У књизи Димензије, француски научник Јацqуес Валлее каже: "Ми овдје имамо посла са контролним системом...НЛО-и су систем који дјелује на људе и користи се људима".
"О каквом год "систему" да се овдје ради, он манипулише живот на земљи на физички, психички и духовни начин", додаје Линда Моултон Хоwе, америчка научница која се бави проучавањем феномена мутилације животиња као и абдукције људи од стране ванземаљаца, у својој књизи: Ан Алиен Харвест.
Феномен отмице животиња и људи није ништа ново, као ни посљедице које произилазе из свега овога. Ми иначе све што се не уклапа у наш концензус реалитет волимо да назовемо "феноменом", мада се може рећи да феномени у ствари не постоје - постоји само наше незнање, које произилази махом из нашег немара, односно нашег личног игнорисања свега онога што "не спада" у наш реалитет. Све су прилике да та наша реалност није ни близу реална ономе колико ми мислимо да јесте. Овакав наш однос према свему овоме је управо оно што највише и одговара извршиоцима ових недјела, односно контролорима реалитета у коме живимо, мада је велика вјероватноћа и да смо на неки начин програмирани да се понашамо управо овако како се понашамо.
Иако је "контролни систем матрикса", односно, махом они који у нашем (3-ћем) дензитету "раде" за своје "газде" из четвртог дензитета, урадио прилично добар посао на заташкавању информација о свему овоме, односно, њиховом сакривању од људи, чини се да долази вријеме када ће се сви они који теже буђењу морати да суоче и са овим аспектом наше реалности.
С обзиром да је тема овога текста унаказивање животиња и људи приликом екстракције крви, одређених органа и ткива из животињског као и људског организма, од оних који су како се чини директно надлежни за то, поменућемо само тзв. Греyс-е или Сиве, - и рептоиде, који су дизајнирали ове прве за сврху обављања прљавих послова у нашем дензитету.
Прво чега морамо бити свјесни, то је да одређени "ванземаљци" не морају да долазе са неке далеке планете уз помоћ свемирских бродова, они могу да дођу са "спрата" који је одмах изнад нашег, тј. из четвртог дензитета. (Појам дензитета је већ укратко објашњен у неким другим текстовима на овом вебсајту).
Рептоиди, Драхомониди или Лизарди, у западним земљама "одмиља" названи "Лиззиес" су становници спрата изнад нашег, и с обзиром да на том спрату владају другачији закони, они су се у овој фази њихове еволуције нашли у ситуацији да су комплетно зависни од емоција које адамично људско биће производи и емитује из свог организма. Та наша "емотивна" енергија се на одређене начине, махом уз помоћ "интердимензионалних сонди хуманоидног изгледа" (Сивих), њиховом напредном технологијом као и уз помоћ антропоида, испоручује у 4-ти дензитет. Укратко речено, да би обезбједили сталну испоруку те енергије, они су између осталог организовали овај нехумани систем на нашој планети, кавог га ми данас "знамо" и за кога мислимо да је то нешто сасвим нормално, те да другачије не може ни бити.
Према Свјетском историјском алманаху, само у последњих 100 година изгубили смо 2 милијарде наших припадника, што је у ствари резултат тог система који нам је успостављен. Па у једном директном сукобу са ванземаљцима сигурно би имали далеко мање жртава, а ни они не би добро прошли. Што је најгоре, ми овакве ствари сматрамо нормалним, а истовремено сматрамо сами себе цивилизованом расом. Зар је онда случајно све ово што нам се дешава?!? Нама је са њихове стране и уз помоћ њихових слуга, који су овдје међу нама, успостављен систем у коме чинимо самим себи, као и овој нашој планети, управо оно што они желе да чинимо.
Међутим, када бораве у нашем дензитету, Сивима и Рептоидима треба крвна плазма за њихово властито одржавање, а исто тако и месо. Одређене супстанце из жљезда са унутрашњим лучењем које су саставни дио организма људи као и неких животиња (махом преживара), помажу им како би дуже издржали у трећем дензитету и са што мање посљедица по њихов властити организам. С друге стране, с обзиром да су ови 4Д ентитети у једном сталном процесу креирања нових тијела за своју расу, чини се да им ми служимо и за "резервне дијелове". Много података у вези овога добијено је од људи који су били отети и враћени назад, не сјећајући се обично ничега, осим да су изгубили пар сати времена, а да нису знали како. Неки су уз то имали и одређене ноћне море, па кад су се по том питању обратили неком психијатру или клиничком психологу и подвргли дубокој хипнози, били су у стању да опишу све детаље догађања за вријеме абдукције. Таквих случајева је данас већ на хиљаде, и приче тих људи су веома сличне.
