Народ је остављен сам и није му преостало ништа друго него да се побуни. Није могао више да трпи зулум режима. Нема будућности са овим политичарима. Свуда се шири апатија и безнађе. Једино што је извесно јесу месечни трошкови који долазе све брже и који постају све већи. Једино што је сигурно је смрт у беди и разочарању. Између живота и смрти народ је изабрао побуну, протест и покушај да се одбрани угрожени живот.
Свакога дана на стотине гладних и незапослених радника штрајкују у Србији. Буна је кренула са југа где је сиромаштво највеће. Радницима се придружују сви грађани који не могу да преживе шок-терапију тржишних талибана. Дошло је до границе издржљивости и више немамо куда. Једини начин да се нешто промени јесте побуна. Једини начин да се нешто уради је да сви грађани Србије који лоше живе и који су преварени након петооктобарске контрареволуције изађу на улице. Када затаје све демократске институције, остаје нам једино - улица. Улица као изворни облик демократије. Улица као демократско место за изражавање воље народа. Они који су са улице дошли на власт морају бити срушени великим, народним и грађанским протестима на улицама. Није нам први пут да све почињемо са улице.
Када су наши несретни сународници са Косова, силовани и протерани, долазили у Београд да траже заштиту, подржали смо их само ми грађани на улицама. Када је Деспот извео тенкове на улице Београда, показао је само своју немоћ и окрутност. И данашњи властодршци показују своју немоћ доносећи, какве ли ироније, на телефонској седници Владе, нову Уредбу о штрајковима и протестима. Намера им је да сиромашну и понижену полицију гурну у обрачун са својим народом. Намера им је да нас застраше и да ми подвијемо главу пред пендрецима режима Бориса Тадића. Али, то неће проћи. Упркос њиховом презиру према нашем народу, упркос њиховом веровању да је то поданички народ, стока, рајетина и марва, српски народ ће доказати сву своју историјску зрелост и храброст у обрачуну са окупаторским режимом, који ради за интересе страних обавештајних служби и за интрересе страних влада. Особина нашег народа је да може несхватљиво дуго да трпи тортуру тирана на власти, али да има храбрости да се побуни и да скине тиранију у општенародном устанку за своју слободу.
Данас нам треба слобода. Нико нам никада кроз историју није донео слободу, већ смо  морали сами да се изборимо за њу. Немамо ни данас великог избора. Сами морамо да покажемо сву нашу историјску зрелост за смену режима који уништава Србију. Данас је то много теже урадити него, рецимо, у време када смо рушили Деспота. Данашњи режим је подлији и перфиднији, него што је то био режим Деспота. Данас немамо никакве финансијске помоћи из иностранства за рушење режима, као што је преплаћена опозиција добила 70 милиона долара да се ангажује у обарању деспотије. То је за њих био уносан бизнис, док је за већину нас било питање људског достојанства и части.
Некадашња опозиција је преко ноћи профитирала, док су изгубили грађани који су очекивали да се створи ново друштво. Новога друштва нема. Све је остало у оквирима тоталитарног режима, само данашњи властодршци имају подршку бриселске бирократије. Бриселску бирократију не занима шта се стварно дешава у Србији, њу само интересује да њени оперативци на власти спроводе испуњене и преузете обавезе. То што је таква неолиберална политика уништила светске финансије и свет гурнула у најдубљу и најтежу кризу, која се тек продубљава и отвара, то бриселску и вашингтонску бирократију не занима. Важно је да они штампају доларе и евре без покрића, да их убацују у банкротиране банке, да њихови банкари настављају да отимају огромне бонусе и да део украденог новца пребацују бирократама да наставе да штампају новац без покрића.То је потпуни крах савременог капитализма. То је наговештај нове катаклизме која се спрема човечанству.
Они који измишљају свињски грип да би пласирали своје вакцине, сутра ће бити спремни да свим средствима бране своје привилегије и своју тоталитарну власт. На то су спремни и тржишни талибани у Србији. Радо би они напустили власт, када би им неко гарантовао да ће отето богатство од народа да остане код њих, да их нико неће дирати и да ће моћи да се посвете уживању у богатом животу. Али у Србији то није тако. Када се осврнете на историју нашег народа, онда видите да је много трагичних судбина оних који су владали овим народом. Узмите само последњих двадесет година и видећете како су завршавали српски властодршци. И зато је важно да буна народа буде из саме бити нашег народа. Важно је да буна народа буде из његових историјских корена. Зато морамо сами да изродимо један грађански покрет за промену политике у Србији. Морамо променити политику, јер промена политичара у оквиру истог тоталитарног система неће донети демократију и слободу грађанима. Промена политике је једино могућа уколико обновимо МОРАЛ. Нема нове политике без новог морала. Нема нове политике без нових људи који ће се бавити политиком. Људи који ће то радити неко време и који ће се, када заврше своје јавно деловање, вратити својим занимањима.
