. Њихова Управа за контролу хране и лијекова одобра-ва захтјеве произвођача везане уз производњу хране и лијекова. Она на рјешавању ових захтјева за одобравање производа и њиховог састава упошљава знанственике и истраживаче.

Међутим, кад јој то одговара, Управа очито нема никаквих двојби око игнори-рања и излагања руглу својих властитих стручњака како би удовољила произвођачима. То се догодило двојици знанственика запослених у Управи, проф. др. сци. Даниел М. Схеехану, водитељу Програма за естроген у Одјелу за генетску и репродуктивну токсикологију те проф. др. сци. Даниел Р. Доергеу, члану Одјела за биокемијску токси-кологију. Године 1998. они су се успротивили начину на који је Управа ријешила захтјев везан уз здравље кардиоваскуларног сустава којег је поднијела компанија Протеин Тецхнологиес Интернатионал, насљедница дива за производњу соје ДуПонта.

Послије провјере захтјева и провођења властитих тестирања, Схеехан и Доерге по-слали су допис руководству Управе жестоко се противећи одобрењу захтјева који се највећим дијелом односио на наводно корисно дјеловање изофиавона на смањење разине колестерола. Обојица стручњаци у истраживању естрогена, навели су да би умје-сто одобрења примјереније било упозорење.

Одговор Управе представљао је преседан стога што је компанији Протеин Тецх-нологиес Интернатионал дозвољено подношење новог захтјева у којем су сви наводи који се односе на изофиавоне замијењени ријечима «сојин протеин» - потез који се сра-мотно коси с прописима саме Управе, а резултирао је одобрењем захтјева. Управа је, осим тога, забранила Схеехану и Доергеу да јавно коментирају овај случај.

Кад се ради о потпомагању криминалних поступака произвођача соје у пасив-нијем облику, Управа за контролу хране и лијекова сад је постала толико попустљива да им је чак дозволила «саморегулацију». Произвођачу или прерађивачу се уз врло мало, ако и толико, доказа дозвољава стављање ознаке да се производ «опћенито сматра сигурним за употребу» (енгл. «ГРАС», Генераллy Регардед Ас Сафе), назив који у ствари значи: «Ово је у реду и неће вам нашкодити јер се досад нитко на њега није пожалио». Само у Америци? Да не повјерујеш!

Многи од оних који су се усудили говорити и иступати против индустрије и њези-них политичких заштитника, као изравну посљедицу својих активности претрпјели су како физичке тако и финанцијске штете. Вриједна часног спомена прича је новозеландског брачног пара, Валерие и Рицхарда Јамеса, који су своје животе посветили разоткривању зала ове трговачке работе. Захваљујући устрајности и храбрости овог пара позорност свјетске јавности скренута је на пуно заташканих истраживања и доказа, а мени и мно-гим другима они су велики извор надахнућа, савјета и информација у заједничком настојању на ширењу истине.

Преузмите контролу над својим здрављем и отргните се индустрији болести

Соја - та ужасна грахорица

Искуство брачногпара Јамес

За рад Јамесових први сам пут сазнала из чланка објављеног у часопису Неxус. Као узгајивачима тропских птица, брачном пару је у вези генетских учинака соје први пут зазвонило на узбуну кад су прешли на употребу хране за птице на бази сојиних бјеланчевина. Резултати су били застрашујући: «...деформирани, закржљали или мртво изле-гли птићи и прерано угибање женки, док је читава популација у узгајалишту непрекидно назадовала у развофу». Тада су схватили да су многи симптоми од којих пате њихове птице слични симптомима од којих су патила и њихова дјеца док су их хранили дјечјом храном на бази соје. Разумљиво, дубоко узнемирени оним што је соја учинила њи-ховој дјеци и птицама, затражили су помоћ токсиколога, проф. др. сци. Мике Фитзпатрицка чији се рад поближе спомиње и у овој књизи. Њих се троје удружило да би истражило и раскринкало оно што су крупни бизнис и власти одлучили сакрити.

Док сам припремала шесто издање ове књиге назвала сам Валерие и Рицхарда у Wхангареи на Новом Зеланду како бих се представила и замолила их за услугу. Жеље-ла сам у књигу уврстити одломак о реакцији индустрије соје и новозеландских власти на њихову деветогодишњу битку против дјечје хране на бази соје. Рицхард је одговорио: «Немогуће је у један одломак сажети године страха и непрекидног осјећаја пријет-ње.». Зато су ми, умјесто тога, послали огроман фасцикл натрпан свим најстрашнијим информацијама које су у мене урезале осјећај пријетње који ме прати и данас.