Без обзира на то што се фармери широм свијета жале већ десетинама година како проналазе унакажену стоку и како су те животиње веома стручно обрађене са "скалпелом", те вијести се веома ријетко објављују у званичним (контролисаним) медијима. Тек када се то у неком региону манифестује у неком већем степену, онда обично контролни систем "објасни" ствар у локалним новинама, тј. како је крива нека од животиња, које се сматрају предаторима у регији гдје је стока унакажена. Обично изостане и информација гдје је тај којот, пума, динго или вук студирао хирургију, јер су резови на тјелима страдалих животиња изведени са невјероватном прецизношћу какву је немогуће остварити у нашој димензији. Трагова крви на мјесту реза уопште нема, као ни у околини животиње, а ни у самој животињи. Одређени органи су извучени кроз веома мале резове, што се такође још увијек не може да оствари ни у нашим најбољим клиникама. Ћелије на рубу резова нису ни уништене нити захваћене упалним промјенама, као што је то случај код сваког нормалног хируршког захвата на земљи. И што је најчудније, таквим животињама се ни лешинари неће да приближе, колико год се оставе да леже мртве на ледини.
Друго "објашњење" које се нуди фармерима или члановима породица измасакрираних људи је да су ови били жртве неког сатанистичког култа. Ни ова теорија не "држи воду" за оне који овај феномен имало дубље проучавају, јер би присуство странаца било уочено у многим од ових случајева, поготово што су фармери на сталном опрезу кад дође до појачане "активности" у њиховом региону. Оно што често буде примјећено од њихове стране, то су - летећи тањири.
Међутим, оваква "објашњења" често задовољавају сврху, јер с обзиром на тзв. "самотранквилизациони систем" (за смирење) којег свако од нас има уграђеног у себе, након једне овакве информације велика већина "оваца" се мирно враћа назад на спавање, што ови веома добро знају. (Кад се пар летећих тањира срушило у близини Росwелла у УСА, педестих година прошлог вијека, већина људи је прогутала "објашњење" да се радило о метеоролошком балону).
С друге стране, људске жртве сатанистичких култова се ритуално убијају ножевима и на другачији начин.
Још једна ствар, карактеристична више у Америци, је да се у тим регионима често почну појављивати и војни хеликоптери. Овдје контролни систем иде на то да ће фармери лакше прихватити помисао да се ради о тајним војним експериментима, него о ванземаљцима.
Они који дижу већу галаму, често буду посјећени од тзв. "људи у црном" (Мен ин Блацк), који немају везе са оним како је то представљено у истоименом популарном филму са Wилл Смитх-ом у главној улози. Чини се да су истински Мен ин Блацк "опипљиве холографске пројекције" хуманоидних ентитета обучених у црна одијела, који се често представљају као владини агенти кад обилазе учеснике тј. свједоке одређених инцидената, махом са Сивима, с циљем да покупе било какав доказни материјал као и да их застраше, како ови не би дизали галаму.
Зашто су “богови” кроз цијелу нашу историју тражили од људи да жртвују у њихову част многе своје припаднике или животиње? Да ли је случајно то што су јеврејски храмови прије хиљаду или двије година више личили на касапнице, односно, клаонице, него на мјеста неког духовног развоја? Да ли је Јехова стварно волио телетину и јагњетину, или је нешто друго било у питању?
Велика емоционална енергија се ослобађа приликом извођења жртвених ритуала. С обзиром на релативно низак ниво популације у та времена на нашој планети, та врста активности обезбјеђивала је одређену количину енергије потребне рептоидима за њихово лично одржавање у 4-том дензитету, јер им она служи као храна. Касније, повећањем популације и системом религија које су нам они такође увели, међуљудским подјелама на 116 начина које су услиједиле, и разноразним начинима програмирања, постављена је позорница за безбројне сукобе између припадника људске расе, што је обезбјеђивало, а и дан данас обезбјеђује, обилне количине енергије за наше контролоре, тако да се са јавним извођењем жртвених ритуала престало, мада се они и дан данас практикују од стране припадника одређених тајних друштава као што су нпр. илуминати (пар секвенци из Кјубриковог филма Еyес Wиде Схут, са Ницол Кидман и Том Цруисе-ом у главним улогама, прилично вјерно дочаравају један дио атмосфере илуминати-ритуала).
Илуминатијима је, чини се, од стране рептоида повјерено одржавање матрикса на нашој планети, те су они изван закона, или боље речено – они креирају законе, а заузврат су веома добро материјално обезбјеђени. Међутим, нешто више о њима ћемо неком другом приликом.
Још један од облика естракције енергије из људских бића остварује се уз помоћ тзв. абдукција (отмица), након којих већина људских бића није ни свјесна шта се уопште догодило, осим што се неки као кроз маглу могу да сјете изненадне појаве чудне свјетлости и често им недостаје неколико сати времена без објашњења гдје су га и како провели. Међутим, чини се да у великој вечини случајева жртве су враћене у исто вријеме у коме су и отете с обзиром на то да у 4-том дензитету владају сасвим другачији временски параметри, а и наши контролори су мајстори у његовој манипулацији. Неки такође примјете само чудне ожиљке на тијелу чије поријекло не знају да објасне, а други неким случајним радиографским снимком открију и разноразне импланте о којима до тада нису ништа знали. Скоро сви су на један одређен начин програмирани да се ни по коју цијену не сјете шта се стварно догодило, а многима је у подсвијест усађена и једна лажна “прича” ("параван меморија"), тако да у случају хипнозе испричају нешто што се у стварности није догодило, односно евентуално дају неку позитивну слику о “ванземаљцима”, (већином како се ти експерименти врше за наше лично добро...помоћ наше космичке браће у духовном развоју итд.).