Нема политике ако није у интересу државе и свих њених грађана. Зато подржавам ову побуну народа и позивам све грађане на грађанску непослушност. Нека изађу сви незапослени, отпуштени, опљачкани, понижени и осиромашени грађани на улице Србије и нека блокирају све путеве и државне институције. Нека милиони људи на улицама провере снагу Уредбе о забрани штрајка и јавног окупљања. Нека полицијски синдикати организују своје колеге да се придруже своме народу у побуни и нека се једном заувек уништи тоталитарни режим у Србији. То је, господо другови, грађани и народе, једини начин да прекинемо ову агонију. То је једини начин да престанемо да тонемо у пропаст и да зауставимо наше национално понижавање и нестајање. То је једини начин да спасемо нашу државу. Ми друге, резервне државе немамо. Боље је да у једном дану сви устанемо и одувамо наметнути режим дилетаната и превараната на власти, него да се мучимо и пропадамо годинама. То је бржи и једноставнији начин. Нема жртава. Нема сукоба. Довољно је да по свим градовима и селима Србије милиони грађана изађу у протестну шетњу. Не требају нам вође и лидери. Не требају нам стручњаци за маркетинг и кампање. Не требају нам билборди и закупљени термини. Треба нам исконска снага народа који брани своје историјско достојанство. Који брани животе своје породице. Треба нам само неколико сати протеста да ови на власти побегну из земље и да нас оставе, како нас је у историји увек остављао политички олош, да сами уређујемо своју државу и народ. То нам треба. Само неколико сати хука са улице, јер се једино тога плаше ти мекушци на власти... Само неколико сати да наставимо тамо где смо Петог октобра стали. Тачно тамо где су нас преварили и склопили савез са тајкунима и криминалцима.
Овога пута нас нико неће више моћи да превари. Овога пута нема више тајних преговора и нагодби. Овог пута ће Јавни сервис бити отворен за све оне представнике грађана који имају конкретне предлоге и идеје како да се избавимо из садашње невоље. Расписаће се ванредни парламентарни избори и отворити медији за све оне који су били забрањени и протерани из јавности. Нова власт ће радити у интересу државе и грађана. Заложиће своју личну имовину да би остварили своја обећања. Уколико не успеју, мењаћемо их сваке године. Узимаћемо им имовину, уместо они да узимају нама. Политика ће бити јавно добро. У њој ће радити поштени, радни и стручни људи. Премијер и његова влада ће радити за један евро годишње и имаће бонус на крају године од висине подигнутог бруто друштвеног производа. У Доњем дому Скупштине ће бити 78 посланика. У Сенату Скупштине ће бити 30 сенатора. Посланици ће радити за просечну плату. Сенатори неће имати никаву плату. Прогласиће се банкрот државних финансија и увести реорганизација у свим државним службама.
Смањиће се сви порези, прирези, доприноси и таксе. Све плате у државним службама ће бити годину дана на просечној плати у привреди Србије. Ослободиће се приватни сектор свих администрирања. Извршиће се супституција увоза. Увешче се, поред динара, и евро као валута за плаћање и обрачун. Курс ће бити слободан и формираће се на тржишту. Направиће се ревизија приватизације, стечаја, докапитализације и реструктурирања. Донеће се закон о денационализацији. Донеће се закон о национализацији имовине тајкуна, политичара и криминалаца. Ухапсиће се људи који су извршили пљачку државе и грађана. Ухапсиће се људи који су продали интересе државе и народа.
Нико од државних чиновника неће остати без посла, али, уместо да троше паре из буџета, запослиће се у привреди и пуниће буџет. Извршиће се општа компјутеризација у држави. Отвориће се медији и биће истински слободни. Увешће се закон о политичарима и политичким странкама. Увешће се етички кодекс за политичаре. Направиће се стратегија развоја Србије до краја XXI века. Позваће се сви људи из расејања да се врате и да учествују у препороду Србије. Сви ће бити плаћени на основу реализације у послу. Извршиће се општа модернизација Србије. Научићемо децу да мисле, раде и да воле своју домовину. Обезбедиће се здравствена заштита за све грађане и бесплатно школовање. Направиће се народни капитализам као одговор на светску економску кризу. Створиће се порески рај за стране улагаче. Створиће се велика акционарска друштва за изградњу путева, мостова и метроа.
Приватници ће се богатити на тржишту, а не на партијским састанцима. Србија ће постати истинска демократска, независна и слободна држава. Радићемо са свима на свету где будемо имали интересе. Нема љубави међу државама. Тамо где буду наши интереси, тамо ће бити наша политика. Нећемо припадати никоме, осим вечитом и једином Богу. И њему се молимо да нам помогне. Треба нам снага да све ово изведемо. Да ли је ово могуће? То је наша историјска обавеза пред нашим прецима и пред нашом децом. И зато ћемо успети. Важно је да смо почели. Побуна је са животом скопчана. А живот нема репризу. И зато, слободни грађанине - УСТАНИ! Буна је почела! Не чекај да ти неко други донесе слободу. Сам се избори за њу.