Светлана Војиновиц
       Иза вецине политицких убистава у Србији стоје стране обавештајне службе - тврди за "Сведок" Звонимир Трајковиц, некадашњи саветник Слободана Милошевица и Радована Караџица.
       Конкретно о слуцају убиства спрског премијера Зорана Ђиндица, Трајковиц каже:
       - Мало је вероватно да неки земунски клан или обицни нарко дилери имају потребу и жељу да убију председника владе. Они који наруцују и организују један такав атентат, у време његовог изводења, обицно су ван земље, како би имали беспрекоран алиби, а не беже у последњем тренутку и не крију се по београским становима, викендицама или у својим куцама. Овде конкретно говорим о Душану Спасојевицу и Милету Луковицу, али и о Легији који је првооптужени - вели Трајковиц.
       Наглашавајуци да, ако су та лица осумњицена за организацију и финансирање атентата, Спасојевиц и Луковиц ни у ком слуцају нису се смели ликвидирати, јер би онда било немогуце доказати стварне мотиве атентата и ко га је наруцио.
       - Оптуживати ЈСО као сауцесника с намером стварања хаоса, односно државног удара, потпуно је неозбиљно и неуверљиво. Ти људи су врло искусни професионалци и добро знају како се такве акције изводе. Покренула би се цела јединица која би упала у владу и похапсила све, а највероватније било би и жртава. Они су били у стању да тако нешто изведу, али им је такоде сасавим јасно да ту у влади не би могли да остану нити би таквим пуцем преузели водење државе, како би, евентулано, избегли одговорност за поцињене злоцине - што им се великим делом ставља на терет.
       Тврдеци да је било доста пропуста у обезбедењу Зорана Ђиндица, Трајковиц додаје:
       - Важно је да је полиција набавила десетак скупих блиндираних БМW, али се није сетила да обезбеди најризицнији моменат - када председник улази и излази из тог блиндираног аутомобила. Полиција и Шеста управа БИА су дозволили да цитава једна страна дворишта Владе Србије буде без икаквог обезбедења. Да ствар буде још цуднија, мере опреза нису биле повецане иако је управо према тврдњама те исте полиције на њега вец био покушан атентат. Да не говорим о пропустима осталих у БИА и тзв. дубунском обезбедењу премијера. И највецим лаицима је јасно да се овакав атентат не може извести без логистицке подршке из његовог блиског окружења или добро обавештених руководиоца полиције и БИА.
       Трајковиц тврди да налагодавце треба тражити ван граница.
       - Ако вец говоримо о пуцу, тако крупну операцију може једино да изврши војска као озбиљна, бројна и наоружана групација у једној држави, са крајним циљем преузимања и задржавања власти. А тек оптуживати Војислава Коштуницу у овом контексту је лоша пропагандно-трацарска игра. Они који то сада раде добро знају да је он могао сасвим легално, после 5. октобра, због свих околности које су владале (разбијање земље, кршење Устава) да уведе ванредно стање које би свет одобрио. Тада би као председник државе и врховни командант оружаних снага мога да рашцисти са Ђиндицем, црногорским сепаратистицким тежњама и остацима Милошевицевог режима - сматра наш саговорник.
       Да се ради о политицки мотивисаном убитву, Трајковиц овако објашњава:
       - Потпуно сам уверен да су обавештајне службе Запада уцествовале у атентату на премијера. Када ово кажем, онда мислим на наруциоце. Можда су наши људи и повукли ороз, али мозак целе операције је на Западу. У оваквој поставци појављује се и једно велико питање - зашто? Зоран Ђиндиц је завршио готово све што су његови западни ментори тражили. Преварен од Запада, увидао је да тим нацином рада не може опстати. Поцео је да мења курс, помињуци осмогодишњи нерешен статус Срба из Хрватске, проблем Космета, који се све више удаљавао од Србије, а Запад по том питању није хтео да му помогне. Обецана му је и знатно веца финансијска помоц од оне које је добио, а ни страна улагања нису ишла потребним, односно, обецаним темпом. Није више могао тако безусловно и сервилно да извршава захтеве Запада, тако да је том истом Западу постао сметња. Поготово што је он био цовек који је много знао о свим нагодбама пре и после 5. октобра са Западом.
       Трајковиц још тврди да је пар месеци пре атентата писмом упозорио лицно премијера Зорана Ђиндица да му је безбедност угрожена и шта би требало предузети.
       - Два месеца пре убиства преко једног његовог пријатеља послао сам му писмо. Јасно сам му нагласио шта му се припрема, цак сам именовао и неке људе из тадашње владе које би морао да склони. Сигурно знам да је то писмо добио, али ме никада није позвао на разговор. После његовог убиства добио сам информацију да су то исто писмо нашли на његовом радном столу - каже Звонимир Трајковиц, додајуци да и данас цува то писмо, које би једино у слуцају да је то неопходно, показао јавности.