Пропаганда - Фрањо Туђман са сарадницима

 У поређењу са шест милиона Јевреја уништених у Европи, број оних које су Немци убили у ужој Србији и Банату био је мали - 14.800. или 88,9 одсто од оних пре рата. Али начин и брзина којом је то извршено био је изузетан. Мушкарци Јевреји из Србије и Баната су током устанка 1941. стрељани као српски таоци, а њихове удовице, сирочад и баке угушени су у камиону душегупки од почетка марта до почетка маја друге године окупације. Дуго после рата није се постављало као спорно питање ко је убио српске Јевреје. Знало се - Немци. Они су у Србији завели врло свирепу војну владавину која је одлучивала о свему.
Но почетком деведесетих година ствари су се промениле. Ратна пропаганда Фрање Туђмана, који је отцепио Хрватску од Југославије, тврдила је по свету да су и Срби, и посебно Недићев режим, криви што је Србија постала прва европска земља у којој је “решен јеврејски проблем”. Ја се вероватно не бих враћао на то да се скоро исто у садашњем времену не чује у Србији од Хелсиншког комитета. Осећам се обавезним да против тога подигнем глас као српски Јеврејин генерације која је побијена. Тиме се врши измена историје холокауста, против чега се Јевреји свуда боре.
Једно од првих хрватских грубих искривљавања историје појавило се у Писму уреднику лондонског дневног листа “Индепендент” 24. октобра 1991. Било је потписано именом Леа Бауман, која је представљена као чланица Жидовске општине у Загребу и службеница Министарства информација Хрватске. Она је у писму тврдила следеће:
“...Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије били су транспортовани у три концентрациона логора у Србији где су били уништени... Само убијање извршили су Срби.”
Меморијална комисија Јеврејске општине у Београду је одбацила те лажи у своме писму уреднику које је тај лист такође објавио. Она је цитирала Енциклопедију холокауста у којој се наводи предратни број Јевреја у Србији далеко од измишљених 60.000 и каже да је “отприлике 14.500 српских Јевреја - 90 процената јеврејског становништва од 16.000 - било уништено”.
Комисија је такође цитирала Студију XV израелског меморијалног центра Јад Вашем (Јерусалим, 1983) у којој је Кристофер Браунинг у своме раду “Коначно решење у Србији” установио да је јеврејске мушкарце у Србији стрељала немачка војска, а жене и децу подавили припадници нацистичке
СС без икаквог учешћа Срба у тим злочинима.
Један хрватски аутор и блиски сарадник покојног хрватског председника Фрање Туђмана, Анто Кнежевић је такође брутално вршио измену историје холокауста. У писму Тајмсовом литерарном додатку (ТЛС, дец. 31. 1993), у вези са логором за Јевреје на предратном београдском Сајмишту чије су сужње Немци убили у камиону душегупки у пролеће 1942. Кнежевић је написао да су “српски војници угуривали Јевреје у камион” што је била прљава измишљотина. Према немачким документима које наводи Кристифор Браунинг, Хрвати су дозволили Немцима да установе логор за Јевреје на њиховом тлу “под условом да стража у логору буде немачка, а не српска”.
Циљ Туђманове ратне пропаганде је био јасан: ако успе да убеди свет да су Срби заједно са Немцима убијали Јевреје, лакше ће их такође убедити да у ратовима у Босни и Хрватској Срби поново врше етничко чишћење.
Тринаест година после загребачког извртања историје, тај посао је наставио Хелсиншки комитет за људска права у Србији. У Извештају о Србији за 2006. годину, тај комитет је написао:
У току Другог светског рата Јевреји у Србији су у високом проценту страдали у холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције, чији је ефикасан рад допринео да је већ у августу 1942. године Београд, као прва европска престоница, проглашен за град очишћен од Јевреја”.
Хелсиншки комитет је у своме Извештају о Србији за 2009. годину (13. јуна) повећао оптужбе против Србије. Под насловом “Србија је учествовала у холокаусту Јевреја” у извештају се каже:
“Марионетска влада у Србији коју су подржавали нацисти, учествовала је у холокаусту Јевреја за време Другог светског рата... Хоће ли Србија икада да призна истину о своме учешћу у истребљењу Јевреја и босанских муслимана? Хоће ли влада Србије икада да се извини?”
Циљ оптужби одмах постаје јасан: “Збацивање са власти Слободана Милошевића октобра 2000. није довело до потпуног раскида са наслеђем његовог режима ... што се огледа у неодустајању од (пораженог) Пројекта Велике Србије, национализма, порицању недавних злочина и свирепости, и у одбојности према суочавању са недавним ратним одговорностима...”
(Наставиће се)
 
