Како је од српског војводства у оквиру Аустоугарске Војводина постала некаква европска регија унутар Србије?

Прича о Европи је удаљавање од Београда... Војвођански аутономаши желе да крену засебним путем

Скупштина Војводине усвојила статут
Посланици Скупштине Војводине су вечерас усвојили правно-техничко усаглашавање предлога статута Војводине са предлогом закона о утврђивању надлежности Покрајине, које је по хитном поступком предложило Извршно веће Војводине
О корекцији предлога стаутата, усвојеног 14. октобра прошле године, гласало је 105 посланика - за је било 84, против 20, а један посланик није гласао.
Став Извршног већа образложио је покрајински секретар за националне мањине, управу и прописе Тамаш Корхерц, а у расправи су учествовали председници посланичких група и њихови заменици, осим посланика ЛСВ и СНС који су раније напустили седницу.
Вечерас усвојену коначну верзију предлога статута ће саставити Одбор Скупштине Војводине за прописе и упутити Скупштини Србије на давање сагласности.
Према најави председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић текућа седница републичког парламента могла би бити прекинута како би се започела нова на којој би био разматран предлог статута и закона о преносу надлежности Покрајине.
Дејановићева је најавила да би статут и закон о преносу надлежности могли бити усвојени крајем овог месеца. (Тањуг)
Аутономија Војводине у изворном смислу значи одвајање од Беча и Будимпеште, а приближавање Београду. Данас, пак, после расправе о усвајању Статута у Скупштини Војводине, потпуно је јасно да војвођанска аутономија иде у другом правцу - удаљавања од Београда.
Да ли је Војводина од данас европска или српска регија, покушали смо да сазнамо у разговору с водећим историчарима, аутономашима, „Војвођанима"...

Европска као Власина
Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, каже да је Војводина европска регија, колико и подручје Власине, која узима делове Бугарске, која је члан ЕУ.
- Инсистирање на Војводини као европској регији је потпуна бесмислица и флоскула која не значи ништа. Шта је онда Србија? Истина је да Војводина дели нека историјска искуства са средњом Европом кроз аустроугарски утицај. Али, то није разлог за било какву посебност. Довољно је упоредити мачванска села и суседна сремска села, видеће се колико су она идентична - каже Павловић.
Он наводи да не постоје историјски разлози за одвајање Војводине од Србије, али да и те како постоје историјски разлози за приближавање!
- Пројекат српског војводства у оквиру Аустроугарске подразумевао је самосталност од Беча и Будимпеште и приспајање Србији. Ово је комунистички принцип решавања националног питања, да се остваре сеционистичке тежње свих како би се бранило од великосрпског хегемонизма, па на крају оно што остане може да буде Србија. Интересантно је како се Запад на глобалном плану одрекао комунизма, али је на простору бивше Југославије задржао те комунистичке принципе. Када на неким следећим изборима у Војводини и Србији победе различите политичке опције, може се очекивати да Војводина крене неким такозваним посебним путем - каже Павловић.

Историја Војводине
1526. После Мохачке битке самозвани српски цар Јован успоставља своју власт у Бачкој, северном Банату и делу Срема и ствара државу која постоји годину дана. Овај простор убрзо пада под турску власт
1557. После обнове Пећке патријаршије, Срби из данашње Војводине улазе под њену јурисдикцију
1594. Устанак у Банату против турске власти, после чега су спаљене мошти светог Саве у Београду
1690. Сеоба Срба у Аустријску монархију под Арсенијем ИИИ Чарнојевићем
1699. Карловачким миром Бачка и део Срема припадају Аустрији
1718. Пожаревачким миром Аустрија добија Банат и остатак Срема, који улазе у састав Војне крајине
1739. Друга велика сеоба под Арсенијем ИВ Јовановићем
1848. Карловачка митрополија издигнута на ниво патријаршије; српска револуција, проглашена Српска Војводина
1849. Аустријски цар проглашава Војводство Србију и Тамишки Банат са једнаким бројем српског и румунског становништва, а постојало је до 1960.
1918. Војводина проглашава припајање Краљевини Србији
1929. После шестојануарске диктатуре формира се Дунавска бановина са центром у Новом Саду
1945. Формирана Аутономна покрајина у саставу СР Србије
Књижевник Драшко Ређеп, који инсистира на Војводини као „српском северу" невезано од административних граница, каже да су везе Војводине са Србијом сувише дубоке да би било ко и помишљао на сепаратизам.
- Сви национални митови су настали на српском северу. Крушедол је основан пре равно 500 година, када су пали Београд и Смедерево, а када се још није десила Мохачка битка, која је срушила Угарску. То значи да постоји континуитет, који никаква логика администрације не може да пољуља. Српски север има своје посебности, али је увек био одан националним вредностима - прича Ређеп.