Жртвама се обично извлачи енергија (животна/сексуална?) уз помоћ одређене напредне технологије, многе жене се импрегнирају, (хибридни фетуси им се обично одстране након пар мјесеци, тако да многе од њих нису ни биле свјесне да су биле “трудне”), а људи се истовремено и имплантирају разноразним имплантима који махом служе за праћење њиховог кретања, као и размишљања, односно - контролу ума. (Наши линерни умови веома тешко могу да изађу на крај како са мултидимензионалном природом тј. интерпретацијом времена/простора, тако и са многим аспектима ових “феномена”). Људи се приликом свих тих експеримената често осјећају као лабораторијске животиње. Неке од њих програмирају да одраде одређене задатке или да се специфично понашају. Многе жртве се ни не враћају назад живе, јер се њихово тијело и органи користе за неке друге сврхе.
Чини се да има више начина абдукције, овисно да ли се абдуцира човјеково тијело, душа или ум, или све скупа, и да ли се то изводи на нивоу трећег дензитета или се пребацује из трећег у четврти, па затим евентуално враћа назад у трећи. У неким случајевима се једна индивидуа чак извади из групе, приликом чега остали припадници групе остану у стању 'суспендиране анимације', те кад се ова индивидуа врати назад, ови наставе даље, као да се ништа није десило. Често се и цијела група људи одједном абдуцира и касније врати назад на исту тачку времена/простора, а да нико од њих не примјети да се нешто необично догодило.
Онима који се сјећају претрпљених траума, ситуацију погоршава то што о томе не смију никоме да причају, односно да траже помоћ из своје непосредне околине, а да при том не изгубе углед и положај у друштву, јер је већина људи такође на неки начин програмирана да такве ствари сматра немогућим, односно да их сврстава под којекакве фантазије или халуцинације.
Карлос Кастанеда ову тему назива “темом над темама” у својој књизи Активна Страна Бескраја. Он тврди да је разлог за један такав став код људи према овој проблематици управо тај што је сваки човјек на једном дубоком подсвјесном нивоу свјестан предатора, те како се осјећа беспомоћно у вези с тим, његов само-транквилизациони систем му неће допустити прихватање оваквих информација а поготово придавање неког кредибилитета, јер би му то пољуљало темеље на којима је поставио своју личност, а тиме би му то пољуљало и реалитет у коме живи. Стога маса људи покушава да одагна, негира и исмијава све оне који причају о овоме управо из разлога да би заштитили свој лични интегритет, односно – илузију.
Било како било, свима онима који су сретни у реалитету у ком се налазе можда ни не треба покушавати рушити тај реалитет. Он је на крају крајева и продукт њихове свијести, односно несвијести, за што је опет сваки појединац лично одговоран.
Да конфузија буде већа и нека одјељења која припадају америчкој армији, односно, тзв. Тајној Влади су у међувремену такође почела са отмицама и контролом свијести људи, мада су њихове методе доста примитивније од оних које се користе од стране Сивих.
Међутим, у задњих десетак година они одашиљају и тзв. ЕЛФ таласе (врло ниске фреквенције) у којима су "уплетене" одређене поруке, односно, фиктивни догађаји, које човјек прима на подсвјесном нивоу и прихвата као дио своје стварности. Колики ће импакт ово имати на нашу свијест још увијек је тешко одредити.
Заједно са свим овим у западним земљама се кренуло и са жестоком дезинформационом кампањом (тзв. Операција Цоинтелпро) у којој се промовишу књиге и вебсајтови оних УФО “експерата” који заговарају теорију “помоћи ванземаљаца у нашем еволутивном развоју”. Заједно са тим иде и тзв. “неw аге” покрет/религија чији је главни мото - “ресист но евил”, што би се у преводу рекло – не супростављај се злу, или још боље - “не одупири се док ти деру кожу”. Ту се иде чак дотле да нам се сугерише како ми, у ствари, креирамо, односно, пројицирамо своју властиту реалност, те кад видимо било какво зло, нашу личну или туђу патњу, то је “само наша властита пројекција”, и нема везе са објективном стварношћу.
Ми се, наводно, само треба да “наоружамо љубављу и огрнемо једним замишљеним плаштом свјетлости”, и све ће бити у реду (док наша властита кожа не дође на ред). Мада донекле и има истине у томе да смо на неки начин одговорни за реалитет у коме се налазимо, чини се да ми немамо много утицаја на објективну реалност.
Да ли смо ми само Алиса која борави у земљи чуда?
Упознавањем објективне реалности, човјек стиче шансу да поправи свој положај у њој, међутим, у стању у каквом се тренутно налазимо, тешко да ћемо нашу објективну реалност спознати у догледно вријеме.
Да ли је сада вријеме за буђење?
|
|
