И странка Џорџа Буша је себи широко отворила врата Србије. Упркос томе што и њен Међународни републикански института (ИРИ) из својих програма унапред елиминише Српску радикалну странку и Социјалистичку партију Србије као „антиреформске, антидемократске и изолационистичке снаге“. Мада истовремено признаје да СРС и СПС и даље добијају значајну подршку српског бирачког тела које је све незадовољније прореформском, демократском владом...
ИРИ у нашој земљи делује под девизом да демократски политички лидери у Србији - да би повратили поверење бирачког тела у демократију - морају „консолидовати широку демократски оријентисану подршку“. Како? Уз помоћ услуга америчких посредника! А ИРИ им, са своје стране, нуди „квантитативна и квалитативна истраживања јавног мњења... која помажу владајућим телима, партијама и невладиним организацијама да развију и тестирају своје поруке јавности“.
Према писању Рилиф веба, америчког конзервативног сајта, ИРИ је „један од суштинских инструмената Националне задужбине за демократију (НЕД), организације из доба хладног рата коју је створила администрација Роналда Регана ради сузбијања совјетског утицаја у свету. Мада је званично непартијски, ИРИ је тесно повезан са Републиканском странком.
Бушов сенатор из Аризоне Џон Меккејн председавајући је ИРИ, а Лорни Крејнер, бивши асистент државног секретара (Колина Пауела), један од његових директора.“ Крејнер је такође био и у Савету националне безбедности САД. У директорском борду ИРИ седи и Пол Бремер, бивши окупациони гувернер Ирака.

У борду и Фукујама

Не сме се, међутим, губити из вида да су НДИ и ИРИ само два крила исте организације америчке владе. Организације која је „надпартијска“ и се финансира из конгресног буџета. То је већ поменута Национална задужбина за демократију (НЕД). Њоме председава Карл Гершман, а у директорском борду седи дугогодишњи сарадник РАНД корпорације Френсис Фукујама, човек који је у свом чувеном делу „Крај историје и последњи човек“ покушао да 1992. заустави точак времена. Наравно, у корист САД.
„Појачано учешће жена, омладине и етничких мањина“ - назив је једног од програма ИРИ у Србији. Други се зове „Одрживи капацитети вођења кампање“ и има за циљ мотивисање бирача. Али, има их још, толико да би их било тешко све пописати и објаснити.

НЕД ПЛАТИО И ДИНКИЋУ

НЕД већ низ година финансира Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић и увек је брани од напада у Србији. Тако што пише писма српским званичницима у којима се изражава забринутост због претњи браниоцима људских прама.
Сам НЕД се примарно финансирао преко бивше Америчке агенције за информисање (УСИА) која је далеке 1996. платила функционеру Г17 плус Млађану Динкићу „студијски боравак“ у САД. А секундарно - преко Ју-Ес-Ејда (УСАИД) који је, након затварања прве агенције, постао главни донатор.
УСАИД у Србији располаже са буџетом од преко 60 милиона долара.

ИРИ И НАРОДНА КАНЦЕЛАРИЈА

Уз помоћ ИРИ, каже веб-сајт ове организације, „Народна канцеларија унутар Кабинета председника Србије развила је проактивну кампању за односе са јавношћу која је била смишљена да повеже Бориса Тадића са главним питањима од значаја за српску јавност. Као део ове кампање „досезања“, председник Тадић се ангажовао у серији високопрофилисаних посета заједницама широм Србије како би разговарао о економским питањима и председавао званичним отварањима регионалних и локалних Народних канцеларија“. ИРИ не крије и да је „асистирао“ у лансирању програма „Хиљаду младих лидера Србије“ при Народној канцеларији.
И републиканци сматрају да имају разлога да буду задовољни својим учинком у нашој земљи.
„ИРИ је у Србији помогао политичким партијама да примене широку кампању ГОТВ (Изађи и гласај) неколико месеци пред парламентарне изборе 2007. јер је тада изашло преко 60 процената бирача“, хвали се Бушова „филијала“, која тренутно финансира програм који „помаже партијама да имплементирају, дотерују и усаглашавају своје напоре у креирању политике, олакшавајући односе са домаћим и међународним „тинк тенковима“ и партијама широм централне и источне Европе“.

ИРИ и за Цесид

До које мере ИРИ својата своје „савршене студенте“, може се видети и из једног саопштења за јавност од 8. јула 2004. које носи назив „ИРИ питомац изабран за председника Србије“. „Стратегија Тадићеве кампање и његове поруке су биле директно на линији препорука ИРИ“ наглашава ово саопштење, „а планови за кампању које су регионални координатори ДС-а формулисали на ИРИ семинарима за вођење кампање су чинили основу регионалних планова кампање ДС-а. Сматрало се да резултати избора углавном зависе од изласка бирача и да мања излазност иде у прилог Радикалној странци.
ИРИ је, уз НДИ и Фридом хаус (у време када је овом организацијом председавао Џејмс Вулзи, бивши шеф ЦИА), спонзорисао Центар за слободне изборе и демократију (Цесид) у његовом извођењу програма Изађи и гласај, у циљу мотивисања демократски оријентисаних бирача“.

Оволико о „независним посматрачима“ који не силазе са наших ТВ екрана!

Додуше, и НДИ и ИРИ подједнако финансирају волонтере при Народној канцеларији председника Србије, што ће рећи да имају удела у томе који ће млади људи волонтирати при овој декретски основаној институцији. Тиме што плаћају њихове трошкове.

Амерички задужбинари за младе

Организација која „надгледа“ и НДИ и ИРИ - Национална задужбина за демократију (НЕД) - уопште, заправо, не скрива да „пуца“ на младе. Током 2006. године, за потребе своје Глобалне мреже за омладинску акције (Глобал Yоутх Ацтион Нетњорк), НЕД је издвојио 25.000 долара. Ово можда и није нека велика свота, али је значајна као репер финансијерима који редовно прате његове „надпартијске“ смернице, пошто НЕД ужива највећи углед у „америчкој донаторској заједници“. И тај новац је, према сајту самог НЕД-а, у функцији „капацитета Светског омладинског покрета за демократију“. А задатак Глобалне мреже је да успостави систем регионалне координације, саставља упутства за нове чланице, развија и одржава веб-сајтове омладинских покрета, издаје електронске билтене и организује Глобалну омладинску кампању за демократију.

Глобалне смернице су, дакле, дате, али да видимо како се то одразило у Србији.

Током 2004. године, НЕД је финансирао оснивање Центра за развој парламентарне дебате у Србији ради „унапређивања дијалога између младих политичара у Србији“. Две године касније, овој организацији је додељено 43.530 долара. За тридесет „најактивнијих и најдаровитијих учесника“ организован је четвородневни летњи камп. НЕД даје новац и Фонду Б92 за организовање фестивала документарног филма о људским правима „Слободна зона“, а делимично помаже и фестивал Егзит који је изворно и замишљен као покретачка машинерија младих гласача, под америчком организацијом ИДЕЕ.
НЕД је такође, директно или преко ИРИ, финансирао Отпор, а тренутно финансира Иницијативу младих за људска права, која има своју „регионалну“ канцеларију у Београду (зато што ради и у БиХ, Македонији и на Косову).
Вреди знати да НЕД финансира и „независну“ српску агенцију Бету и Секретаријат АНЕМ-а, Балканску истраживачку мрежу новинара.
Дуго година је - преко Америчког института за синдикалну солидарност - финансирао и УГС Независност, када су им били потребни бирачи. А последња активност НЕД-а у Србији је отварање сајта „аутономија“ (њњњ. аутономија. инфо) Независног удружења новинара Војводине.