КОМЕНТАРИ:
 
Ненад
10. децембар 2009 10:39:48
Апслолутно тацно све сто је написано. Хрвати су запослили преко 250 људи за пропагандне сврхе поцетком '90 и користили су једну јеврејску организацију из Неw Yорк-а. Та ''адвертисинг'' компанија је плацена од Хрвата да ради на томе да придобри америцке Јевреје у том психолоском рату. За разлику од Хрвата Милосевиц је имао само троје људи који су требали да раде тај посао,и нико од свих троје није познавао нити енглески језик. Сви ових 250 Хрвата су углавном били из устаске емиграције из света са одлицним познавањем не само енглског који је био заправо њихов први језик вец су знали јос и два светска језика. Највазније од свега сто је једна Хрватица написала лази о Недицевом резиму и склопила толико историјских фалсификованих информација у књизи који је за њу написао један Јеверјин који је радио за Хрвате из те агенције Филип Коен по имену '' Сербиан сецрет wар''. Та књига је онда дистрибутована свим утицајним Јеврејима сиром Америке за дзабе. У тој књизи писе да је наводно Београд био први ''Јуден Фреи'' град у Европи, иако цак и то није тацна историјска информација јер су то вец увелико извели главни градови у Естонији и Латвији јос 1940. године. То сто та Хрватица весто прикрива у Коеновој књизи је да су те масакре над Јевреијима радили Срби, иако је позната цињеница да су све логоре од Бањице и до Сајмиста дрзали Немци и да је само сајмистие која она спомиње заправо били на територији НДХ а не Недицеве Србије. Оно сто је та Хрватица заборавила да казе да Јасеновац и Градиску нису дрзали Немци вец Хрвати за разлику од српских логора. Тако да је на самом поцетку рата Милосевицеви комунисти изгубили пропагандни рат и пре него сто је сам рат поцео. Тек после дистрибуције те књиге од Филипа Коена и главни и утицајни америцки Јеврејски лоди је стао на страну Хрвата и муслимана. Не сме се заборавити да је цитав кабинет Клинтона био пун Јеврја: од Албрајтове, Цохен-а, потомка руског Јервреја Везли Кларка, који је цак једном изјавио да неце висе дозволити да нико понизава Јевреје, мислеци овде на Србе после цитање те Коенове књиге. Британска Јеврејка по имену Нора Белофф је процитала ту Коенову књигу ‘’Сербаин севцрет wар’’ и написала сама књигу противе те хрватске пропаганде ( како је она ту кјнигу сам назвала ) у њеној књизи '' Yугославиа: Ан Авоидабле Wар '', али посто Милосевицеви комунисти су њу сматрали ''цетникусом'' , није добила нити моралну нити финансијску помоц од Владе Србије, јер је Нора Белофф била протерана из СФРЈ Југославије и од УДБЕ јос 1979, као новинарка ‘’Обсервера’’ која је наводно задња западна новинарка која је интервјуисала Тита септембра '79 пре Титовог одласка на лецење у Љубљану. Тада је она питала Тита да је његова политика око Косова од '45 анти-српска и да албански терористи зеле креирање Велике Албаније. Тито је прекино интервју са њом и лицно наредио да се она депортује из земље и да јој забране улазак у СФРЈ. После тог сусрета и Титове смрти Нора Белофф писе књигу '82 ''Титово труло насљедје'' где постаје број 1 непријатељ комунистицком реиму као про-српски орјентисана. Ово само јос једном потрвдјује како наси комунисти на целу са Миром и Слобом нису разумели време у коме су се насли после пада Берлинског зида и цак они људи који су добро мислили Србији на Западу као Нора су заправо прогањани од самих Милосевицевих комуниста. Тудјманови Хрвати предводјени устаском емиграцијом су тај посао и лобирање по свету код Јевреја поцетком '90 невероватно добро за њих, каосто сте ви лепо описали у овом цланку.