Чак сам и сама, уз све спознаје које имам о блиским везама између индустрије и власти, остала шокирана оним што сам прочитала. Јамесови су ми послали примјерак те-мељито провјерених знанствених доказа које су подастрли властима. Тај је документ толико бременит подацима о негативном утјецају соје да сам била запањена да нису успјели увјерити власти чак нити да размотре проблем. Послали су ми и детаљне податке о пријетњама од стране индустрије и власти, лажима државних дужносника који су штитили - и још увијек штите - индустрију соје, те детаље о уништеним каријерама, укинутим суб-венцијама и цензури, или необјављивању резултата истраживања од којих се диже коса на глави.

Притисак на једног од знанственика с којим су сурађивали био је толико огроман да је његов асистент доживио живчани слом и морао отићи из земље. Ипак, новозелан-дске власти су биле, и још су увијек спремне, по сваку цијену заштити индустрију соје и њезине годишње профите од неколико милијарди долара. Чак је и њихов савезни мини-стар здравства стао у обрану убојица малих беба!

Пријетње и стидске тужбе

Обзиром на то да су препознати као озбиљна пријетња сталној доминацији про сојиног лобија, Јамесови су били изложени свим врстама пријетњи, особним нападима и судским тужбама. Њихове су властите власти произвођачима соје дословце дозволиле да употријебе услуге од државе финанциране организације Правна помоћ да би тужили Јамесове због изношења истине о њиховом производу! Јамесови су, дакако, сами морали платити своју слабашну правну обрану. Унаточ тому, и уз све већу подршку

Преузмите контролу над својим здрављем и отргните се инднстрији болести                                                

Соја - та ужасна гмхорица

јавности, Јамесови припремају заједничку тужбу против компаније Монсанто и оста-лих у име тисућа оних чије здравље трпи посљедице убојите грахорице.

Посјетите wеб-страницу др. Фитзпатрицка http://www.soyonlineservice.co.nz
и уз цијелу хрпу вјеродостојних доказа о протузаконитом поступању мултинационалних ком-панија које су он и Јамесови прикупили, имат ћете прилику видјети и колико су далеко њихови клеветници спремни ићи у својим настојањима да их дискредитирају. Овај храбри пар јавно је извргнут блаћењу због покушаја да спаси милијуне малих беба од штет-них учинака дјечје хране на бази соје! Требало би им се захвалити, умјесто што им се пријети и тужи суду. Ово није само жалосно, ово је нечувено!

С обзиром на то да уживају подршку државних власти, човјек би могао закључити да не постоји начин да поштени људи побиједе против мултинационалних компанија.

Истина ће изаћи на видјело

Но, можда ипак има наде. Споро, и унаточ моћи особних интереса те самодовољ-ности и лаиссез-фаире ставу државних власти, истина ипак почиње излазити на видјело. Бри-танске власти размишљају о ограничавању продаје дјечје хране на бази соје, а Аме-рички конгрес сад озбиљно разматра цијели низ притужби и судских тужби покренутих против Монсанта у име милијуна Американаца чији животи су уништени због похлепе ове корпорација и њезиног легализираног потицања употребе приправака од соје. За то је највећим дијелом заслужна фондација Wестон А. Прице, добротворна организација из Wасхингтона која штити јавне интересе и која је покренула одлучну политичку кам-пању, лобирајући у одборима Конгреса.

Бројни бивши заговорници укључивања соје у нашу прехрану спремни су преиспитати доказе, и сад имају храбрости признати да су били заведени лажним тврдњама те непотпуним и на кривотвореним подацима темељеним истраживањима. Апсурдно, али ово је, чини се, још више учврстило слабије упућене заговорнике соје у настојању да још дубље закопају главу у пијесак и наставе игнорирати стварност.

