Изненадно отопљење руско-украјинских гасних односа као резултат јалтинских договора премијера две земље и преговора Гаспрома и «Нафтогаса Украјине» који су те договоре ојачали, изазива двоструко осећање. То, што је традиционални зимски гасни конфликт одгођен минимум до избора на Украјини наравно да је леп новогодишњи поклон свима, укључујући Европу. А што се даљих перспектива сарадње тиче, тешко је говорити, нарочито ако се трезвено проанализира ситуација, искључивши предизборни фактор.

Први су незадовољство новим гасним договорима исказали ривали  у председничкој трци украјинског премијера Јулије Тимошенко.  Потписани у Москви документи о гасу не умањују основне ризике у погледу испорука и транзита руског гаса, изјавио је представник председника Украјине за међународна питања енергетске безбдности Б.Соколовски. По његовим речима, Нафтогас и Гаспром су у писменој форми регулисали тек мизерни део проблемских питања. «Председник Украјине позива руску страну и захтева од владе Украјине и  НАК «Нафтогас Украјине» да без одлагања наставе преговоре о преиспитивању свих проблемских одредница гасних уговора од 19. јануара 2009. године, са циљем успостављања узајамно корисне, транспарентне и партнерске сарадње у гасној сфери» - цитира Соколовског пресс-служба председника Украјине.

Други супарник Тимошенко, бивши председник Раде Арсениј Јацењук пак тврди, да одустајући од казни данас, Гаспром жели «да баци Украјину на колена» касније, када судским путем буде потраживао све неуплаћене казне. «Ми ћемо морати на коленима молити Русију да не примењује казнене санкције, - плаши Јацењук бираче, - а то значи да ћемо поново нешто морати давати у замену, јер као што се зна, Москва сузама не верује».

Ништа мање није активан критичар Ј.Тимошенко њен основни конкурент у борби за председничку фотељу В.Јанукович. Коментаришући у интервју BBC јалтинске преговоре премијера Руске Федерације и Украјине, он је изјавио да схвата зашто је Владимир Путин казао да му је удобно радити са Јулијом Тимошенко. «Ја добро схватам Путина. Разумем зашто му је удобно. Они су повећали цену за гас до европске већ сада, а ми смо тај циљ поставили тек за 2012. годину. Ми смо поставили услов да нам је потребно време» - изјавио је лидер Партије региона.  Самим тим он је фактички оптужио Ј.Тимошенко за једностране уступке Русији. Покушавајући да обезвреди гасне успехе госпође Тимошенко на руском правцу, В.Јанукович је изјавио, управо као да цитира В.Јушченка, да нема алтернативе преиспитивању гасних уговора са Москвом. «Данас се неће наћи нико ко би рекао да је задовољан ситуацијом на гасном тржишту. Много од оног што је чињено – најчешће је чињено пробирљиво, а циљ тога био је првенствено политички, а не економски. И ту треба све исправљати» - сматра господин Јанукович.

Тимошенко опет, само по себи се разуме, хвали нове договоре: «То што смо ми по први пут за 18 година потписали прави тржишни уговор представља апсолутно јачање суверенитета Украјине. То и јесу односи равноправних партнера».  А по свој прилици, међутим, није баш све тако.  Није случајно већ 27. новембра «Нафтогас Украјине» предложио Гаспрому да преиспита уговор у коме је фиксирана формула цене за гас. «Ми сматрамо да форма обрачуна цене гаса, која је предвиђена у уговору између компаније и ОАО «Гаспром»  може подлегати разматрању и корекцији ради оптимизације цене гаса за Украјину». Што би се рекло, нису се ни мастила осушила...

Проблем цене руског гаса за Украјину заиста није решен до краја. За сада  Тимошенко пристаје на «европску» формулу , али је тај појам веома растегљив: говорећи о «европској цени» Москва може имати у виду гросистичку цену гаса у једној земљи, а Кијев – у другој. У сваком случају,  цене понуде и тражње увек се могу разликовати једна од друге за 1-2 милијарде долара. Таква недореченост,  која је фиксирана у јалтинским договорима,  не може у потпуности искључити да ће испоруке бити прекинуте, а дугови «Нафтогаса» ће наставити да се акумулирају. Све то у резултату може довести до тога, да европски потрошачи поново на неко време остану без горива.