Магла од аутономије
Наш саговорник истиче да се данас инсистира да је Војводина била аустријска, односно од 1867. Аустроугарска, али се прећуткује да је Војводина 12 година, од 1929. до 1941, била у саставу Дунавске бановине и да је Нови Сад тада био главни град Крагујевцу и целој Шумадији. Он, са друге стране, истиче да регионализација Србије јесте добра идеја јер је недопустиво да се о свему одлучује у „београдском кругу двојке".
Миле Исаков, један од некадашњих лидера ДОС-а и потпредседник владе, каже да захтев за аутономију треба посматрати као потврду привржености Србији и да, иако је извесно да би грађани Војводине са већом аутономијом имали и веће шансе за развој, Војводину првенствено треба посматрати као српску регију.
- Развој Војводине у интересу је целе Србије. Војводина тражи аутономију од Србије, али и у Србији. Аутономија не може да постоји сама за себе, јер онда је то нешто друго што се не поставља уопште као питање. Зашто нико не подиже галаму око аутономије судства или универзитета? Зато што би било потпуно глупо тврдити да они могу да се отцепе од Србије. Али, и на те аутономије се не гледа благонаклоно јер властодршци, ма које боје били, воле да контролишу све области живота. Власт је претворила свој мандат у перманентну изборну кампању. Шта год да ураде, одмах трче на телевизију, стварајући привид резултата. И цела халабука око Статуа Војводине је само бацање прашине у очи бирачима, и у Србији, и у Војводини. Јер власт у Војводини „као" то тражи врло борбено. А у очима грађана Војводине се то представља као нешто велико, јер чим Београд то не даје, то мора да је много добро за њих. И онда када се дође до решења, треба да буду задовољни и једни и други. У Београду зато што су тобоже одбранили Војводину, а у Новом Саду зато што су добили нешто. А то нешто је - ништа - закључује Исаков.

Почетак седнице... Посланици су лако дошли до кворума за почетак рада

Оштра полемика у Скупштини Војводине
НОВИ САД - Скупштина Војводине до закључења овог броја Пресса није завршила расправу о новом Статуту покрајине, иако су се представници владајуће коалиције понашали као да је то већ „готова ствар".
По скупштинским кулоарима, међу новинарима је прострујала непотврђена вест да се расправа о буџету намерно одуговлачи како би се расправа о Статуту што више одложила или како би се произвео ефекат недостатка кворума. Ипак, председник Скупштине Војводине Шандор Егереши је уочи заседања рекао да ће овај парламент сигурно изгласати правно-техничко усаглашавање Статута и пратећег закона до краја дана и да ће бити уважене све примедбе које је пред почетак заседања упутила СПС.

Умало туча Мирчића и Богуновића!
Током расправе о буџету дошло је до вербалног инцидента између посланика ДС Томислава Богуновића и шефа посланичке групе СРС Милорада Мирчића. Прво је посланик СРС-а Саша Сантовац рекао за говорницом да нису тачне информације о улагањима у општинама Панчево и Зрењанин, поменувши и име бившег градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића. На то је реаговао Богуновић, рекавши Сантовцу да ће га избацити из сале ако још једном помене Кнежевића. Тада се укључио и Мирчић:
- Немате право никоме да претите, иако се помињу Зрењанин и Кнежевић, али ако сте таква снага, избаците мене. Спреман сам да изађем у хол са Богуновићем.
Богуновић је поново изашао за говорницу и казао да му је „Мирчић у пролазу опсовао мајку, па да је због тога спреман да се са Мирчићем обрачуна изван скупштинске зграде".
Социјалистичка партија Србије је иначе поднела шест примедби, које су и уграђене у закључак Извршног већа о правно-техничким исправкама Предлога статута. Најважније примедбе СПС-а су да Војводина не може да отвори представништво у иностранству без сагласности Владе Србије, да се у Статут унесе да је Војводина неодвојиви део Србије, а трећа примедба је да Нови Сад није главни град Војводине, него њен административни центар.
Пет посланика Лиге социјалдемократа Војводине у једном тренутку су напустили седницу парламента, пошто се Предлог статута поново нашао на дневном реду, иако је пре годину дана већ усвојен трочетвртинском већином. Шеф посланичке групе ЛСВ-а Бранислав Богарошки образложио је поступак својих посланика тиме да се на тај начин „понижава" Скупштина Војводине, те да посланици нису ђаци понављачи да би морали поправљати једном изгласан текст. Богарошки је рекао и да ЛСВ прихвата минималне измене Статута, али посланици те странке морају из принципијелних разлога да напусте седницу.
С друге стране, републички и покрајински посланици ДСС-а, незадовљни Предлогом статута Војводине, протестовали су испред зграде Скупштине Војводине, остављајући тамо јогурт и банане. Републички посланик Милош Алигрудић објаснио је да су јогурт донели како би подсетили посланике СПС-а на „јогурт револуцију" из 1988. године, када је Војводина изгубила аутономију, а банане су донели како би поручили посланицима владајуће коалиције да не желе Војводину као банана републику.
Незадовољство због Предлога статута изразили су и посланици Српске радикалне странке. Шеф посланичке групе Милорад Мирчић оценио је да се Статутом разбија целовитост Србије, а због тога је најавио и протесте широм Војводине, с циљем да се грађанима објасни због чега Статут неће донети бољитак Војвођанима.
Председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић је уочи седнице изјавио новинарима да Предлог статута није сепаратистички акт и да ће за недељу-две по усвајању Статута бити свима јасно да представници појединих опозиционих партија нису били у праву када су то тврдили.
- Никада не бих гласао, нити би гласао било који посланик Скупштине Војводине за Статут који би угрозио суверенитет Србије - рекао је он. (Е. Ј.)

ВЕЉКО МИЛАДИНОВИЋ