АМЕРИЧКО „ШИРЕЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ „ УЗ ПОМОЋ КРИМИНАЛАЦА И ТЕРОРИСТА

Наводни шампион борбе против лобирања, кандидат Републиканаца за председника САД, Џон Мекејн је према писању Вашингтон поста окруҗен лобистима који заступају интересе страних сила. Тиме су на посредан начин потврђене тврдње из анализе „Великоалбански екстремисти лобирали кандидата за председника Америке“ да Мекејн није никакав „господин чистунац“ и борац против утицаја лобија, већ се ради о човеку који је управо под великим утицајем разних лобија, пре свега оних који заступају интересе страних сила што представља највећу претњу интегритету председника САД.
Под притиском Вашингтон поста и јавности САД, Мекејн је морао да отпусти Даг Давенпорта и Дак Гјудера јер је установљено да лобирају ѕа Мјанмар, иако је војни реҗим те земеље под разноврсним санкцијама САД још од 1997. године.  Из Мекејновог штаба су морали да оду и менаџери везани за лобирање у енергетском сектору и „копче“ са интеренет сајтом преко ког се на најпрљавији начин нападао Обама али и Хилари Клинтон. Том Лофлер, један од менаџера финансијских послова Мекејнове кампање је засад последњи у низу, а морао је да оде јер је установљено да је лобирањем за Саудијску Арабију и друге земље згрнуо око 20 милиона долара.
Чистку је под притиском медија и јавности спровео сам Мекејн схватајући да му везе с овим лобистима постају контрапродуктивне  чиме се потврђује теза из анализе „Великоалбански екстремисти лобирали кандидата за председника Америке“, да се и пласирањем информација по америчким медијима о вези Мекејна и екстремне националистичке организације Албанско-америчке грађанске лиге  моҗе борити за очување КиМ у састав Србије.

АЛБАНСКО - АМЕРИЧКА ГРАЂАНСКА ЛИГА ЕКСТРЕМНА НАЦИОНАЛИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

На удару америчких медија је ових дана и Мекејнов менаџер у Вашингтону, Чарли Блек,  који је својевремено био регистрован као лобиста ланца „неподобних лидера“ као што су заирски Мобуто Сесе Сека, филипински Маркос, сомалијски Сиједа Бареа... Занимљиво је да у својој одбрани Блек каҗе како је све то радио уз сагласност Стејт департмента. Кад су поменути диктатори били од користи Вашингтону он их је застпао а кад нису, каҗе, отказивао је аранҗмане.
У анализама Вашингтон поста не помињу везе Мекејна са  екстремном националистичком организацијом Албанском-америчком грађанском лигом (Albanian American Civic League – ААЦЛ).
Амерички медији Албанско-америчку грађанску лигу уопште не виде као екстремну националистичку организацију, а томе је умногоме допринео и став наше дрҗаве који је ову организацију означавао лобистичком, иако је сасвим јасно ако се сагледају њихово деловање и документи, да се ради о екстремној националистичкој организацији која се за остварење својих циљева користи и лобирањем.
Ваљда је време да се дефиниција „лобистичка“ промени у „екстремно националистичка“ и да се с тако новом дефиницијом ове организације уз остале информације о њеном деловању и везама са америчким политичарима продре и америчке медије, а све у циљу „поткопавања“ криминалних веза Албанско-америчке грађанске лиге и америчког естаблишмента као једном од кључних стубова подршке САД шиптарским сепаратистима и терористима.

АЛБАНСКО-АМЕРИЧКА ГРАЂАНСКА ЛИГА ЛОБИРА УЗ САГЛАСНОСТ СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА

То што Вашингтон пост не пише о Мекејновој вези са Албанско-америчком грађанском лигом, изјава Чарали Блека да је све радио уз сагласност Сјет департмента и толерисање лобирања које се спроводи према америчким политичарима од стране Албанско-америчке грађанске лиге, упућује на закључак да шиптарски тероризам и сепаратизам има директну подршку Вашингтона.
Та подршка није од данас нити од јуче, а њену генезу и подршку САД „Великоалбнаском пројекту“ изузетно добро је описао историчар Карл Савић у тексту „The CIA and Greater Albania: The Origins of the US Role in the Balkans“. У тексту се сасвим јасно и документовано моҗе видети да је ЦИА ради остварења америчких спољнополитичких интереса помагла великоалбанске организације, њихов тероризам и сепаратистичке теҗње.
Сасвим је јасано да је Албанско-америчка грађанска лига продукт ЦИА (Исто као што је њен продукт и терористичка ОВК-а о чему пише и документује шеф службе аналитике бившег ДБ-а на Косову Зоран Стијовић у књизи „Космет - моје сведочење“) и да као таква никад неће или бар док то Вашингону буде одговарало, бити проглашена за екстремно националистичку, осим ако сва ова сазнања не доспу у америчке медије и буде искоришћен притисак јавности да их се Мекејн и њему слични као и сам Вашингтон „одрекну“ због контрапродуктивности веза.