Дакле, ми имамо унутрашње незадовољство кијевских политичара. Цена гаса за Украјину заиста ће суштински порасти у 2010. години – за 28 процената. Још суштинскије ће се повећати и цена транзита руског гаса – за 60 процената. Међутим, та средства ће такође бити употребљена за плаћање  гасних испорука, што је повољно за Гаспром, јер ће побољшати солвентне могућности партнера које су веома ограничене. Зна се да Европљани одбијају да Украјини одобре кредите, условљавајући то, по речима представника «Нафтогаса» неприхватљивим условима. Сада  компанија мора да се обраћа руским банкама да би добила паре. Према незваничним подацима, руководство   «Нафтогаса» је долазило у Москву не само ради преговора са Гаспромом, него и ради сусрета са представницима кредитних организација – ВЕБа, Алфа-банке и Гаспромбанке, како би ангажовала бриџ-финансирање  плаћања за испоручени гас у новембру и децембру. Ради се о суми до једне милијарде долара, која би влади Ј.Тимошенко омогућила да нивелира ризике  од реакције В.Јушченка који контрролише Националну банку Украјине, коме може пасти на ум да  блокира да та банка кредитира «Нафтогас», али ће зато  учинити украјински гасни концерн крупним дужником руских банака. Та новост је изазвала  оштру реакцију у апарату украјинског председника. «Понајвише нас  наводи на опрез информација о тобожњим руским кредитима за НАК «Нафтогас Украјине». Уколико се у Москви ипак буде говорило о кредиту од једне милијарде, онда то није ништа друго да предаја украјинског Гасно-транспортног система» - изјавио је Б.Соколовски.

У замену за уступке са руске стране Кијев је обећао, да ће се модернизација гасно-транспортног система (ГТС) обављати уз учешће Русије. А учешће Русије у финансирању ГТС ће јој потенцијално омогућити да  у будућности има доступ у његовом управљању. «То је било кључно питање за Кремљ, јер онај ко финансира ГТС у будућности ће теоријски моћи рачунати на управљање њиме» - сматра члан комитета украјинске Врховне Раде за  горивно-енергетски комплекс Сергеј Тулуб.

Гасно-транспортни систем Украјине је, према законодавству, својина државе, суверенитет које над гасним цевима, који се  у Кијеву поима искључиво као недопуштање њима Гаспрома, постао је  већ као «света крава» у украјинском политичком  жаргону. И без сумње, укључено у гасне договоре двеју земаља  учешће Русије у модернизацију  украјинског ГТС представљаће значајан конфликтни чвор у односима Кијева и Москве после јануарских избора за председника Украјине.

У којим се цифрама изражавају уступци које је  учинила руска страна? У суму губитака Гаспрома, на пример, могли би смо укључити одустајање од казнених санкција за мањак гаса. По оцени председника Украјине, сума само за текућу годину могла је премашити 8,7 милијарди долара. Горе је нешто друго: фактичко преиспитивање услова уговора у страну смањења гарантованих за куповину обима гаса – то је  слаб пример за друге клијенте Гаспрома широм Европе, који већ почињу тражити аналогне повластице. Свеукупно искуство односа Руске Федерације са независном Украјином говори о томе, да вишегодишње супституисање украјинске економије  од стране Гаспрома није донело стабилност у тим односима (иако је, по речима председника Русије Д.Медведева, укупан обим преференцијала пружених Украјини у периоду трговине руским гасом, нафтом и неким другим сировинским изворима, изнео између 75 и 100 милијарди долара).  Према томе,  у потпуности рачунати на даљу ведру сарадњу са Украјином веома је тешко.

Тим више би било чудно  очекивати «захвалност» украјинске стране на најновијим гасним уступцима. Разлози су сасвим објективне природе. По резултатима председничких избора није могућа апсолутна победа ни једне од снага: ако победи, на пример, Ј.Тимошенко, остаће снажна и незадовољна политиком Москве опозиција, која ће подвргнути остракизму сваки гасни споразум са Русијом и у потезима новог председника налазити «издају националних интереса» у корист Гаспрома. И у  извршавању својих обавеза, које је сада Ј.Тимошенко,безусловно преузела на себе у преговорима са премијером В.Путином у замену за попустљивост у вези са гасом, она ће бити озбиљно ограничена у маневрисању. Поново ће  настати конфликтно поље неизвршених обавеза, које неће омогућавати да се створи стабилна конструкција сарадње на читавом спектру економских и политичких односа. И, пошто је управо гасна сфера по традицији «најосетљивија зона» у односима две земље, управо је ту, пре свега, и могућ конфликт.

Превод: Рајко Досковић

_______________________
Игор ТОМБЕРГ – Руководилац Центра за енергетска и транспортна истраживања Института оријенталистике РАН, порфесор МГИМО МИП РФ