- Наш следећи задатак: Помоћ слабим државама
- Финансијска криза погађа готово све економије света
- Нови председник промениће политику САД
Крајем априла главни град САД био је домаћин годишњег заседања Трилатералне комисије, организације коју је основао Дејвид Рокфелер и која окупља неке од најмоћнијих људи данашњице. Управо зато многи верују да је Трилатерална комисија заправо светска влада у сенци, од чијих одлука зависи будућност многих земаља.
НТ је у прошлом броју писао о одлукама овог самита, а овог пута их ексклузивно за наш лист коментарише Пол Ривај, директор Европске групе Трилатералне комисије и дугогодишњи банкар.
Које теме су привлачиле највише интересовања учесника и зашто?
- Главна тема разговора биле су САД, и то из више разлога. Након три године поново су биле домаћин састанка, и то у јеку председничке кампање. Закључили смо да ће се, без обзира ко седео у Белој кући наредних година, промена на челу одразити на америчку унутрашњу и спољну политику. То ће утицати и на савезнике и пријатеље САД, односно на дефинисање заједничке глобалне политике. У складу с тим, поново је фокус наших дискусија било управљање процесом глобализације, међусобна зависност и улога мултилатералних институција које воде бригу о глобалној добробити. Земље Трилатерале из Европе, Северне Америке и пацифичке Азије суочавају се са огромном одговорношћу, и то бреме може само заједнички да се носи. Нови глобални изазови, попут климатских промена, проблема са водом, миграцијама, детаљно су анализирани с председницима разних земаља, представницима банака...
- Последња, али не и најмање важна тема био је утицај економског бума Азије на наш регион и цео свет, с посебним освртом на Кину и Индију, док је Иран био тема и нашег годишњег извештаја. Састанак смо закључили дебатама о растућој глобалној финансијској кризи која погађа готово све светске економије.
Да ли је било расправа о Балкану, поготово о Србији, која се тренутно налази у још једној кризи?
- На вашингтонском састанку није посебно разматрана ситуација на Западном Балкану. О тој важној теми дискутовано је јесенас на европском регионалном састанку у Бечу. Закључили смо да треба убрзати пут читавог региона ка ЕУ. Сматрамо да су све земље Балкана добродошле и желимо да њихова интеграција буде приоритет.
Како Трилатерална комисија утиче на решавање криза?
- Кинези кажу да криза представља и опасност и могућност, односно шансу. Комисија је препознала бројне опасности у земљама чланицама и у читавом свету. Сагледавање криза као шансе за напредак, а не само као потребе да се проблеми реше, много је корисније оружје у суочавању с глобалним изазовима. То објашњава и избор тема о којима смо дискутовали у Вашингтону. Комисија ће наставити да надгледа најважнија глобална питања, али и специфична подручја где постоје опасности да се криза продуби. Наш следећи задатак јесте да посебну пажњу посветимо слабим државама.
Какви су закључци донети о глобалној безбедности?
- Концепт „људске безбедности“, покренут пре неколико година у Јапану, сад је у врху приоритета међународне заједнице. Откако је овај концепт усвојен, Комисија га је озбиљно схватила и покушава да га усклади с другим важним пројектима. Цитираћу Кофија Анана, бившег генералног секретара УН, који најбоље одсликава тај концепт: „Слобода од страха и слобода од сиромаштва“. У вашингтонској дебати јасно је наглашено да глобална безбедност човечанства може да се одржи само уколико се сви будемо ангажовали, и не сме да је намеће нико „одозго“.
Чланове Трилатерале често називају неформалним владарима света. Колико је то заиста тачно?
- То је прича још од оснивања Комисије, средином 70-тих, а посебно откако је за председника САД изабран Џими Картер. Он је био у Трилатералној комисији, а са собом је у администрацију повукао и многе друге њене чланове. Теорија завере је створена и, нажалост, настављена до данашњих дана. Трилатерала је друштво које је дало бројне политичке лидере, пословне људе, академике, и суочава се са изазовима с којима се сви суочавамо. Нашим извештајима и дискусијама желимо само да допринесемо решавању садашњих и будућих глобалних изазова. Наше деловање је јавно и о свему извештавамо путем нашег сајта.
Д. К.
Већина чланова Европљани
Трилатерална комисија је приватна организација, формирана 1973. Чине је бројна приватна лица, лидери у својим областима из Северне Америке, Западне Европе и пацифичке Азије, углавном Јапана. Њен циљ је блиска трилатерална сарадња у циљу очувања мира, управљања светском економијом, подстицања економских реформи и ублажавања сиромаштва. Група тренутно има око 400 чланова, од којих је готово половина из Европе. |
|