БЕОГРАД - Ентони Монктон је свом сараднику Марку из Сурчина, само пар сати пре атентата на Зорана Ђинђића, открио и део планова западних обавештајних служби везаних за дугорочну будућност Србије, тврде за Курир саговорници блиски обавештајним круговима.
Монктон је открио и кога Лондон и Вашингтон виде као будуће политичке лидере Србије, шта су њихова очекивања, али, најбитније, још једном је потврдио да им је примарни интерес искључиво економски.
Курир преноси део њиховог разговора, који су забележили оперативци служби безбедности.
Марко: Не верујем да ће имати баш пуно разумевања. Ипак је у игри велики новац, чак и за нас и за њих!
Монктон: Не брини за њих. Они ће већ знати где им је место. Мислили су да могу баш све у Србији преко Зорана, без договора са нама. Не може то тако. Ипак, мора да се зна ко је главни! Не могу они да узму све. Прво ћемо завршити Железару у Смедереву, а онда ће на ред доћи и цементаре, па индустрије хране, пиваре, уљаре. Има ту доста. С Војводином треба бити обазрив. Мислим...
Марко: Када размислим, Живковић уопште није лоше решење.
Монктон: Па, да. Али то је само привремено решење. Има ту још кандидата. Ми и Вашингтон видимо ту још неке људе у будућности. На пример овај твој млади штићеник - Чеда. За њега имамо велике планове у будућности. Наравно, ако буде паметан. Или Тадић. Американци њега виде као будућег лидера ове земље.
Марко: Њега! Зоран нема неко нарочито мишљење о њему. Једном ми је чак рекао да је неспособан и да је идеалиста. Он је сада у партији потпуно скрајнут.
Монктон: Да, али га људи цене. Не прате га корупционашке афере. Грађани га доживљавају као позитивног лика. Његов отац је угледан професор. Педигре! То је некад за политику јако битно.
Марко: Не знам. Мени опет делује безлично.
Монктон: Види, доћи ћемо у фазу када нам имена неће бити битна. То ће све бити један исти калуп. Код свих политичара у Србији мора доминирати јасна проевропска и проамеричка оријентација. Све остало: партије, идеологија... - све је то мање битно. У нашим центрима, кроз едукацију и усавршавање, они ће се упознавати с нашим циљевима, од којих неће бити одступања. Они најупорнији и квалитетнији ће нас пратити, остали ће одустајати успут. То је потпуно природно. Знаш, сви ви Срби имате једну црту. Из неког разлога, који ја не могу да разумем, а верујем ни ти, волите Русе. То је таква глупост! Никада, али веруј ми, никада нећемо дозволити било какав продор Русије на Балкан! Никада! Нема говора о било каквом економском повезивању Србије и Русије. То је утопија. Русија је предалеко и нема шансе да заустави ширење НАТО.
Марко: Чини ми се да је стигао наш пријатељ.

(Наставиће се)