Вриједи размислити и о ријечима мр. сци. Јоyце Гросс, рег. дјет, америчке болничке дјететичарке која је и сама јела соју, препоручала ју пријатељима, те њезино узимање

Преузмите контролу надсвојим здрављем и отргните се индустрији болести

Соја - та узасна грахорица

преписивала пацијентима. Слиједи неколико навода из њезина писма чије објављивање ми је љубазно одобрила (текст цииелог писма можете прочитати на мојој wеб-страни-ци):

«Неки одвасможда се сјећају дасампрошле године заједно са свим осталим медицин-ским стручњацима заговарала употребу соие због њезинили корисних учинака. Узимала сам соју због њезиних фитоестрогенскиЈи својстава како бих ублажила симптоме менопаузе. Ништа не сумњајући, била сам насамарена као и велик број другили потрошача.

Добила сам Хасхимотову болест, односно, акутни Хасхимотов тироидитис, акутну ау-тоимуну болест која погађа штитну жлијезду. (Ово заправо значи да моја штитњача напада саму себе, и да више не може стварати хормоне). Први симптоми које сам примијетила били су јаки болови у зглобовима, посебно ручним, нагли трзаји прстију, синдром карпалног тунела, велики добитакна тежини (за 3-4 тједна удебљала сам се око 11 килограма)...»

Описавши како је, након што лијечник којем је отишла у први трен није препознао о чему се ради, самостално испитала и провела дијагностику свог стања, те схвативши што га је узроковало, Јовце је пријатељима рекла сљедеће:

«...у међувремену сам открила да може проћи и осам година до дијагностицирања Хасхимотовог тироидитиса (антитијела на ову болест не стварамо преко ноћи)...

Индустрија соје у овој земљи вриједи неколико милијарди долара и зато то покушавају за-ташкати иако у Управи за контролу хране и лијекова има лијечника који су написмено изнијели своје мишљење о опасностима соје.

Уз толико велик број произ\'ода који садрже соју и непрекидно «рекламирање» њезиних огромних корисних учинака све ће више жена почети патити од хипотироидитиса. Тренутачно као стручњакиња за прехрану радим на лијечењу депресије, биполарног поремећаја и про-блема злоупотребе дрога.

Не могу вам описати колико много жена које су хоспитализиране због депресије пати и од хипотироидитиса до точке да сад лијечници аутоматски код њих прво провјеравају разину хормона ТСХ прије неголи психијатри уопће почну с преписивањем лијекова. Да прошлог коловоза нисам била тако одлучна око преузимања бриге за властито здравље, врло сам лако могла завршити као пацијентица болнице у којој радим.»

Кад би само и други утјецајни здравствени стручњаци били храбри и искрени попут Јовце.

Потрошачи, будите на опрезу

Као закључак, с вама бих жељела подијелити истиниту причу која показује колико су далеко чланови просојиног лобија спремни ићи у варању потрошача у вези навод-них корисних учинака њихових производа. У Аустралији и Новом Зеланду Компанија за производњу здраве хране Санитариум (комерцијална јединица Адвентистичке цркве седмог дана, ослобођена плаћања пореза) производи цијели низ производа који садрже соју, а за све њих Санитариум тврди да имају позитиван здравствени учинак.

Године 1998. новозеландска Трговачка комисија покренула је поступак против Санитариума због објављивања преко 150 реклама с лажним тврдњама о њихову со-јину млијеку Со Гоод у којима се износе разне неутемељене тврдње у вези његових

Преузмите контрохи надсвојим здмвљем и отргните се индустрији болести

Соју - ту уздснд грухориццт

здравствених учинака. Поступак је ријешен извансудском нагодбом након што је Санитариум потписао да пристаје на захтјеве Комисије и обавезао се да неће поновити наведене тврдње.

Затим је 1999. Санитариум основао и финанцирао Међународни савјетодавни одбор за соју службеног призвука који је у свибњу послао Суе Радд и остале на Нови Зеланд како би рекламирали производе Санитариума (госпођа Радд је аустралска нутриционистки-ња чији новински чланци, књиге и јавни наступи без изнимке промичу «добробити» соје).

У кулинарском програму новозеландске телевизијске емисије Добро јутро гос-пођа Радд је, декларирајући се као «гостујући експерт нутриционист», горљиво износила наводне корисне учинке конзумације соје. За то вријеме у кадру су се истицали нат-писи Со Гоод.