ЦИА И ВЕЛИКОАЛБАНСКИ ЕКСТРЕМИСТИ –  ПАРТНЕРИ У ПОЛИТИЦИ ДРОГЕ

Као продукту ЦИА, Албанско-америчкој лиги је дозвољено да сасвим слободно за своје интересе лобира америчке политичаре и то нарко доларима. Овај шаблон политике дроге, односно финансирње лобирања, тероризма, сепратизма и сл. новцем који је стечен од трговине наркотицима а опран је у интернационалном банкарском систему (Нпр. у скандалима Иран-Контре и Комерцијалне и Интернационалне Кредит Банке (БККИ), постојали су јаки докази да су се те тајне операције финансирале путем прања новца од трговине дрогом), осмислила је ЦИА још и Индокини а копиран је у Централној Америци, Карибима, Авганистану ( о томе је писао и енглески Тајмс 1991 године) између осталих подручја и на Косову и Метохији. 
Према томе, ЦИА је омогућила и још увек омогућава великоалбанским екстремистима и терористима да сами кроз трговину наркотицима финсирају свој пројект „Велике Албаније“ који у великој мери кореспондира са интересима САД на простору Балкана. Тим поводом поставља се једно логично питање које представници Конгерса и Сената, као и амерички медији треба да поставе вашингтонској администрацији и политичарима који су лобирани од стране Албанско-америчке грађанске лиге и директору ЦИА, а то је колико је још нових наркомана у САД потребно да би се на Балакану направила „Велика Албанија“?

МЕДИЈСКИ ПЛАСИРАНА ИСТИНА У СЛУҖБИ МИРА И ОДБРАНЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Осим тога намеће се и друго питање, а то је колико ће америчких војника бити җртвовано у реализацији пројекта „Велика Албанија“ јер Америчко-албанска грађанска лига неће одустати од својих циљева. Под њеним патронатом а уз помоћ ЦИА и владе Републике Албаније августа месеца 2001. године у Тирани је основана ултранационална организације ''Национални комитета за ослобођење албанских територија''- НКОАТ који је 14 јула 2002. године трансформисан у Фронт за национално уједињење албанаца – ФНУА.
Ова ултранационална организација је сходно својој Платформи формирала терористичку Албанску националну армију којој је главни штаб смештен у Тирани, док су испоставе ГШ (истурена командна места – ИКМ) формирана у Приштини, Призрену, Скопљу, Тетову, Дебру, Улцињу, Плаву и Превезу, односно на свим ''окупираним албанским територијама''. Досад изведене терористичке акције показују да АНА моҗе да делује широком простору односно на свим ''окупираним албанским територијама'' и да је њена оперативност на високом нивоу. Моҗда људи из ЦИА мисле да ову терористичку организацију могу да дрҗе под контролом преко свог агента Гафура Адиљија и да је употребљавају по свом нахођењу и интересима али тако су мислили и за Осаму Бин Ладена. Сасвим је извесно да ако не изађу у сусрет великоалбанским екстремистима, мете тероористичке АНА постаће сами Американци.
Известан амозитет већ постоји. У Платформи ФНУ се између осталог истиче да da УНМИК на Космету не признаје историјско и природно право Албанаца на поновно уједињење као и да су ''Западна Македонија'' и ''Источно Косово'' и даље у рукама Србије и Македоније, захваљујући МЗ и НАТО. Само ослободилачка и бескомпромисна борба једино решење за албански народ и албанску државу каҗе се такође у Платфроми ФНУ, што значи да ће у једном тренутку и НАТО снаге постати мете.
У супротном, потпуно излаҗење у сусрет великоалбанским екстремистима моҗе да има за резултат опет мртве америчке војнике али и војнике и полицајце Грчке, Македоније, Црне Горе и Србије. Према томе, све ово јасно указује да се ширење демократије уз помоћ криминалаца и терориста не исплати.
Због тога, у име интереса мира, Српског, Америчког и осталих народа на чије територије претендује екстремни великоалбански покрет, истина о Албанско-америчкој грађанској лиги, везе великоалбанских екстремиста са ЦИА и америчким политичарима какав је Мекејн, морају да буду медијски разобличене. Јавност је наш адут, и да то моҗе да да резултате показује писање Вашингтон поста. Све то треба да буде део политичке борбе за очување КиМ у састав Србије јер 21. век је, с релативно скромним  средствима и правим информацијама, асиметричним методама могуће је деловати глобално на медијском и политичком плану.

Слађан Николић