Ранко Прерадовић: Владавина шпијунаже
Ништа није ни ново ни непознато: овим свијетом у свим његовим сегментима, премрежен као пауковом мрежом обавјештајним мрежама и линијама, владају обавјештајне велесиле.
Нашим простим језиком речено: свијетом владају шпијуни. Писац чувене књиге "Владари из сјенке" и многих, сличних, београдски писац и публициста Дејан Лучић, боравећи прије коју годину у Бањој Луци, у једном је интервјуу устврдио да је тада овдје, у Бањој Луци, дакле, било негдје 57 обавјештајних центара.
Наравно да се Лучић, иначе веома обавијештен човјек, посебно када је ријеч о албанској мафији о којој је написао чак три књиге, није одређивао чији су све центри и који шта од њих "покрива". Али, зар је уопште могуће да се толико обавјештајних служби интересује за Бању Луку и политику која се води у њој?
Ако је тада, прије три-четири године било толико тих центара, које помињаше Дејо Лучић, колико их је тек данас и које све од тих центара плаћају налогодавци попут Ејупа Ганића, Хариса Силајџића, ефендије Церића и сличних високопозиционираних носилаца дјелатности исламског фундаментализма на овим просторима.
Ово тим прије што се ама баш ништа што је српско не допада тој братији па би она најрадије да се све то искоријени и у хелаћ пошаље. Као што би многи све Србе с Космета најрадије побили да нема никаквих свједока за будућност шта је све свијет, тај обавјештајни, починио доље и шта све чини сада, правећи од те српске земље најчудноватије легло зла, о чему говори и најновија "Фокусова" спознаја.
Шпијуни, дакле, владају свијетом па макар их Лучић звао и "Владарима из сјенке". А када је већ тако, што се чудити, онда, спознаји да је Бања Лука тако моћно обавјештајно покривена.
Наравно да не стоји чињеница да је свако, кога год сретнете мало "закошеног", неког "мање знаног", да је баш то тај шпијун. Било би грубо и глупо то сумњичење, поготово сада када се у овом великом привредном, политичком и културном центру појављују многи странци, пословни људи, ствараоци и пријатељи.
Али, да је шпијунажа главно оружје владавине, казују многе историјске чињенице из недавне прошлости попут оне која нас још и данас "држи" за Маркале, а толико је истинољуба у свијету казало понешто више и другачије о тој испричаној причи. У својој књизи колега Мишо Вујовић доказује да је и та антисрпска прича један велики обавјештајни трик који би да постане монументална истина и историјски факат.
Све у свему, владавина обавјештајне силе јесте очита и свеприсутна. Можда је управо то та прича о владавини "владара из сјенке" како их зове аналитичар и познавалац прилика у тим сферама, колега Дејан Лучић.