Слиједе дословни цитати објављене одлуке Новозеландског државног уреда за телевизијске и радијске стандарде као одговор на притужбе на овај програм:

«Речено је да међу корисне учинке конзумирања соје спадају смањење бро-ја срчаних болести, побољшање репродуктивног здравља, смањење броја обољелих од остеопорозе и ублажавање симптома менопаузе... Из прикупљених материјала видљиво је да је нутриционисткиња изравно повезана с рекламирањем Санитариума, произвођача сојиног млијека «Со Гоод»... Ако неки стручњак директно ради на про-мицању одређеног производа, то је потребно јасно нагласити... Ово тијело закључује да су уредници емисије, пропустивши изнијети ову чињеницу у програму у којем је наводно «независна» нутриционисткиња позитивно говорила о производу «Со Гоод», прекршили увјете Стандарда наведене у одјељку Г.л који захтијевају истинитост и точ-ност у изношењу чињеница.

Ово тијело сматра да би уредници емисије, кад се износе тврдње о корисним здрав-ственим учинцима састојака који су сами по себи предмет полемика, барем требали отворено рећи да у вези тога постоје различита мишљења... Ово тијело закључује да уредници програма нису уложили нити минимални труд да би истакнули како међу струч-њацима постоји значајно неслагање око наводних корисних здравствених учинака соје. Како ове различите критике уопће нису споменуте, нити се о њима разговарало, ово тијело закључује да програм није задржао непристраност и уравнотеженост прика-за, те је тиме прекршио одредбе Стандарда (Г6).»

Дана 23. коловоза 2002. Суе Радд и ја биле смо гошће емисије Добројутро Канала 7 аустралске телевизије гдје се она поновно декларирала као гласноговорница Међу-народног савјетодавног одбора за соју. Водитељи су ушуткали моје покушаје да разја-сним њезину стварну позицију и цитирам претходно изнесене закључке, а «независни експерт», госпођа Радд одлучно је занијекала да има било каквих формалних веза са Санитариумом.

Слиједи још. Санитариум признаје да је «сазивач» Аустралског савјетодавног вијећа за прехрану, још једног наводно независног јавног савјетодавног тијела за питања

Преузмите контролу над својим здмвљем и отргните се индустрији болести

Соју - та ужаснти грухорица

прехране, а на wеб-страници самог Санитариума пише: «Године 1987. Санитариум је основао Службу за прехрамбене савјете да би омогућио друштву добивање поузда-них и лако разумљивих информација у вези прехране.»

Толико о свим тим «независним» истраживањима и савјетима (и не заборавите да је много њихових «здравих» производа зачињено још и умјетним сладилима).

Напокон законске мјере!

Док власти у Аустралији и на Новом Зеланду настављају жмирити на доказане опасности од дјечје хране на бази соје, из Велике Британије стиже чланак Јамес Меиклеа објављен у Јхе Гуардиану од 8. вељаче 2003.:

Владини знанствени савјетници доводе у питање сигурност употребе млијека за новоро-ђенчад на бази соје, предлажући мјере које би могле резултирати могућношћу узимања овог производа једино на лијечнички рецепт.

Они страхују да би узимање ових производа тијеком првтх неколико мјесеци живота могло утјецати на сексуални развој и плодност дјеце у одраслој доби.

Савјетници кажу како постоје «јасни докази» о потенцијалном ризику од узимања ових производа, те да нема никаквих доказа о њиховој корисности за здравље. За њима нема нити медицинске потребе, кажу они, јер се новорођенчади алергичној на бјеланчевине из крављег мли-јека могу преписати друге врсте терапије.

Чланови Знанственог савјетодавног одбора за прехрану вјерују како су резултати истра-живања која указују на постојање итетних учинака на сексуални развој женки мајмуна и «изу-зетне проблеме» с менструацијом код жена које су прије рнного година биле храњене дјечјом храном на бази соје довољни за «озбиијну забринутост».

Власти већ и службено одвраћају родитеље од употребе дјечје хране која садржи соју, а мај-чино млијеко се> у односу на сојино, сматра много бољим извором храњивих твари за бебе. Али посљедња упозорења око сигурности ових производа иду много даље од претходних.

Строжи став према сојином млијеку за мале бебе долази као дио пуно ширег распона дока-за о здравственим ризицима и корисним учинцима кемијских твари које се назива фитоестрогенима. Ови спојеви, који садрже естроген који се природно јавља у неким врстама хране попут соје, у тијелу могу дјеловати попут правЛх хормона или нарушити њиховти равнотежу.

Завршна ријеч

Оне који се питају је ли органски узгојена соја сигурна за употребу само могу упитати: «Бисте ли јели органски арсен?».

Преузмите контролу над својим здрављем и отргните се индустрији болести